Збогом творцу Загора и Мистер Ноа

Смрт Серђа Бонелија била је окидач Богдану Елезу да напише нешто о легенди стрипа, али и утицају италијанске културе на нас.

С времена на вријеме погледам италијанску „штампу“ на интернету. Волим погледати официјелне странице РАИ-а, Коријере дела сера, Ла републике итд., највише из разлога што ми је италијанска политичка сцена увијек била симпатична, а и због тога што већ дуже вријеме желим колико-толико овладати овим „мелодичним“ језиком. И тако, данас на сајту „Коријере дела сере“ прочитам вијест да је у болници Сан Ђерардо у Монци јутрос преминуо Серђо Бонели. Ово име вјероватно ништа не значи великој већини наших читалаца, али ако кажем да је ријеч о стрип аутору који је измислио и писао јунаке попут Загора и Мистер Ноа, писао Текса Вилера и издавао Дилана Дога и Мартина Мистереа, ствар ће постати јаснија.

Текс пробио лед

Његов отац Ђан Луиђи Бонели, један је од пионира стрип издаваштва у Италији и оснивач издавачке куће која се данас зове „ Серђо Бонели Едиторе“. Старији Бонели покренуо је 1948. заједно са Аурелијом Галепинијем култни стрип серијал „Текс Вилер“. Велики успјех поменутог серијала био је подстрек за „Бонелија“, али и остале стрип издаваче у Италији да крену са креирањем и објављивањем других стрип јунака, црпећи инспирацију углавном у вестерн филмовима и литератури. Нису наравно, сви стрипови тада били вестерн, али издавачи су, углавном, играли на карту његове велике популарности, па су се ријетко упуштали у експериментисање унутар других жанрова. Бар је такав био случај у Италији.

„Гвидо Нолита“

Серђо Бонели је 1961. створио лик Загора (својеврсна мјешавина Тарзана и вестерна) који је на просторима бивше Југославије постао далеко најпопуларнији и најчитанији стрип јунак. Бонели, који је кроз цијелу своју каријеру писао стрип сценарије под псеудонимом Гвидо Нолита створио је 1975. стрип „Мистер Но“ (о пилоту ветерану Другог свј.рата) који је био први јунак из ове издавачке куће а да није био у вестерн фазону.

Како га је публика прихватила изнад свих очекивања, наставило се са увођењем у игру и осталих „невестерн“ јунака, па су се све до данашњих дана појавили Мартин Мистере, Дилан Дог, Ник Рајдер, Нејтан Невер, Наполеон, Бред Берон, Јулија, Дампир… Током 90-их стрип издаваштво упало је у одређену кризу. Многи стрип серијали под налетом нових технологија знатно смањују тираже, а стрип публика све више се окреће видео-играма, интернету и осталим мултимедијалним садржајима.

У Италији – дио опште културе

Ипак, стрип издаваштво и читалачка публика опстали су, прије свега у Италији и осталим државама гдје је стрип традиција дубоко укоријењена у друштву и поп-култури. О каквој се стрип-читалачкој култури ради, увјерићете се када у сваком италијанском граду и градићу на киосцима угледате минимум по 20-30 различитих стрип јунака.

Колики је одјек изазвала Бонелијева смрт, довољно говори податак да се поводом тога огласио и градоначелник Милана (Ђулијано Писапја), града у којем се налази издавачка кућа „Серђо Бонели Едиторе“: „Својим стриповима одушевљавао је генерације младих и одраслих. Оставио нам је наслијеђе своје умјетности, своје ликове као што су Текс Вилер и Дилан Дог, с којима је ушао у историју стрипа, али и успомену на њихове авантуре о којима смо сањали и којих ћемо се увијек сјећати.“

Дио и нашег одрастања

За љубитеље и колекционаре стрипа на нашим просторима, смрт Серђа Бонелија представљаће велики губитак, јер су управо стрипови из његове издавачке куће најпопуларнији на нашим просторима. Тренутно су то, прије свега Загор и Дилан Дог, а онда и остали стрип јунаци које сам већ набројао у тексту. А и они који данас и нису неки фанови девете умјетности, не могу негирати да су некада у времену када није било кабловске телевизије, хиперпродукције тв програма и интернета, свој свијет маште стварали читајући Загорове приче не знајући да их је написао управо Гвидо Нолита (Серђо Бонели).