Ненад Стевандић

Зашто су СДС и ПДП подржали Арнаутову резолуцију која рехабилитује усташе?

Неподјељен је став свих политичких партија и јавности у Републици Српској али и дијела политичких партија и јавности у ФБиХ, да је посвећивање мисе настрадалим усташама и домобранима коју су бјежали, тзв. крижним путем, од руке правде, непримјерен чин кога се згражавају сви који његују антифашистичке традиције.

субота, 16 маја, 2020 / 14:09

Зашто су представници СДС и ПДП заједно са СДА подржали резолуцију о поштивању жртава усташког режима коју је предложио Дамир Арнаут, а за коју је господин Адил Османовић, шеф клуба СДА, најавио да ће предлагати дораду и амандмане којима се усташки режим изједначава са четничким герилским покретом, тешко је наслутити али је суштински страшан и наиван промашај, који је знак незрелости и наивности којим се насједа на трик резолуцију која нигдје не спомиње Србе, Јевреје и Роме као највеће жртве усташког режима, већ наводи да је „значајан број жртава из Босне и Херцеговине“.

Нејасно је и зашто господин Бореновић предсједник ПДП на овом осјетљивом питању, острашћено напада нас из Српског клуба и клуба СНСД-а који смо јасно, осуђујући посвећивању мисе блајбуршким догађајима, остали уздржани и на ту провокацију и трик резолуцију Дамира Арнаута.

Уз консултацију чланова Српског клуба и клуба СНСД подијелио сам свим посланицима у парламентарној скупштини БиХ “ДЕКЛАРАЦИЈУ О ГЕНОЦИДУ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ НАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА ТОКОМ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА” , коју је на приједлог Драгана Чавића усвојила Народна скупштина Републике Српске и која је објављена 22.10.2015. године у службеном гласнику, а да претходно на њу није уложен вето клубова Бошњака и Хрвата.

Као озбиљни људи, сви ми из Републике Српске, о овим питањима морамо имати усаглашене ставове, а не политичка препуцавања и падања у ватру постављених замки из ФБиХ, јасно одвајајући право католика на мису од њеног посвећивања усташко-фашистичким формацијама, што представља суноврат вриједносног система и суштинско цивилизацијско питање поимања моралних вриједности.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *