Дракулић, Шарговац, Мотике – геноцид, не усташки терор

Прије 80 година, на данашњи дан 7. фебруара 1942. године док су мјештани села Шарговац, Мотике и Дракулић спавали, хрватске усташе су кренуле у Покољ – злочин системског геноцида над Србима, од стране Независне Државе Хрватске.


Осам деценија од крвавог пира хрватских усташа у Драксенићу

У Драксенићу код Козарске Дубице данас је обиљежено 80 година од страшног страдања невиног становништва, гдје су на Мали Божић 1942. године у цркви усташе убиле 208 Срба. Од 13. до 15. јануара на звјерски начин масакрирано је укупно 360 Срба – људи, жена и дјеце.

Неромантизована прича о првом бањолучком градоначелнику: Случај убиства тројице Аљетића

Навршава се 89 година од доношења пресуде Окружног суда у Бањој Луци, којом је бивши градоначелник Бање Луке тј. први предсједник бањолучке општине Хамзага Хусеџиновић ослобођен оптужбе за убиство породице Аљетић. Његов синовац је осуђен на три мјесеца затвора…


Пуна сала: Предавање о хрватском логору смрти Јадовно у Обреновцу

У библиотеци "Влада Аксентијевић” у Обреновцу, 13. маја 2021, отворена је изложба, а потом одржана и трибина о комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг у којем је, током лета 1941. године, сурово убијено више од 40 хиљада Срба и Јевреја.


Артуковићевим стазама Покоља: Независна Држава Хрватска 13. маја Србе прогласила нижом расом

Министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године прописао "Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред", чиме је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома.


Зоран Милановић: Усташе су Хрвати – у Јасеновцу геноцид прије свега над Жидовима

Овај текст би се могао звати и тачка додира предсједника Хрвата, владике Ћулибрка, Пуповчевих Хрба; те квазиисторичара, конформиста и колаборациониста; али чињеница да се сви они слажу и заједнички дјелују по питању логора смрти Јасеновац преболна је и предугачка за наслов.


У нечему је ипак Хрват: Жељко Комшић иде у Јасеновац на исти дан кад и Милорад Пуповац

Још у неколико ствари је Љиљан Комшић Хрват: Не помиње ни једном Независну Државу Хрватску, да се ради о хрватским усташама и њиховом злочину геноцида и посебно битно – нигдје не помиње Србе. Ово би потписао и потпредсједник владе Хрватске, Борис Милошевић.


Фолклор у Хрватској: Јесте ли згрожени?

Фронтал.РС, након општег згражавања враћањем писма које је упућено из Мостара за Нови Сад преко Загреба, само јер је написано ћирилицом, даје још мало материјала за то.


Дани(ј)ел Симић: Дара из биљежнице професора Телебака

Преминуће врховног масмедијског лектора у Бањој Луци и први играни филм о логору смрти Јасеновац, наоко без икакве међусобне везе, имају јасан заједнички именитељ у јавности. Он је персонализација националног интереса, кроз популистичку патетику у табуу смрти.


Зафрановић на путу до Загреба заборавио Дјецу Козаре – филм у Хрватској конкурише под именом Златни рез 42

Пријавили смо овај сценариј заједно с мојом редатељском концепцијом на натјечај ХАВЦ-а за производњу дугометражних филмова под насловом "Златни рез 42 (Дјеца Козаре)”, каже редитељ Лордан Зафрановић након што му је Влада Српске обећала 200.000 КМ без конкурса за филм.


Дракулић, Шарговац, Мотике – геноцид, не усташки терор

Прије 80 година, на данашњи дан 7. фебруара 1942. године док су мјештани села Шарговац, Мотике и Дракулић спавали, хрватске усташе су кренуле у Покољ – злочин системског геноцида над Србима, од стране Независне Државе Хрватске.


Осам деценија од крвавог пира хрватских усташа у Драксенићу

У Драксенићу код Козарске Дубице данас је обиљежено 80 година од страшног страдања невиног становништва, гдје су на Мали Божић 1942. године у цркви усташе убиле 208 Срба. Од 13. до 15. јануара на звјерски начин масакрирано је укупно 360 Срба – људи, жена и дјеце.


Неромантизована прича о првом бањолучком градоначелнику: Случај убиства тројице Аљетића

Навршава се 89 година од доношења пресуде Окружног суда у Бањој Луци, којом је бивши градоначелник Бање Луке тј. први предсједник бањолучке општине Хамзага Хусеџиновић ослобођен оптужбе за убиство породице Аљетић. Његов синовац је осуђен на три мјесеца затвора…


Пуна сала: Предавање о хрватском логору смрти Јадовно у Обреновцу

У библиотеци "Влада Аксентијевић” у Обреновцу, 13. маја 2021, отворена је изложба, а потом одржана и трибина о комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг у којем је, током лета 1941. године, сурово убијено више од 40 хиљада Срба и Јевреја.


Артуковићевим стазама Покоља: Независна Држава Хрватска 13. маја Србе прогласила нижом расом

Министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године прописао "Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред", чиме је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома.


Зоран Милановић: Усташе су Хрвати – у Јасеновцу геноцид прије свега над Жидовима

Овај текст би се могао звати и тачка додира предсједника Хрвата, владике Ћулибрка, Пуповчевих Хрба; те квазиисторичара, конформиста и колаборациониста; али чињеница да се сви они слажу и заједнички дјелују по питању логора смрти Јасеновац преболна је и предугачка за наслов.


У нечему је ипак Хрват: Жељко Комшић иде у Јасеновац на исти дан кад и Милорад Пуповац

Још у неколико ствари је Љиљан Комшић Хрват: Не помиње ни једном Независну Државу Хрватску, да се ради о хрватским усташама и њиховом злочину геноцида и посебно битно – нигдје не помиње Србе. Ово би потписао и потпредсједник владе Хрватске, Борис Милошевић.


Фолклор у Хрватској: Јесте ли згрожени?

Фронтал.РС, након општег згражавања враћањем писма које је упућено из Мостара за Нови Сад преко Загреба, само јер је написано ћирилицом, даје још мало материјала за то.


Дани(ј)ел Симић: Дара из биљежнице професора Телебака

Преминуће врховног масмедијског лектора у Бањој Луци и први играни филм о логору смрти Јасеновац, наоко без икакве међусобне везе, имају јасан заједнички именитељ у јавности. Он је персонализација националног интереса, кроз популистичку патетику у табуу смрти.


Зафрановић на путу до Загреба заборавио Дјецу Козаре – филм у Хрватској конкурише под именом Златни рез 42

Пријавили смо овај сценариј заједно с мојом редатељском концепцијом на натјечај ХАВЦ-а за производњу дугометражних филмова под насловом "Златни рез 42 (Дјеца Козаре)”, каже редитељ Лордан Зафрановић након што му је Влада Српске обећала 200.000 КМ без конкурса за филм.