Пуна сала: Предавање о хрватском логору смрти Јадовно у Обреновцу

У библиотеци "Влада Аксентијевић” у Обреновцу, 13. маја 2021, отворена је изложба, а потом одржана и трибина о комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг у којем је, током лета 1941. године, сурово убијено више од 40 хиљада Срба и Јевреја.


Артуковићевим стазама Покоља: Независна Држава Хрватска 13. маја Србе прогласила нижом расом

Министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године прописао "Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред", чиме је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома.

Зоран Милановић: Усташе су Хрвати – у Јасеновцу геноцид прије свега над Жидовима

Овај текст би се могао звати и тачка додира предсједника Хрвата, владике Ћулибрка, Пуповчевих Хрба; те квазиисторичара, конформиста и колаборациониста; али чињеница да се сви они слажу и заједнички дјелују по питању логора смрти Јасеновац преболна је и предугачка за наслов.


У нечему је ипак Хрват: Жељко Комшић иде у Јасеновац на исти дан кад и Милорад Пуповац

Још у неколико ствари је Љиљан Комшић Хрват: Не помиње ни једном Независну Државу Хрватску, да се ради о хрватским усташама и њиховом злочину геноцида и посебно битно – нигдје не помиње Србе. Ово би потписао и потпредсједник владе Хрватске, Борис Милошевић.


Фолклор у Хрватској: Јесте ли згрожени?

Фронтал.РС, након општег згражавања враћањем писма које је упућено из Мостара за Нови Сад преко Загреба, само јер је написано ћирилицом, даје још мало материјала за то.


Дани(ј)ел Симић: Дара из биљежнице професора Телебака

Преминуће врховног масмедијског лектора у Бањој Луци и први играни филм о логору смрти Јасеновац, наоко без икакве међусобне везе, имају јасан заједнички именитељ у јавности. Он је персонализација националног интереса, кроз популистичку патетику у табуу смрти.


Зафрановић на путу до Загреба заборавио Дјецу Козаре – филм у Хрватској конкурише под именом Златни рез 42

Пријавили смо овај сценариј заједно с мојом редатељском концепцијом на натјечај ХАВЦ-а за производњу дугометражних филмова под насловом "Златни рез 42 (Дјеца Козаре)”, каже редитељ Лордан Зафрановић након што му је Влада Српске обећала 200.000 КМ без конкурса за филм.


Светилишта и губилишта: У Међугорју су се дјеци указале српске кости из јама

Дуга је традиција указања Богородице Марије. У православном свијету су ови догађаји релативно чести, али немају велико маркетиншко кориштење. Они остају унутар цркве, објаве које доносе оваква виђења остају ствар религије и интимног вјеровања.


Никола Дабић: Како то ради Лордан Зафрановић

Ево, баш сад гледам филм Лордана Зафрановића којег гура друга Србија по интернету говорећи да је филм Дара из Јасеновца плагијат. Било ми је све то мало сумњиво, па рекох да погледам на који начин Зафрановић то ради.


Весна Рачић: Знамо ли каква је судбина управе логора смрти Јасеновац?

Да ли смо знали или нисмо историју логора Јасеновац, Градина и Стара Градишка, вјероватно да многи нису. Јер, негдје се проучавало да су логори постојали, али се о броју убијених ћутало. О злочинцима се ћутало.


Пуна сала: Предавање о хрватском логору смрти Јадовно у Обреновцу

У библиотеци "Влада Аксентијевић” у Обреновцу, 13. маја 2021, отворена је изложба, а потом одржана и трибина о комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг у којем је, током лета 1941. године, сурово убијено више од 40 хиљада Срба и Јевреја.


Артуковићевим стазама Покоља: Независна Држава Хрватска 13. маја Србе прогласила нижом расом

Министар унутрашњих послова Независне Државе Хрватске /НДХ/ Андрија Артуковић је 13. маја 1941. године прописао "Проведбену наредбу о устројству и пословању равнатељства за јавни ред", чиме је ван закона стављено око два милиона Срба и десетине хиљада Јевреја и Рома.


Зоран Милановић: Усташе су Хрвати – у Јасеновцу геноцид прије свега над Жидовима

Овај текст би се могао звати и тачка додира предсједника Хрвата, владике Ћулибрка, Пуповчевих Хрба; те квазиисторичара, конформиста и колаборациониста; али чињеница да се сви они слажу и заједнички дјелују по питању логора смрти Јасеновац преболна је и предугачка за наслов.


У нечему је ипак Хрват: Жељко Комшић иде у Јасеновац на исти дан кад и Милорад Пуповац

Још у неколико ствари је Љиљан Комшић Хрват: Не помиње ни једном Независну Државу Хрватску, да се ради о хрватским усташама и њиховом злочину геноцида и посебно битно – нигдје не помиње Србе. Ово би потписао и потпредсједник владе Хрватске, Борис Милошевић.


Фолклор у Хрватској: Јесте ли згрожени?

Фронтал.РС, након општег згражавања враћањем писма које је упућено из Мостара за Нови Сад преко Загреба, само јер је написано ћирилицом, даје још мало материјала за то.


Дани(ј)ел Симић: Дара из биљежнице професора Телебака

Преминуће врховног масмедијског лектора у Бањој Луци и први играни филм о логору смрти Јасеновац, наоко без икакве међусобне везе, имају јасан заједнички именитељ у јавности. Он је персонализација националног интереса, кроз популистичку патетику у табуу смрти.


Зафрановић на путу до Загреба заборавио Дјецу Козаре – филм у Хрватској конкурише под именом Златни рез 42

Пријавили смо овај сценариј заједно с мојом редатељском концепцијом на натјечај ХАВЦ-а за производњу дугометражних филмова под насловом "Златни рез 42 (Дјеца Козаре)”, каже редитељ Лордан Зафрановић након што му је Влада Српске обећала 200.000 КМ без конкурса за филм.


Светилишта и губилишта: У Међугорју су се дјеци указале српске кости из јама

Дуга је традиција указања Богородице Марије. У православном свијету су ови догађаји релативно чести, али немају велико маркетиншко кориштење. Они остају унутар цркве, објаве које доносе оваква виђења остају ствар религије и интимног вјеровања.


Никола Дабић: Како то ради Лордан Зафрановић

Ево, баш сад гледам филм Лордана Зафрановића којег гура друга Србија по интернету говорећи да је филм Дара из Јасеновца плагијат. Било ми је све то мало сумњиво, па рекох да погледам на који начин Зафрановић то ради.


Весна Рачић: Знамо ли каква је судбина управе логора смрти Јасеновац?

Да ли смо знали или нисмо историју логора Јасеновац, Градина и Стара Градишка, вјероватно да многи нису. Јер, негдје се проучавало да су логори постојали, али се о броју убијених ћутало. О злочинцима се ћутало.