Дракулић, Шарговац, Мотике – геноцид, не усташки терор
Прије 80 година, на данашњи дан 7. фебруара 1942. године док су мјештани села Шарговац, Мотике и Дракулић спавали, хрватске усташе су кренуле у Покољ – злочин системског геноцида над Србима, од стране Независне Државе Хрватске.
Пише: Сандра Благић
Прво су ушли у рудник Раковац и тамо побиле на најмонструознији начин 65 рудара, који су се затекли на послу.
Убијали су све редом!
Нису марили за жене дијецу, старце, немоћну чељад.
Вођа крволочних звијери, жељан крви, био је фра Мирослав Филиповић, познатији као фра Сотона.
Крвави трагови воде и до основне школе "Ђура Јакшић" у Шарговцу.
Уз говор фра Сотоне: "Усташе ово је у име Бога, покрштавам ове изроде, а ви слиједите мој пут. Ја први примам сав гријех на моју душу, а вас ћу исповједим и разријешити свих гријеха" yбијено је 52 српских ђака!
Те мале душе жељне знања, живота и игре, заувијек су напустиле свијет.
Снијег је тог дана био црвен од српске крви!
Оно мало преживјелих испричали су своју трагедију, своје страдање. Али зарад "Братства и Jединства" истина je остала једним дијелом сакривена и искривљена.
Подигнут je cпоменик са великом црвеном петокраком и називом "Жртве фашистичког терора", a cакривена имена, националност жртава, као и националност кољача.
Мирна села, постала још мирнија, а већина огњишта заувијек остала угашена.
Усташе су без и једног испаљеног метка, убили најмање 2.315 људи, међу којима је и 551 дијете.
Убијали су сјекирама, ножевима, крамповима, а прије самог Покоља потровани су пси.
Уназад пар година подигнут је спомен храм, посвећен Светом великомученику Георгију а унутар храма постављене су мермерне плоче са именима жртава. Тако се сјећамо мученика који су пострадали CAMO јер су били православци.
Боримо се против заборава!
Благо оном народу кога знају по жртвама, а не по злочинима!