Година дана НАТО порталоида: Историјска брљања (2)

Будући да је прије неколико дана обиљежено 75 година од завршетка Другог свјетског рата, било је више него занимљиво на који начин се НАТО машинерија у БиХ упустила у стварање антируског наратива у вријеме кад је свијет обиљежавао побједу над нацизмом, у чему је Црвена армија дала највећи допринос.

Мора се признати да Епиценар ради програмски, па је историјски инжињеринг започео раније, 27. априла, објавом текста 80. годишњица стравичног совјетског злочина над 20.000 Пољака у Катјину (Епицентричари користе облик "Катин").

Овај текст им је требао послужити као прва тачка ослонца на коју се реферишу сваки пут кад олајавају руске поступке који се односе на прошлост.

Овде нећемо улазити ни у један детаљ текста који се односи на историјски дио, чак ни на цифру која је по многима претјерана. Ни о томе да је тај злочин толико сулуд, да је данас извор једног од већих проблема за саму руску политику.

Егзотично зар не: Најокрутнији злочини руске тајне службе у БиХ?

На њему САД изградила сарадњу са Пољацима, које данас користи као клин између Њемачке и Русије, спречава истинско уједињење Европе, те континент држе под својом контролом. У политичком смислу вриједно је само запитати се у чију корист су радили они који су ту одлуку донијели и спровели.

Најзанимљивије од свега јесте што пропагандно НАТО гласило то повезује са садашњошћу, и то на следећи начин:

Слично томе, улога Русије у БиХ за вријеме протеклог рата показује деценијски дугу праксу руских тајних служби у вршењу неких од најокрутнијих злочина над недужним жртвама.

Не само да се не наводи неки доказ да су руске службе учествовале у било чему у БиХ, него се не наводи ни на које злочине се мисли. Међутим, непотписани аутор, фантомског порталоида и пропагандног бућкуриша то одмах даје на наслућивање.

Поред тога, порицања руске одговорности за Катински масакр слично је негирању геноцида у Сребреници и етничког чишћења у БиХ. Да је тако свједочи и примјер стављања руског вета на Резолуцију УН-а о геноциду у Сребреници. Русија ће сигурно ставити вето на све нове резолуције о Сребреници, јер на тај начин жели заташкати руско учешће у злочинима, баш као што су заташкали и своју улогу у Катинском масакру. Руски потези су били мрља на Вијећу сигурности УН-а и подривају њихове тврдње да се противе фашизму.

Тешко је утврдити шта је безобразније и безочније у овим монструозним конструкцијама.

Тврдња да је Русија, деведесетих година практично пред распадом, учествовала у рату у БиХ, или поређење катјинских жрава са Орићевим бандитима који су у највећем броју страдали у борбама приликом пробоја кроз српску територију. Данас је свима, а посебно овим који изграђују мит преко Поточарског игроказа, јасно да нису успјели у представи да се ту радило о геноциду.

Анонимни историјски ревизионизам

Треба још једном напоменути да по свему уоченом како се ово гласило понаша, оно као циљну групу има публику у Републици Српској, те је оваква конструкција ванразумска.

Ако су намјеравали да оцрне Русију у српским очима, то сигурно нису успјели, али су вјероватно нанијели огромну штету на перцепцију према Пољацима, на које Срби могу гледати само као на пријатељски народ.

У овом тексту започиње се са неким од наратива који ће се обртати у следећим текстовима, који ће говорити о улози СССР у Другом свјетском рату.

Довољно је само навести да је НАТО пропагандиста успио да устврди да Русија "активно ради на ревидирању историјских чињеница о Другом свјетском рату, искључиво у своју корист. Она се бх. јавности настоји представити као ослободилац Босне и Херцеговине од фашизма, што свакако није тачно."

Умањити значај борбе: Прво руске, па онда и српске

Епицентрове памфлете тешко би могли назвати ревидирањем историјских чињеница, будући да се не барата никаквим чињеницама, већ се у налету фантазмагорије праве конструкције које су провидне и онима којима историја није јача страна.

Наиме, аутор иде дотле да тврди "Титови партизани су били ти који су ослободили БиХ, док се Црвена армија појавила само на крају рата у Београду." Вјероватно је довољно рећи да је Сарајево ослобођено 1945. а Београд 1944. па да се види колико су ове лажи не само јадне, већ и провидне.ж

У тексту "Улога Црвене армије у Југославији крајем Другог свјетског рата" објављеном 5. маја. само се даље разрађује ова бесмислица. Аутору је овде важно напоменути да су Црвеноармејци дошли тек 1944. "док су партизанске јединице водиле борбу против окупаторских снага већ четири године".

Осим придодавања године рата, манипулише се ријечима "партизанске јединице" и "окупаторске снаге". Прво је жеља да се забашури чињеница да су на простору БиХ борбе водили искључиво Срби, те да је појава идеологије комунизма и "политичких комесара", који су унијели неслогу у српски народ, била само контрапродуктивна за борбу.

Друга манипулација пребацује одговорност на окупаторе са оних који су били активни или пасивни дио НДХ, а сигурно нису дошли из Њемачке.

Вермахт је сломљен у Босни, од стране богумилских пролетерских бригада?

У измаштаној прошлости какву заговара нато пропагандиста, "долазак Црвене армије је само додатно убрзао повлачење и распад њемачких снага. Главну улогу у завршном ослобађању Југославије су имале јединице Народноослободилачке војске уз снажну подршку Црвене армије."

Испаде тако да је Вермахт сломљен на Балкану, а да су сви остали припомагали!? Заправо, истина је та да је фронт на Балкану био споредан, те да су се Нијемци повлачили како су снаге СССР продирале на запад. О улози тзв.

НОВ у борбама довољно говори да су пробијањем Сремског фронта прогласили њемачко повлачење, које је извршено након што је пао Беч, те њихово ангажовање на том простору постало беспотребно.

Аутор се усудио као битно издвојити "да су снаге Црвене армије биле претежно састављене од јединица из Украјине." Ми ово издвајамо као битно искључиво због тога што су нацисти у Србији дијелили летке и плакате на којима су приказани совјетски војници из централноазијских земаља, са питањем да ли су то та њихова словенска браћа од које очекују да их ослободе. Систем је исти, остало су нијансе.

Тито Пантократор: Имформбироовски апаратчик као исходиште аутохтоне свјетске политике

Други наратив који се намеће као нужан у стварању монструм тумачења историје почива на томе да је Броз, који се у овим текстовима велича као "једна од најутјецајнијих политичких фигура двадесетог стољећа" некакав антипод Стаљину.

Иде се дотле да се тврди:

Пред сами крај рата, као што смо рекли, долазе Совјетске трупе које настоје да придобију Тита и Југославију тако што ће одбацити даљу сарадњу са Савезницима и окренути се Стаљину и Совјетском Савезу.

Броз је био на челу нечега што се звала Комунистичка партија Југославије, а као све комунистичке партије у Европи, била је само обична испостава партије у СССР. СССР их је оснивао, обучавао, финансирао, и оне су за њихов рачун биле агенти утицаја у другим земљама, на исти начин на који САД кроз своје фондације данас на Балкану финансира и инструише странке, медије и удружења (од миља Невладинићи). Нису у СССР настојали да придобију Броза и КПЈ, јер су они већ били њихови.

У истом маниру се наставља са поређењем Југославије и Грчке, гдје се говори о грађанском рату (који су у случају Југославије игнорише), не спомиње се да је и Броз помагао грчке комунисте, већ се само каже да је он мудро одабрао да се не сврстава у блокове, што се показало бољи рецепт него у Грчкој.

Када "заједно", значи "једини"

Од порталоида који је направљен да лаже у корист НАТО, очекивало би се да Грчку истакне као узор, јер је у питању земља које је управо због тога што је за Запад била важнија од Југославије, на крају подређена њиховом утицају, а данас је у НАТО. Или да кад већ хвали Брозову политику (која заправо није била његова, већ улога која му је дата да одигра) неприклањања блоковима, исто то заговара и данас, умјесто да се упиње да покаже које су предности уласка у НАТО.

Наставак бруталне манипулације и антируске пропаганде настављен је објавом текста "75. годишњица побједе над фашизмом и руско изобличавање историје у функцији остваривања геополитичких интереса на Балкану".

Након што смо навели само дио бесмислица које НАТО порталоид Епицентар наводи као "историјске чињенице" нема потребе поново бавити се њиховим прежвакавањем "аргумената" који имају за циљ да покажу како се данас у Русији без разлога сматра "да је Совјетски Савез одиграо главну улогу у побједи над фашизмом."

Најбоље се увијек налази негдје при крају, када порталоид цитира ријечи Петра Иванцова, руског амбасадора у БиХ:

Били смо тада заједно – када смо ослобађали Београд, Бањалуку, а заједно смо и данас кад градимо нови живот у Европи.

И одмах након тога слиједи тврдња да Русија:

"покушава "распарчати наша сјећања" и фалсифицирањем историје прогласити Совјетски Савез јединим ослободиоцем Југославије."

За оне који мање пажљиво читају, поново подвлачимо кључну Иванцовљеву ријеч у изјави: ЗАЈЕДНО. У питању је један од зорнијих примјера до које мјере иде баналност у подметању и учитавању Русији оног што ни уз највећи труд НАТО порталоида, не постоји.

Руска култура и историја су скандалозне саме по себи

Последња два текста које анализирамо посвећена су организацији догађаја Бесмртни пук. Први свој врхунац доживљава у самој првој реченици: Скандалозно величање руске историје и културе наставља се у Босни и Херцеговини.

Након оваквог исказа, тешко је било шта смислено рећи. Тако да у наставку слиједи само један грозан сатараш у коме има и тврдњи да ни у Русији ни у Српској учесници не знају чије слике носе, или су присиљени да их носе, затим Ноћних вукова, проруских медија, информативних инвазија и агресија у БиХ, агресивних руских пропаганди, глорификације хероја(!?), потпиривања мржње кроз јачање сепаратизма у Српској…

И у другом сатарашу насловљеним са КАДА ПАРТИЗАНСКИ И ЧЕТНИЧКИ ПРЕЦИ МАРШИРАЈУ: РУСКИ "БЕСМРТНИ ПУК” ОВЕ ГОДОНЕ "ОНЛИНЕ” МАРШИРАО У БиХ тешко је издвојити било шта ново.

У наредних годину постојања, порталоид Епицентар можда потрефи некоме име и презиме?

Осим што се организација Равногорски четнички покрет назива фашистичким, а некако се дошло и до интервјуа предсједника БОРС, Миломира Савчића, који је дао интервју за руску Газету, али су му у Епицентру само једном успјели исправно написати презиме.

Што им је редовна пракса, па се писац најпопуларнијег уџбеника српског језика у Русији и уредник Раша Бијонд портала на српском језику, Вјачеслав Чарски, наводи као "Вјерослав" у једном од од порталоидових текстова. Толики је то ниво упућености и знања.

Набацивањем свих ових теза, као да се сматра да су Епицентрови читаоци краве или неке друге домаће животиње које ће прежвакати све што им се баци у јасле. Не чуди да се на крају оба текста дође до руске хуманитарне помоћи.

А за њу ћемо видјети у следећим наставцима, да је најопаснија ствар која постоји на свијету, у рангу са корона вирусом…

Први дио: Година дана НАТО порталоида: Паре, лажи и гузе