Не стишава се бура у медијима у Републици Српској због Нацрта закона о измјенама и допунама Кривичног законика Републике Српске, којим би, ако буде усвојен, биле инкриминисане увреда и клевета. Домаћи медији, па и они који у свом називу користе ријеч Српска, указују како се овим поводом не оглашава Академија наука и умјетности Републике Српске.
Професор уставног права Милан Благојевић навео је да је Суд БиХ донио једино законито рјешење да поништи недавну флагрантно незакониту одлуку Централне изборне комисије /ЦИК/ БиХ којом је грубо повријеђен Изборни закон тиме што је очигледно неважећи гласачки листић ЦИК прогласио важећим – казивала је вијест које више нема.
Централна изборна комисија БиХ објавила је 10. октобра ове године своју наредбу, број 05-1-07-11-2195-1/22 донијету истог дана, која је, након што сам је прочитао, у мени изазвала осјећај фрапираности незаконитим радом ове комисије. Наредбом је ЦИК наложио Главном центру за бројање гласова у Сарајеву да поново изврши бројање гласова са свих 2239 бирачких мјеста у Републици Српској, и то за ниво предсједника и потпредсједника Републике Српске.
Петнаести септембар је, кажу, дан српског јединства, слободе и националне заставе. Нажалост, славимо нешто што немамо и што, с обзиром на стање ствари, нећемо никада више имати. Немојте се чудити овим ријечима и немојте ми замјерити због њих, јер ја сам човјек који би више од било ког другог Србина волио да смо јединствени и слободни с обје стране Дрине и да нам је једна национална застава.
Ситуација у правосуђу БиХ је катастрофална, тако да се само радикалним мјерама, односно "челичном метлом" може ријешити проблем његове неефикасности и неефективности, сматра професор уставног права Милан Благојевић.
Иако је донесена 26. маја ове године, тек је прије два-три дана на порталу Уставног суда БиХ објављена одлука тог суда, број У-2/22, о Декларацији Народне скупштине Републике Српске о уставним принципима те закључцима Народне скупштине о враћању уставних надлежности Републици Српској које је она, споразумно са Федерацијом БиХ, прије неколико година пренијела на ниво БиХ, и то у областима одбране, безбједности, индиректног опорезивања те Високог судског и тужилачког савјета БиХ.
Прије сада већ и више од пола године написао сам текст под насловом "Како и зашто треба тужити ПИК и ОХР". У њему сам, између осталог, указао да су ПИК (тзв. савјет за имплементацију мира у БиХ) и ОХР (Канцеларија високог представника у БиХ) наведени као тужена страна у наслову тог текста само због потребе да наслов буде што је могуће краћи, али се иза њега налазе државе (САД, Велика Британија, Њемачка, Француска, Италија, Канада, Јапан и друге) од којих је све зло у дејтонској БиХ почело и траје све до данас.
БиХ има своја права и у оквиру њих не може нико у БиХ да намеће своја рјешења, а то што чини Кристијан Шмит је противправно понашање. БиХ има право да поднесе тужбу Међународном суду правде против појединих чланица ПИК-а, рекао је Милан Благојевић, професор уставног права
Њемачки правник и адвокат Кристијан Шмит је 12. априла 2022. године, кршењем свих правних норми међународног и унутрашњег (државног) права, наметнуо свој приватни "Налог о обустављању примјене Закона о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти".
Ово је њихова најава: Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС)[1] из Љубљане, Словенија, редовно анализира дешавања на Блиском истоку, Балкану и по свијету. Бранко Перић, судија Суда Босне и Херцеговине анализира стање у правосуђу у Босни и Херцеговини. Његову анализу са насловом "Правосуђе у Босни и Херцеговини: Како је политика уништавала независност" објављујемо у цијелости.