Нисам сигуран колико ћемо моћи да досегнемо сав значај филма "Божији човјек". За многе ће он бити заиста дубок и потресан филм о ономе што најмање можемо да схватимо: испреплетености добра и зла у човјеку, у просјечном човјеку, у нама, врло често у људима из Цркве који још нису људи Цркве.
"Распон између светлости и живота невероватно је велик: светлост је блештава и лажна." (Ј. Хојзинга)
Иако нам засигруно не дјелују као експерти за црквено право, Мило Ђукановић, Петар Порошенко и Владимир Зеленски се њиме баве – тражећи да и на том плану нађу одговарајуће утемељење за сопствене владавине, које су поиствјетили са "државама" којима управљају.
Као када ми се Николина родила. Кажу ти: "Честитамо, добили сте кћерку. Билрубин је висок. Нисмо сигурно какве то посљедице може имати. Пратићемо. Сазнаћемо." У теби експлодирају и не гасе се истовремено радост и брига. И не можеш да спаваш. Тијело би се погасило, али душа не може да почине. Од радости. Од бриге.
Чим чујем питање "оче, да ли сте за размјену Косова за Републику Српску?", знам да мој саговорник и ја не дијелимо исти регистар доживљаја стварности.
Данас ћемо мало лакше теме: Рокенрол! Када се распадао СССР, "советские люди" нису били жељни ничега другог колио РнРа – најсавршенијег чеда популарне (не)културе Запада. Насупрот старијем совјетском слоју, нови рок је кренуо јако и независно: појављивале су се брадате банде које би одједном артикулисале крик човјека у вртлогу времена.
Након мог кратког текста "Будућност Српске" јавило се релативно много пријатеља са сугестијама и коментарима. Захваљујући свакоме на пажљивом читању и увиђавности неопходној да се један текст прочита и коментарише, потрудићу се да одговорим на нека типска запажања и приговоре.
Републике Српска у којој данас живимо није иста она коју је стварао мој отац. Она се разликује по својим симболима: ти симболи, опет, нису никакве крпе и закрпе, већ вјековни, архетипски обриси Српства које се бранило и – чини се, у неком физичком смислу – одбранило.
Од првог дана Вашег појављивања на овим просторима Ви сте помно његовали имиџ пријатеља српског народа. И онда када сте, праћени обезбјеђењем, дошли у сарајевску српску Цркву Светог Преображења, да се помијешате са народом, да, ваљда, осјетите његово било, да поиграте коло и поразговарате са окупљеним свијетом и свештенством, мени је лично била далека Ваша нападна народност.
Календари и резолуције.