Рокенрол: Нико није примијетио да патријарх пише латиницом?

Мутна фотографија са текстом честитке патријарха Порфирија новоизабраном градоначелнику Загреба, изазвала је одушевљење оних кругова који се иначе јавно гаде на Српску православну цркву. Црквени људи, пак, шуте. У невјерици или чврстој вјери.

среда, 2 јуна, 2021 / 15:01

За разлику од латиничног владике Јована Ћулибрка, који у својој посланици ка Козарској Дубици има латинично заглавље без придјева "српски" уз православни епископ, патријарх на меморандуму Митрополије загребачко-љубљанске јасно има адресу на српском и енглеском језику.

Епископ Јован има и латинични печат, док патријарх Порфирије ставља само потпис без печата, па не можемо бити сигурни да ли је у питању оригинал, али обзиром да су сви озбиљни медији у Србији, на челу са РТС пренијели вијест о честитки, а да је Патријаршија СПЦ није демантовала, биће да је факсимил честитке аутентичан, иако нешто мутан.

Порфирије у латиничном предуводу такође изоставља придјев српски, па је само православни митрополит, те честита још увијек неименованом градоначелнику, дакле само побједнику избора, те се нада да "Загреб излази из сна".

У тренуцима док очекујемо да се Бранимир Штулић огласи из Утрехта и захтијева накнаду за ауторска права, можемо се запитати, посебно ми са Фронтал.РС, ако по правилу службе најклерикалнији и најзадртији по хрватским стандардима, дакле вожд српске цркве, пише латиницом – шта смо онда ми?

Већи Срби од патријарха?

Православци не можда, већ сигурно нисмо, али заиста грозно звучи да и помислимо да смо већи Срби од патријарха српског. Наравно да Београдски надбискуп никада неће послати писмо српским писмом било коме, али то је мање битно. Слаби смо у вјери. Треба нам узор.

Можда је његова светост, архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски, још увијек више у рол плеј улози администратора Епархије загребачко-љубљанске? Још увијек у индукованој психози пастира са мало пастве, са ногом и по у унијатству, који се мора прилагођавати психологији Хрбина Пуповца?

Све и да јесте, у радости што су комунисти (добро, тобож љевичари) дошли на чело Загреба, ваљда се бринуо да би му честитку слупали као двописмене табле у Вуковару. Екавицу, која је уочљивија и нападније привлачи србофобију у Загребу, зачудо није прилагођавао.

Овако се рутински додворивши једном локалном службенику Неовисне Републике Хрватске, који ваљда не би примио или знао прочитати његову честитку на српском писму, патријарх шаље двије важне поруке:

  • Жртва митрополита Св. Петра Зимоњића је узалудна
  • Сваки Србин који је под притиском околине двоумио да ли да користи своје, или писмо које је Анте Павелић законски наметнуо у Загребу 25.04.1941. године – више ту дилему нема.

Азбукоубиство је и духовно употпуњено

Џони Штулић је неочекиваним доласком у Бању Луку и наступом на телевизији изненадио још више, него кад је одласком из Загреба саопштио да је Србин. Какав – такав, али Србин.

То што Штулић није испао Арсен Дедић или Раде Шербеџија, а патријарх га цитира латиничним писмом, наметнутим у Хрватској као једино законито од стране Павелића и Туђмана, много говори као путоказ у будућност.

Условљава да ми са Фронтал.РС бирамо једну другу нумеру Џонија Штулића, јер, након овог, ако и није био – Ужас је наша фурка!