Ништа Монтенегро: Бања Лука уз Црну Гору

Највећи град Српске коначно је, макар симболично, изразио јавну подршку српском народу и цркви у Црној Гори, гдје је у току коначни обрачун са српском прошлошћу ове земље.

недеља, 29 децембра, 2019 / 14:44

Да ли је скинула или навукла проклетствој на себе, тек у Бањој Луци је ИПАК дошло до неког полуорганизованог скупа, којим се устаје против незапамћеног напада на слободу вјероисповјести и имовину Српске православне цркве у Црној Гори.

Од Петра Другог Петровића Његоша, до краља Николе Петровића, сви су се црногорски владари изјашњавали као Срби. И Мило Ђукановић се некада изјашњавао као Србин, док је сада највећи усташа од свих Срба.

Без обзира што је на скупу од пар стотина људи било више окупљених него у невладинићким перформансима, опет је то далеко испод онога на шта је Бања Лука обавезна. Уколико прође напад на СПЦ у Црној Гори, ми смо сљедећи. О Косову да не причамо.

Уз Србе у Црној Гори од политике само ПДП

Уз данашњи транспарент који поручује да Црна Гора није Монтенегро, но јуначко српско легло, треба се сјетити да је на границама Републике Српске данас и мјесто за које смо пјевали: „Двор на Уни, црквица на брегу; то је мјесто гдје се Срби легу“ и пазити на часовима из новије историје.

Без сваке задршке треба нагласити да су скупу присуствовали једино политичари из ПДП, што је велики плус и част ове странке, а велики минус и срамота свих других. То треба нагласити, без обзира што је ово окупљање на којем у Српској нема и не смије бити различитих странака.

Још више брине држање Епархије бањолучке која се, као и већина осталих епархија СПЦ које се не наслањају географски изравно на Митрополију црногорско-приморску, понашају као да их то не занима.



7 КОМЕНТАРА

  1. Очекивано, клика клептомана која је узурпирала власт у Црној Гори наставља са својим пасјалуком. Усвојен је закон о отимачини имовине СПЦ.
    Да, баш закон о отимачини имовине СПЦ. Ако погледамо закон;
    https://www.paragraf.me/nacrti_i_predlozi/predlog-zakona-o-slobodi-vjeroispovijesti-ili-uvjerenja-i-pravnom-polozaju-vjerskih-zajednica.pdf
    много тога је ту спорно, и то су питања за правну струку. Најцише чланови 11, 25 (сједиште вјерске заједнице мора бити у ЦГ. И сједиште патријаршије СПЦ али и сједиште 2 од 4 епархије које дјелују у ЦГ је ван ЦГ) и 30.
    Наравно највише члан 62. којим се врши „национализација“ имовине СПЦ. На крајње кваран начин.
    Како стоји, вјерски објекти који су изграђени, односно прибављени из јавних прихода државе или су били у државној својини до 1. децембра 1918.године и за које не постоје докази о праву својине ВЗ, као културна баштина Црне Горе, државна су својина.
    Данашња ЦГ настала је 2006-е, она не може бити насљедницом књажевине/краљевине ЦГ, није ни исти облик државног уређења, није ни теолошка држава, а не покрива ни исту територију, шира је, зато у том члану иде додатак; вјерски објекти који су изграђени на територији Црне Горе заједничким улагањима грађана до 1. децембра 1918. године, државна су својина.
    Сви вјерски објекти било где у свијету су изграђени заједничким улагањима грађана, крајње подло срочено, пасјалук.

    Када ти неко отима имовину, а посебно ако су то храмови духовности за које је наш род судбински вјековима везан, имаш избор, рећи „па добро, сила Бога не моли“ а можеш рећи и „стани мало“. Овај пута је изабрано „стани мало“.
    Потрајаће ова борба нашег народа у Црној Гори у одбрани светиња, и поган ће истрајавати у пасјалуку, употребиће силу, топуз, а као што знамо, коме закон лежи у топузу трагови му смрде нечовјештвом.
    Добро је што подршку дају Срби из свих градова Српске и Србије. И власти и у Српској и у Србији морају бити активнији, гласнији.
    Наравно пуна подршка СПЦ и Србима у ЦГ у одбрани светиња.

  2. Нисам ја гласао за Ђукановића, нити сам гласао „Јес“ на референдуму 2006.

    Зато јесте велики дио тзв. црногораца, те комплет сви домаћи Турци и ини превјерени. Тако и би „јес“.

    И тако постаде Милаов напредак – Најцрња Најгора.

    Баве се Црногорци политикантством и подјелама, и не вјерују да им се ово може догодити. Ето догодило се. Убише Бога у Црногорцима.

    Наравно прво су убили Црногорце. Све по плану и програму.

    Да ли су Натовци Милоа Ђ. поранили са тим убијањем Бога, присиљени глобалним дешавањима? Или их једноставно није брига?!

    Сви поштени људи знају да су Натовци похлепни и покварени – да праве грешке. Као сваком вампиру довољно их је суочити са огледалом. И ту се види шта су. Ништа.

    Зато прво Црногорци морају да постану Црногорци. Ако им ово није мотив, онда се никада и неће вратити себи.

    Кад се неко дави у живом блату, па пљује и сипа отров на братску пружену руку спаса; не знам. Можда прво треба да им се донира огледало.

    Хоћу ли ја то да радим?! Има ли чоека у Црну Гору?

    Жао ми је до плача. Шта да радим кад брат сам себе убија?! Видим да му у самоубиству асистирају злотвори. Он их сада браћом зове. Брата зове непријатељем. Шизофренија. Хаос.

    Има ли лијека? Има. Као и увијек злотвор ће начинити грешку.

    Нека су донијели овај закон.

    Јер као и увијек, не пада снијег да покрије бријег, него да звијери покажу трагове.

  3. Завереници, нико никоме ништа не одузима, само су вама можда мозгови одузети од киселог купуса, багро крезава.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *