Миодраг Зарковић: Али Стефан Немања није био Београџанин, јеботе!

Стефан Немања никада није живео у Београду, који није ни био у саставу Немањине државе – тако гласи један од чешћих ”аргумената” против споменика; може се видети по многим ћошковима друштвених мрежа, а уз непревазиђеног Марка Видојковића, у своју колумну на Ал Џазири уврстио га је и извесни Горан Мишић.

уторак, август 25, 2020 / 16:25

Тако да је Рузвелт мора бити одрастао код Богословије, чим је баш по њему названа онолика улица, која спаја тај трг са Вуковим спомеником. Такође, Београд је вероватно био историјско седиште француских краљева, због чега на Калемегдану и данас имамо споменик који нас подсећа на обавезу да Француску волимо онолико колико је она, по предању, волела нас.

Да не причамо о залудном Синан паши, који је, ускраћен за овако мудре саветнике, мошти Светог Саве спалио баш у том не-немањићком Београду, а још залуднији Срби то онда доживели као националну увреду! Капирате: Сава ништа није имао са Београдом, а Турци то нису знали па су му овде спалили земне остатке, али Београђани уместо да се на то само насмеју и узврате довитљивом колумном на Ал Џазири, стали да се љуте и дижу устанке; апсурд до апсурда…

Ако се међутим уозбиљимо, вреди се запитати чему уопште пребирање по Немањиним кретањима. Или по земљи из које споменик долази (Русији). Зашто је запенушалим критичарима толико запело да одвоје Стефана Немању од Београда? Зашто тако често наглашавају да је мрски им споменик направио руски вајар?

Ако је споменик ругло, зар не би сама та чињеница требало да буде довољна?

Рецимо, ако хоћу да вас упозорим да не бацате паре на романе Марка Видојковића, рећи ћу вам да је он дегенерик који је комплексе због мањка сантиметара успешно заменио комплексима због ускраћености у књижевном умећу – али нећу копати по томе где је рођен, с ким је шмркао и кад се последњи пут окупао, јер то са приповедачким даром и нема никакве везе.

Ако причамо о осећају Горана Марковића за друштвену одговорност, онда ћу да подсетим да је у Београд доводио србомрзачку човеколику сподобу Левија, а да је у ”Турнеји” отворено заговарао насиље према српским националистима (карикатурални Љубић, у тумачењу Воје Брајовића), док је према хрватским и муслиманским војницима налагао појачано разумевање па и сажаљење (сцена са минским пољем)… али се нећу бакћати тиме да ли има обичај да се зацопа у глумице које му играју у филмовима.

Дакле, за расправу о споменику битно је да ли је изгледом и положајем прикладан, или није. То где је Немања све живео и шта су обухватале његове земље, нема никаквог значаја. То одакле је вајар, престало је да има значаја оног часа кад је конкурс завршен.

Инсистирањем на тим подацима, критичари заправо показују да им у овој јавној расправи није стало ни до Савског трга ни до Београда ни до сећања на Стефана Немању. Као што им није стало ни до наводне борбе против режима – пошто би у том случају ваљда нападали режим тамо где он то највише и заслужује, а то је велеиздаја Косова и Метохије. Јер на том питању сви они горе поменути аргументи добијају на значају. Када се расправља о КиМ, итекако је важно коме је све кроз историју припадало. Исто као што је важно из ког страног центра моћи потиче злочиначки пројекат ”независне Косове”.

Сузбијањем косметске велеиздаје руши се Вучић, а оснажује Србија. Хистеричном и неутемељеном галамом против споменика Стефану Немањи – руши се Србија, а Вучићев противуставни режим чак и потпомаже. Можда хистеричне галамџије нису свесне свих последица свог поганог деловања, али им се, као и Вучићу, не сме опростити.

П.С.

Немали је број замлата убеђених да је Београд ”антисрпски град”. Да ли се те замлате бар у оваквим тренуцима запитају због чега је осведоченим србомрсцима, као што су Видојковић и Марковић, толико стало да Београд буде скројен баш по њиховом укусу? Како то да се Видојковић и Марковић оволико грчевито боре за Београд који њима одговара, док наводно родољубиве замлате од српске престонице већ деценијама демонстративно дижу руке?



2 КОМЕНТАРА

Оставите одговор