Миодраг Зарковић: Каква, бре, колевка демократије?

Управо ми је пријатељ, иначе Финац шведског порекла који је раније живео у САД а последњих 20ак година живи у Москви, открио нестваран податак: од 50 америчких савезних држава, у 31 сте дужни да се страначки определите приликом пријављивања на бирачки списак.


Миодраг Зарковић: Неда, Иран и проклета је Америка

Од два смртна случаја која су обележила почетак године, далеко више ме је потресло убиство иранског генерала Сулејманија него упокојење Неде Арнерић, иако ми је, наравно, Неда Арнерић у свом основном занимању била изузетно пријатна за видети и чути, док је Сулјемани, како се сазнало, деведесетих чак и ратовао против Срба у БиХ.


Миодраг Зарковић: Путинов Шамар без покрића

Мада је тачно да су овдашњи русомрсци једва дочекали данашњу изјаву Владимира Путина о Сребреници, не би ли се поново наругали српско-руској блискости, исто тако је тачно још нешто: Изјава је стварно срамотна.




Миодраг Зарковић: Реци, Курти!

Одгледах интервју Југослава Ћосића са Аљбином Куртијем. У новинарском смислу, разговор је срамотно вођен, а од Ћосића се, руку на срце, није ни могло очекивати да буде дорастао задатку. Али чак и такав Ћосић био је далеко мање снисходљив, подводљив и љигав него Миломир Марић када је прошле године интервјуисао Рамуша Харадинаја.


Миодраг Зарковић: О ордену

Не постоји оправдање за додељивање ордена Светог Саве човеку који седам година опстаје на власти искључиво због тога што на окупираном подручју Косова и Метохије затире и државу Србију, и српство, па и само светосавље.


Миодраг Зарковић: Бој на Калинићу

Како год Србија да прође у Кини, барем се неће обрукати онако како би је понизило пуко присуство Николе Калинића, тј. онако како су се протеклих седмица срамотили/разоткривали вајни Калинићеви „браниоци“, међу које се у фото-финишу сврстао и Сергеј Трифуновић.