Миодраг Зарковић: Да је ударила нека нова куга или колера

Ево да потпуно упростимо ствари. Нико нормалан не би се противио мерама за сузбијање, макар неке од њих привремено и укидале слободе и права која су иначе зајемчена

понедељак, 1 новембра, 2021 / 16:23

-Стручни и надлежни износили би у јавност само проверене и смислене податке и закључке;

-Политичари и државници би се и сами строго придржавали прописаних мера, чак и када не знају да их камере снимају;

-Медији би разумљиво покушавали да умире и уразуме јавност, и по сваку цену би избегавали ширење страха и стварање панике.

-Потврду свега овога можемо да нађемо у ономе што се догодило пре 22 и по године. Није то била куга ни колера, већ НАТО агресија.

-Дакле, напад на државу, друштво и грађане, који по опасности и последицама сигурно није био мање штетан од какве заразне болештине. И, у тим условима, сви смо се понашали мање-више у складу са горе наведеним.

Насупрот том искуству, у текућој пандемији имамо следеће:

-Стручни и надлежни су у ове непуне две године непрестано мењали своје тврдње, процене и закључке, при чему се дешавало да наједном почну да заговарају и нешто потпуно супротно ономе што су до јуче сматрали;

-Огромна већина политичара и државника лично не поштује мере које налаже становништву, али још горе од тога је што, зависно од политичких потреба (избори у многим земљама, протести против Трампа и слично), отворено одустају од прописаних мера и ослобађају друштво скоро свих стега, све док политички циљеви не буду испуњени а после чега обавезно следи ново затезање;

-Медији не да не доприносе смиривању и уравнотежењу, него, напротив, упадљиво и упорно раде на изазивању паничног страха код најширих слојева становништва.

-На све ово треба додати глобално продируће корпорације, које целу ситуацију користе чак не толико ни да би зарадиле, колико да прошире свој утицај и моћ до неслућених размера.

Нико други се, дакле, не понаша као да је човечанство суочено са смртоносном здравственом опасношћу. То се очекује само од обичног света.

На основу чега се онда ико чуди што обичан свет, или барем један његов значајан део, све више и све разумљивије одбија послушност?!