Сву ту патетику, сав тај нељудски грч, тај крик који захтева да планета стане пред њиховом клиначком неутешношћу, та потреба да се учествује у отужном величању некога ко објективно није припадао никаквом стваралачком врху и чији је крајњи домет био да поклоницима понуди пролазну утеху у невеселим тренуцима…
Оно што је урадила Јелена Обућина, а због чега је данас хвале на сва уста и нашироко преносе тај исечак из њене емисије – то није новинарство него ангажована ”уметност” а ла Марина Абрамовић, и то јако лоша.
Ово би требало да буде крај приче. Аман, причамо о прослављању нове године, што само по себи нема никакво дубље значење. Реч је о потреби људи да се опусте и провеселе. Са календарске, научне, метафизичке, духовне, верске, биолошке или које год стране, потпуно је свеједно када и да ли уопште славите чињеницу да је планета Земља дошла у исти положај према Сунцу у ком је била пре 365 дана.
Залетео се силан свет да полаже испит људскости. Испитно питање: земљотрес у Хрватској. И, свако ко је изразио сажаљење или спремност да помогне, сматра да је дао исправан одговор и положио.
Мало морген.
Можда грешим, али мислим да ће председниковање Џозефа Бајдена, уколико до њега уопште дође, имати и једну повољну, мада сасвим ненамеравану последицу. Наиме, последњих година је међу онима, који се изјашњавају као српски родољуби, корен пустио обичај потпуно некритичког пљувања по Русији и Русима. То је нарочито било видљиво на друштвеним мрежама.
Јерменији је још 20. октобра било нуђено далеко повољније примирје са Азербејџаном, али одбио га је јерменски премијер Пашинјан – да би непуне две седмице касније био принуђен да, после војног пораза, прихвати садашњи споразум о прекиду непријатељстава.
Застрашујуће је велик број оних који обмањују српску јавност око америчких избора. Можемо их поделити на два подскупа: 1) обожаваоци Бајдена, убеђени да је ствар са изборима решена и да је Трамп сигурно изгубио и да је то одлична ствар за целу планету па самим тим и за Србију; 2) заслепљени обожаваоци Трампа, уверени да следи некакав чудовишни велеобрт који нико живи није предвидео – осим њих!
Лепо је видети саосећајност са јерменским народом, поготово изражену кроз дивљење тамошњим добровољцима. Неретко је, међутим, хваљење јерменског ратничког духа пропраћено огорченошћу због збиља јадњикавог стања данашњих Срба, који, процена је, на ратну опасност не би реаговали ни изблиза онако часно и достојанствено као Јермени.
Ово је Александар Вучић објавио 15.09.2020. године на Инстаграму: ”Ако смо јединствени, сложни, уједињени, ми Срби, а ово није само државни празник, већ свесрпски, можемо да превазиђемо све недаће, победимо све проблеме, осигурамо и гарантујемо будућност наше деце.”
Свеједно, Израел нам није пријатељска држава. Не мора нам нужно бити ни непријатељ, али савезници нам, по питању КиМ, сигурно нису. Нису ни бољи ни гори од осталих држава које су признале ”Косову”.