
Дани(ј)ел Симић: Република Српска није моја мајка!
Узвикнуо сам то својевремено пред печеним прасетом, чинијама пребранца, тањирима сарме, чашама пива и посјетиоцима Музеја савремене умјетности Републике Српске.
Узвикнуо сам то својевремено пред печеним прасетом, чинијама пребранца, тањирима сарме, чашама пива и посјетиоцима Музеја савремене умјетности Републике Српске.
Недавно сам на АТВ у 1:1 рекао да Улицу олимпијских побједника под хитно преименујемо у Војске Републике Српске. Звали су ме потом одборници Града БЛ, посланици у НСРС, представници разних удружења, страначко особље, умјетници, привредници… пресрећу ме непознати људи на улици.
Стефан Немања никада није живео у Београду, који није ни био у саставу Немањине државе – тако гласи један од чешћих ”аргумената” против споменика; може се видети по многим ћошковима друштвених мрежа, а уз непревазиђеног Марка Видојковића, у своју колумну на Ал Џазири уврстио га је и извесни Горан Мишић.
Kњижевник Војислав Тодоровић упутио је отворено писмо режисеру Горану Марковићу поводом његовог апела Емиру Kустурици да се огради од новог Савског трга и споменика Стефану Немањи.
Присјетимо се да је влада Српске за вријеме данашњег министра правде Антона Касиповића издвојила најмање три милиона КМ за само три пројекта. Тешко да се овако да говорити о стратегији у културној политици.
Да нешто у културној политици РС није у реду до нивоа психијатријског поремећаја, уочљиво је из чињенице да Бања Лука не посједује озбиљну дискографску кућу
Самоупљувавање које нас је коштало 700.000 КМ из буџета РС се наставља. Горан Марковић, другосрбијанци, федералци и остали савезници – иду са мини серијом на РТРС.
Најбоља представа 56. Стеријиног позорја у Новом Саду је "Кукавичлук”, ауторски пројекат Оливера Фрљића, у извођењу суботичког Народног позоришта/Казалишта/Непсинхаза, саопштио је данас фестивалски жири, којим је предсједавао редитељ и драмски писац Горан Марковић.
"Захваљујући досадашњој политици, престоница нам је још увијек позната само по земљотресу, ћевапима, те урбаној легенди да има 7 жена на 1 мушкарца"
Од почетка рата до данас, у јавном животу РС преовлађују особе које ни у шта не вјерују чврсто, осим у паре. Све остало се већ да подесити, према томе колико их ко има.