Марко Шикуљак: Краљ је мртав, живио Дритан

Црна Гора по први пут у историји мијења власт на изборима, а неће бити први пут да можемо закључити: Националисти/конзервативци/вјерници још једном одрађују највећи посао, а кајмак купе они из другог ешалона, грађанери…

понедељак, август 31, 2020 / 13:02

Да је након три деценије завршена владавина Мила Ђукановића нико није могао да вјерује.

Када су из удружења за праћење избора ЦЕМИ на великом узорку саопштили да не постоји могућност да три опозиционе коалиције имају мање од 41 посланика, што је већина у парламенту, завладао је мук међу присутним новинарима, који нису имали шта да питају у том историјском тренутку. Тешко је рећи да су знали и очекивали. Прије ће бити да нико није могао да "процесуира" нову стварност у својим главама.

Зато су најчешћа питања те ноћи међу посматрачима била: Да ли странке контролишу своје мандате, да ли ће бити прелетача, да ли ће их Мило куповати појединачно, или ће се договорити са неком од мањих странака? У идеји да слиједе тензије, отезање у давању мандата док не купи већину, нико није рачунао на то да ће Мило једноставно – признати пораз.

ЕУ пустлила Ђукановића низ воду?

Треба се мало вратити уназад, да би се направила потпунија слика. Од како је почело гибање у Црној Гори, а нарочито од како се ушло у изборни процес, Ђукановић није добио подршку са значајнијих западних адреса. Нико није говорио о томе да расте малигни руски утицај, да су се повампириле клерикалне силе средњег вијека, или да се шири великосрпска идеологија.

Добро, изузетак је неколико регионалних псеудоаналитичарских будала, које граде привид некаквог озбиљног контакта са западним центрима моћи. Добро је видјети да су у питању обични дилетанти. Епизоду са 88 билмеза, односно тешких шовиниста и ратних хушкача, који се обраћају јавности бранећи Ђукановића, напросто није пристојно поново помињати.

Ђукановић је заузврат добио благе критике да је најдуговјечнији владар у Европи, да влада у царству криминала и трговине дрогом, а бродови под државном заставом на којима је превожена дрога су јавно пресретнути. Такође, његов удар на цркву је у САД назван управо тако, "удар на цркву", што тамо сигурно не звучи као похвала. И није неважно да је главни инсајдер, који је пуштао компромитујуће снимке, власник Атлас групе, Душко Кнежевић, ординирао из Лондона.

Трагом новца, трагом господара

Благе критике на рачун Ђукановића и потпуно одсуство приче о руском утицају, доводе до закључка да је запад "окренуо главу" док се не десе промјене у Црној Гори. И изјава Небојше Медојевића да је Мило добио упозорење да се не игра никаквим државним ударима, ванредним стањима и слично, вјероватно имају смисла.

Током изборне ноћи, организација ЦЕМИ од почетка је направила оквир у коме ће се кретати расправа, подијеливши прве проценте тако да се види да три опозиционе колоне имају 50%. Упадљиво, ЦЕМИ је свако обраћање започињао појашњењем ко стоји иза њиховог пројекта, напомињући да већину средстава за рад стиже из Велике Британије и Холандије.

Прво укључење из штаба коалиције За будућност Црне Горе било је више него занимљиво. Они који су заговарала мир, избјегавање инцидената и чекање да се преброје сви гласови, одмах су након извјештаја ЦЕМИ на 50% узорка прогласили побједу. Али и показали приличну збуњеност и дезорганизацију, отимајући се за ријеч, свађајући се са новинарима, и немајући јасну комуникациону стратегију.

Здравко Кривокапић уљуђује ситуацију

Један говорник би позивао на уздржаност, други би у склопу самопромоције одмах зазивао побједу коју доноси Василије Острошки. Утисак је тек доста касније поправио носилац листе Здравко Кривокапић, нешто уређенијим обраћањем.

Кад је постало јасно да је хрватска национална мањина остала без једног мандата, плативши цех подјели бирачког тијела на двије странке, побједу су прогласили Дритан Абазовић и Алекса Бечић, вођи двије друге опозиционе коалиције.

Све дилеме распршио је Ђукановић, који је одржао говор без тензије, рекавши да је ДПС странка са највише гласова, да са "традиционалним коалиционим партнерима" има 40 мандата (што је мање од половине скупштине) али да треба сачекати коначне резултате. Ипак, мучна атмосфера и разлаз присталица у тишини свједочили су да је крај извјестан, а да се од борбе нечасним методама одустало.

Подаци од ЦЕМИ, јер из ДИК-а су нијеми

Шта кажу подаци који су највише у оптицају, а потичу од ЦЕМИ, будући да је државна изборна комисија просто нестала и није дала ни податке о коначној излазности? Резултати скор свих странака и коалиција су у границама оног што се од њих добијало до сада. Коалицији коју предводе Бечић и Лекић приписано је 10 мјеста у парламенту (сам Бечић је на прошлом изборима имао 8). СД и СДП, некада једна странка, у збиру имају 5, што је неки њихов раније уобичајен резултат.

Коалиција Црно на бијело, коју предводи Дритан Абазовић и његова странка УРА, која до сада није ишла самостално на изборе, има по процјени 4 мандата, што је неки резултат који је очекиван за нову странку која сигурно прелази цензус, али нема снаге за нешто више.

Једина упадљива аномалија је резултат двије водеће коалиције. ДПС је освојио никад мање гласова, а коалиција ДФ, СНП и неких мањих странака, које у збиру никад раније нису пребацивале 100.000 гласова, далеко су надмашиле тај резултат и приближили су се владајућим на проценат или два, у зависности чије процјене се гледају.

Ко ће СПЦ рећи хвала?

Ово се не може објаснити ничим сем тиме да је пресудну улогу одиграла СПЦ и двоје најугледнијих владика. Њихов позив гласачима, излазак на изборе и засигурно упутства свештенству и црквеним одборима, очито је утицало на један дио оних који су раније гласали за ДПС.

То ће вјероватно бити видљиво кроз резултат у општинама на сјеверу, гдје се иначе већина становништва изјашњава као Срби. А то су мјеста гдје је ДПС имао локалну власт и добијају више гласова на свим изборима. Ово је тек зорна илустрација колико је подјела "Срби против Милогораца" која постоји само у главама људи који споља гледају на Црну Гору, бесмислена.

Сама чињеница да је вјерско питање било пресудно на овим изборима говори о промјени парадигме. Дуже од деценије у Црној Гори се потенцира грађански приступ, да идентитетска питања нису битна и да је потребно изборе добити на темама као што су криминал, корупција, живот грађана. Сада је јасно да ни једна од тих тема нема мобилизаторски капацитет као што има, грађанима неразумљива, ријеч "светиња".

Рехабилитација тробојке

Видљива је промјена у иконографији, јер се све чешће маше не само тробојкама са "изблијеђелом" плавом бојом и "црногорским орлом" који је од златног постао бијели. Маше се и правим српским заставама, а и руским.

Прије само пар година, опозиционари су упадљиво наметали "државну заставу" на протестима, да им неко не би спорио да су против државе, и да не би одбили "националне Црногорце".

Све је то пало у воду, али не треба гајити заблуде да ће се на томе завршити. Оно што треба очекивати јесте да нову скупштинску већину подрже прво мањине, а можда и СДП.

Некада отворено антисрпска странка која се завадила са Ђукановићем и једва преживјела један мандат ван власти, вјероватно ће бити гурана да у новој влади појача дионице западних амбасада, које држе Алекса Бечић и Дритан Абазовић.

Ко се бечи, а ко аванзује?

Бечић је лик који је раније избјегао да одговори на једноставно питање "којим језиком говорите", и о њему не треба трошити ријечи, премда у његовој странци има национално искрених људи.

Абазовић је нешто другачија прича. Он се осјећа комотно у својој кожи, гдје се не зна да ли је словенизовани Албанац, или албанизовани Словен. Као неко ко је спреман рећи да је Ђурађ Кастриот српског поријекла, он је далеко симпатичнији Србима, иако је његова странка препуна оних који би били у СДП, само да им није дојадио њихов криминал.

Оно што се често назива "просрпска коалиција" је највише разнолика. Не треба заборавити да значајан дио ДФ чини Покрет за промјене, који је изникао из старих либерала. Није без разлога Медојевић оптуживао ДПС да су били против независне Црне Горе онда кад је он био за њу, и да је трпио притиске јер је био против њихове ратне политике.

Прогноза: Истискивање просрпског елемента кроз "владу експерата"

Након што се формира нова власт, треба очекивати лагано истисткивање "просрпског" елемента кроз модел експертске владе, а касније и круњење те коалиције, да би се формирало пар нових, наглашено грађанских опција. Као што је ДСС у петоктобарској Србији избачен из игре од стране партнера, али не тим интензитетом, имајући у виду натегнутост нове већине.

Што се тиче политичке позиције Црне Горе, она остаје НАТО држава, повлачење признања Косова готово сигурно па неће бити. Грађанисти ће вјероватно скупо продати попуштање у погледу промјене дијела стихова химне Секуле Дрљевића (иако је неке дијелове дописао, а неке дјелимично мијењао), а "изблијеђела" тробојка ће можда бити легализована као "народна застава".

Српском народу ће се признати статус, будући да га закон уопште не препознаје, било као мањинском или као конститутивном. Слично важи за језик. Али на томе се неће журити, будући да ће "обрачун са криминалом" имати приоритет. И борба коме ће припасти безбједносни сектор, односно АНБ (некада УДБА) која своје пипке пружа до Београда, и контролише доста процеса и у Србији.

Они који су изборној побједи дали највише, који су трпили шиканирања, пендреке, сузавац, хапшења, монтиране процесе… мораће се задовољити мрвицама.



Оставите одговор