Вођа групе "Београдски синдикат" Феђа Димовић саопштио је да је "Јутјуб" скинуо спот за пјесму "Једина Српска" по наводном захтјеву власника појединих снимака Драгана Радовића, иако он тај захтјев није ни поднио.
Поводом обиљежавања 30 година постојања Републике Српске и прославе Дана Републике Српске, предсједница Жељка Цвијановић је одликовала Музеј савремене умјетности Републике Српске, Орденом Његоша II реда.
Шведска хеви метал група "Сабатон" снимила је пјесму о српској хероини Милунки Савић под насловом "Госпа Мрака" (Lady of the Dark). Пјесма и албум "Рат да се окончају сви ратови" (The War To End All Wars), који садржи укупно 11 нумера, биће објављени 4. марта наредне године, објављено је на званичној страници групе.
Радио телевизија Републике Српске вечерас премијерно приказује документарно-играни филм "Чико, ја сам жив немој да ме убијеш", аутора Гвоздена Шарца.
Број погинулих у стампеду на фестивалу Астроворлд у Хјустону порастао је на девет након што је преминуо двадесетдвогодишњи студенткиња тексашког колеџа, саопштио је адвокат породице.
Двије особе су настрадале, а једна је повријеђена након што је мушкарац пао са висине седмог спрата у концертној дворани у Шведској током концерта у част групе АББА.
Подсјетимо, први филм "Јужни ветар” редатеља Милоша Аврамовића је 2018. године постао најгледанији филм у регији у претходне двије декаде. Након филма је снимљена серија од 14 епизода, а сад живот главног лика Петра Мараша наставља тамо гдје је серија стала.
Амерички новинар мађарског поријекла Џозеф Пулицер /1847-1911/, зачетник жуте штампе из чије се фондације сваке године додјељује Пулицерова награда за новинарство, карикатуру, америчку историју, поезију, драму, роман и музику, умро је 29. октобра 1911. године.
Глумац Марко Живић сахрањен је данас на Новом Гробљу у Београду. Од Живића, који је сахрањен уз пјесму "Јелени умиру сами", опростио се његов колега и дугогодишњи пријатељ Драган Бјелогрлић.
Отварање 20. Међународног фестивала позоришта за дјецу у Бањој Луци, представом по мотивима приповјетке Петра Кочића и у режији Душка Мазалице, један је од ванредно ријетких изузетака, како се успјешно бавити умјетношћу, а остати у оквиру доброг кућног васпитања, које не ради против земље која те храни.