Додик: Правимо фонд за тужбе против високих представника

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да ће Република Српска иницирати формирање фонда за прикупљање новца за тужбе против високих представника који су обављајући ту функцију, између осталог, кршили Устав и Дејтонски споразум.

среда, 13 новембра, 2019 / 17:56

„Једино нам преостаје да их тужимо у њиховим земљама јер Српска нема капацитет да покреће спорове на међународним судовима. Ипак, можемо да их приватно тужимо – рекао је Додик новинарим у Дрвару, коментаришући резултате синоћње посебне сједнице Народне скупштине на којој је усвојена Информација о неуставној трансформацији дејтонске структуре БиХ и утицају на положај и права Републике Српске, као и 20 закључака које је предложила владајућа већина. Додик је рекао да се Скупштина на сједници реферисала на упорно кршење Дејтонског споразума, те одбацила неуставна бонска овлашћења која су користили високи представници у БиХ и тиме утицали на политички систем у БиХ.

„Тражимо да разговарамо са ФБиХ и другим конститутивним народима како реаговати на кршење Устава и Дејтонског споразума. Раније је наше супротстављање поменутим овлашћењима била јерес, али сада су створени услови да кажемо јасно да не можемо живјети у условима превара, наметања закона, кршења Устава, међународног права и подметања високог представника”, оцијенио је Додик.

Он је нагласио да је бивши високи представник Педи Ешдаун, који је преминуо, нанио много зла у том смислу.

„ Ипак, последице његовог дјеловања морају бити отклоњене јер не можемо да томе дамо легитимитет, што је и била једна од основних идеја посебне сједнице Парламента, рекао је Додик, преноси Танјуг.

Народна скупштина је на Посебној седници, која је трајала до дубоко у ноћ, јуче усвојила Информацију о неуставној трансформацији дејтонске структуре БиХ и утицају на положај и права Републике Српске.

Усвојено је 20 закључака који се тичу иницијативе за укидање Канцеларије високог представника, укидање бонских овлашћења, покретање реформе правосудних институција на нивоу БиХ, затим очување дејтонске структуре и широке аутономије ентитета до самоопредјељења, као и сарадње са НАТО, али не и чланства БиХ у тој алијанси.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *