Дани(ј)ел Симић

Беовизија: Биће КОСОВО опет српско поново?

Нема смисла расправљати о нечему што се свјесно прави и убруси за робу широке потрошње, као о умјетности.

Ако није по законима тржишта, онда је национална психотерапија. Родољубиве пјесме се морају правити, но ове то нијесу.

Бресквицин шлагер ми је био бљутав, јер риме најављују и сви очекују урлик – КОСОВО – (биће српско поново).

А ништа.

Надовезује се на Вучићев предизборни плакат, ријалити културу балканизације, гдје нема српске дјеце на Косову и Метохији. Српско име се ни не помиње.

Не смије, јер вријеђа публику која прича српски језик, али га тако не зове. Допуштен је искључиво Балкан.

Уз ТејаСмору, што јасно, у имену, не жели српски језик и писмо; те исто неписмене Шерифовићку и Сисачицу, које отворено презиру Српство у свом копирантском англополтронству, а жири су за буџетске паре – и Рамонда је одвратна.

Каља јунаке Првог свјетског рата, јер нити има намјеру, нити је замишљена као пјесма коју пуштамо кад и Крајино мати.