Загреб разочаран што остаје без Јужног тока

Предсjедник Хрватске Иво Јосиповић изјавио је да је одлука руске компаније Гаспром да траса гасовода Јужни ток заобиђе Хрватску лоша вијест и резултат дугогодишње несистематске политике у привреди.

И Јосиповићев претходник Стјепан Месић, који је о Јужном току преговарао с руским предсједником Владимиром Путином, каже да овом одлуком Хрватска много губи – гас који би директно добијала и стотине милиона евра од транзита.„То је лоша вијест и резултат чињенице да годинама немамо систематску политику у привреди, да не планирамо будућност и чињенице да смо у односу на неке руске инвеститоре повукли неке некоректне потезе. Надам се да ће нам ово бити повод да то промјенимо”, изјавио је Јосиповић.

Месић је рекао да је нормално било да гасовод иде преко Хрватске, јер иде коридором којим иде и хрватски нафтовод. „Влада је била против, а не разумијем зашто”, рекао је Месић који сумња да се ишта више може учинити.

Потпредсједник руске компаније Газпром Александар Медведев потврдио је да ће гасовод Јужни ток пролазити кроз Мађарску.

Могућност да један крак гасовода пролази кроз Хрватску у потпуности је одбачена, а одлука о изградњи кроз Мађарску коначна, потврдио је Медведев поводом потписивања уговора с Мађарском.

Гасовод ће из Србије, која је уговор с Газпромом потписала почетком седмице, код Суботице прећи у Мађарску. Траса Јужног тока од Црног мора преко Бугарске, Србије и Мађарске, одакле би један крак ишао према Аустрији, а други према сјеверној Италији, донедавно је била сигурна, али дошла је у питање јер је мађарска влада одбијала да потпише измјењени међудржавни уговор с Газпромом због ЕУ.

Тада је представљено и да ће у Хрватској бити грађен интерконектор капацитета 2,7 милијарди кубних метара гаса.

Хрватска је своју прилику да обезбеди главну руту гасовода и потенцијално милионске приходе од транзита гаса изгубила још 2007. кад је тадашњи премијер Иво Санадер игнорисао директну понуду руског предсједника Владимира Путина.

Ни влада Јадранке Косор па ни актуелна влада Зорана Милановића нису жељели да се с тим губитком помире, већ су њихови представници у јавност слали поруке како још постоје шансе за Јужни ток.

На дан кад је Србија склопила коначни уговор с Газпромом, први потпредсједник владе Хрватске Радимир Чачић је у Бриселу изјављивао да одлука о рути није донета.

Хрватској се нуди могућност градње гасоводног споја на Србију, али је то дискутабилно јер ће, чак и да не гради тај део гасовода, Хрватска имати приступ гасу из Јужног тока, пишу медији.

Изградња Јужног тока коштаће око 15 милијарди евра. Јужни ток би у функцији требао бити од 2015. године.

У јужну Еуропу из Русије преко новог гасовода годишње ће се извозити 63 милијарде кубних метара гаса.