Владимир Соловјев: Руска побједа, биће увод у српске побједе

Челни човјек новинарског еснафа у Руској Федерацији прича српски немјерљиво боље од, рецимо, Валентина Инцка. Као и кинески амбасадор у Београду, од америчког. Ратни извјештач из Србије и Српске деведесетих, ни једном се није помогао руским при интервјуу, у којем нас је прво што занимало шта се промијенило од увођења санкција Русији?

понедељак, 18 априла, 2022 / 05:12

У мом животу се није промијенило ништа. Једино што има мало више посла. Имали смо неки страх да економија може кренути наниже. Али послије мјесец дана видимо да се рубља враћа на исти ниво. Значи ми смо издржали. То признају и Американци.

Постоји могућност да ћемо осјетити неке посљедице, послије можда пола године. Очекује се несташица одређених дијелова и материјала. Прије свега резервних дијелова, како за аутомобиле, тако и за друге врсте машина које се не производе у Русији.

Што се тиче нашег, новинарског посла, поскупио је папир. Обични папир А4, сто комада је коштало 180 рубаља, сад кошта 2000. За штампарије је то тешка ситуација, јер нешто боја и машина је наше производње, али није много. На телевизији камере такође требају резервне дијелове, али и програме за рад.

Скупили смо велику количину ових питања, односно проблема, јер имамо 85 одјељења по цијелој земљи. Припремамо велики пакет наших захтјева, које ћемо послати премијеру за неколико дана. Исто то смо урадили и прије двије године када је почела епидемија корона вируса. Новинарска струка је због тога призната као неко ко је угрожен и 30.000 редакција је добило помоћ, што је многим људима значило опстанак.

Лично за мене, ништа се није промијенило, осим што више не могу платити телефоном. Просто морам извадити картицу из новчаника и прислонити уз терминал. То је све. Раније са собом нисам носио уопште ни новац, ни новчаник, ни кредитну картицу, јер се преко апликације Епл Пеј могло платити све. Онда су Американци то искључили. Касније сам добио руску картицу Мир, те се једно вријеме могло плаћати, али су недавно и њу искључили.

И сами видите да је у продавницама има свега. У првим данима је народ кренуо да купује шећер, брашно, крупу; али сада је то престало. Људи су схватили да нема мјеста паници.

Једино грађани који су имали могућност да иду за викенд у Париз или Мадрид на одмор, сада то више не могу, али тога није било ни за вријеме епидемије корона вируса.

Међу Србима деведесетих се провлачила мисао да смо били војно јачи, али да смо изгубили информативни рат. То сам десетке, ако не и стотину пута чуо у Русији. Сматрате ли да има мјеста таквим оцјенама и поређењима?

Може и тако, али сада је другачија ситуација. Постоји потпуна информативна блокада и цензура свих наших вијести у западним медијима. На Јутјубу су чак на територији Русије искључили 24 основна руска канала, који су имали више од 20 милиона претплатника, а оних који су повремено пратили преко 60 милиона.

Прије двије седмице сазвали смо конференцију за штампу у Тассу и казали да они не поштују сопствена правила и сопствени устав. Примјера ради, постоји један православни канал Царград, Јутјуб им је потпуно избрисао цијелу архиву за неколико година рада. Но, Јутјубу је било блокрано двије милијарде рубаља. Царград је у судском постукпу добио милион рубаља и то је први пут да је неки наш канал побиједио Јутјуб на суду.

Не могу да кажем да је тај рат изгубљен. Код нас се сваки дан подиже ниво популарности и подршке специјалној војној операцији и Путину. Она је већ сад на 70-80 одсто. Значи добро ради наша пропаганда. У условима рата, земља мора имати јаку контрапропаганду. Чак и без рата, уколико земља нема своју пропаганду, она је пропала. Другачије не иде.

Код нас у Српској су покушали неко кратко вријеме, промјеном фреквенција, да искључе руске канале, док су у Ефбиху избацили руске канале и замијенили украјинским на руском језику. Како ви то гледате, обзиром да је ЦНН могуће гледти у Русији? Да ли Русија има одговор на такво понашање?

У нашем законодавству постоји нешто што се зове принцип огледала. Када су забранили Раша тудеј и Спутњик, наши су одговорили и, напримјер, забранили Дојче Веле. Чуо сам да је скинут недавно по истом принциипу канал Јуроњуз и замијењен емисијом мог имењака Соловљева. И они то добро раде.

Проблем је што термин инострани агент, према нашем законодавству, скоро ништа не значи. Довољно је написти "страни агент" и ви настављате рад нормално. Евентуално крај њиховог медија, ако се негдје употријеби њихов снимак или исјечак, треба да пише "страни агент".

У Америци, опет, наши канали који су означени као "страни агент" имају далеко више проблема. Сваки мјесец морају донијети податке и документе на провјеру. Разне ситнице су потребне за администрацију, што је велики проблем. Уколико дође до неке грешке, можете завршити у затвору. Код нас ништа од тога нема.

Украјинци су тако окупили све своје телевизијске канале у један. Он се зове FreeДом. Сву ту украјинску пропаганду можете да пратите кроз кабловску телевизију у Русију. Овдје је су 1991. године почели ТВ Сет, односно телвизијска служба за вијести. То је врло популарна емисија, која сад већ неколико година не може да се прати у Украјини.

Мислим да људи који желе да виде истину са наше стране, они то могу наћи. Чуо сам чак да неколико америчких савезних држава, гдје је РТ закључила уговоре са кабловским оператерима, нису искључиле сигнал.

Може ли се рећи да је информативни рат гори од овог стварног?

Рат је крв, смрт, разарање. Тога у информативном рату нема. Ипак, мислим да никада у историји човјечанство није имало такав информативни рат као што има данас против Русије.

Цјелокупне снаге Запада покушавају уништи Русију. А снаге су огромне. Са украјинске стране ради неколико стотина новинара, за аудиторијум од једне и по милијарде људи. Са наше стране, ви то видите и знате, не ради много страних новинара. Но, истина полако продире у свијет.

Ви сте видјели оне ужасне снимке гдје су се неки Украјинци иживљавали над заробљеним руским војницима. Проведена је акција преко Телеграм канала, објављене су адресе многих западних медија уз поруку: Пишите им само нека погледају.

И ти ужасни снимци су продрли и на Запад.

Ви сте били ратни извјештач код нас. Многи сматрају да ће, уколико Русија заштити своје интересе у Украјини, НАТО опет лијечити комплексе на Србима, као што се својевремено учио на нама за оно што је урадио у Украјини. Да ли мислите да ли предстоје тешка времена за Србе?

Не бих рекао. Прво, ја сам сигуран да ћемо побиједити. Немамо другог излаза.

Што се тиче српског положаја, знам да су сад опет проблеми око Косова и Метохије, да Србији није допуштено да одржи изборе на својој територији. То је зато што је на Косову постоји још увијек највећа америчка војна база на тлу Европе. То је тежак проблем за Србију, а знам и да Република Српска има доста тешких проблема.

Ипак, мислим да послије наше побједе и ви ћете почети побјеђивати по свим вашим програмским тачкама. Нећемо сад прецизирати (смијех), али ја мислим тако.

Шта је побједа Русије у овом случају?

Комплетно уништавање војне инфрастуктуре и капитулација Украјине. Они су такође наш народ, али антируска и профашистичка политика је отишкла предалеко и шта да радимо.

Након окончања борбених дејстава, дугогодишњи процес денацификације и обнове земље. Све се спрема за тај дуготрајан посао и ми ћемо га урадити.

За разлику од СССР, није се појавио довољно јак идеолошки формат који би замијенио комунизам и Русија је потпуно англицирана и американизована. Посебно код млађег нараштаја. Да ли се Русија може борити против противника којег воли?

Постоји и такво мишљење, али хтио бих рећи да они млади људи од 20-30 година, а официри од можда 40-50, они су генерација мојих кћерки. За ту генерацију кажу да им је мозак убијен пропагандом са Запада и тим вриједностима. Али управо они сада ратују и веома добро разумију комплетну ситуацију. Значи, генерација није изгубљена.

Сада се све веома брзо мијења. Креће обнова мишљења и чишћење земље од негативних појава. Преко 200.000 наших грађана су побјегли из земље. Они који су остали, њима је веома драго што су ови први отишли.

Мора да се мијења образовни систем, новинарство и све. То ће бити доста тешко и компликовано, али ја имам наду да ће све врло брзо бити готово.

Запад још увијек ратује под туђом заставом, мислите ли да ће се одлучити на директно учешће у рату?

Они се нас сада страшно плаше. Сада смо у времену када НАТО нема тако добро развијене суперсоничне ракете. Ми то имамо и они неће ратовати против нас. Америка и Њемачка сигурно.

Постоји могућност да то учини Пољска. Они ће можда покушати са западне стране Украјине да пошаљу неке наводне миротворце, а то је зато што желе да узму тај дио Украјине.

Но, то је само моје мишљење. Ја нијесам стручњак за војна питања, ја сам стручњак за информативни рат.

Како мислите да ће територијално изгледати и каква је будућност Украјине уопште?

То треба питати Путина. Кад је све почело, он је одржао лекцију како је настала та земља од једног малог дијела. Шта су поклонили руски цареви, шта је поклонио Лењин, шта Хрушчов… Можда ћемо се вратити на почетак.

За нас је врло важна ствар пут за Крим и пут за Придњестровље, посебно Одеса. Постоји могућност да Украјина остане без морске обале. И Црног, и Азовског мора. То је по мом мишљењу обавезно, али то је моје лично мишљење.

Када руска коалиција (Руска Армија, Народне Милиције ДНР и ЛНР, прим. Фронтал.РС) заврши са највећом количином војске коју Украјина има у Донбасу, послије тога ће то ићи све лако. Но, који је крајњи циљ и када ће се то десити, понављам, то је питање за Путина. Или Шојгуа.

Неки сматрају да је Русија направила грешку што је ушла само са 200.000 уговораца, против већ 400.000 људи и власти која је одмах прогласила општу мобилизацију?

Основна ствар је у томе да наши знају да су то наши људи. Само су преумљени на другу страну. Али то се да вратити. То су наши Словени, православци. Путин је издао наређење да се на првом мјесту чувају цивили.

Да су Американци намјерили да војно заузму Украјину, они би радили оно што су радили у Југославији. Увели им дугогодишње санцкције, исцрпили их и дипломатски изоловали, а онда би почели дуго и беспоштедно бомбардовање и војне, и цивилне инфраструктуре, док не би разрушили земљу.

Чудно је можда што наши иду овако отворено. Они не уништавају телевизијске станице у Украјини, као што је САД бомбардовала зграду РТС и убила наше колеге у Београду. Уништили су опрему испод торња украјинског центра за специјалне операције, али телевизија ради.

Русија је у међународним односима много више новца и пажње давала на Бугаре, него на Србе. Да ли мислите да ће сада бити много више људи који ће знати ко су Срби и гдје су Српска и Србија?

Ја се надам. Интересовања има. Многи мене питају, јер знају да сам био тамо извјештач. Сви који су упућени у ситуацију, били су задовољни побједом Вучића.

Наравно да ће због економских тешкоћа доћи до још веће напрслине по руском шаву у Европској унији. Милиони избјеглица, неће бити жита у Африци и то ће такође покренути нови избјеглички вал према Европи.

Одрицање од руског гаса ће то само појачати и довести до побједе политичке деснице, која мислим да ће бити много расположенија да са Русијом сарађује, него да ратује.