Украјина и Русија: Ратна опција је последња

Пише: Владимир Вучковић, магистар криминологије

Напетост између двију страна свакодневно расте, али се ништа конкретно не дешава, барем не између регуларних снага ове двије државе. Рат у Доњецку и Лугањску је друга тема о којој сада нећу пуно говорити.

Сукоб Русије и Украјине свакако да је могућ, али је за то потребан одређени "сценарио" који се барем тренутно не одвија. Да би смо боље разумјели ток "сценарија" потенцијалног сукоба требали би смо се вратити у 2008. годину. Наиме, 2008. године десио се рат између Русије и Грузије. Након што је грузијска војска покренула операције против Јужне Осетије и Абхазије у љето 2008. године, дала је повод Русији да се покрене војна кампања у режији руске 58. армије у којој је за само неколико дана остварен стратешки циљ.

Повучемо ли паралелу са овим сукобом, рат Русије и Украјине десио би се у случају да украјинска војска покрене широку офанзиву у реону Лугањска, Дењецка и Крима, тада би дефинитивно дошло до енергичног одговора са руске стране и ескалације сукоба. Става сам да тренутно нема довољно аргумената за овакав развој ситуације.

Значајно је напоменути да је на једном од самита НАТО савеза, усмено обећано да ће једног дана Грузија и Украјина постати пуноправне чланице тог савеза, може се рећи да Русија користи исту тактику како би осујетила такав развој ситуације у тим сусједним државама.

Оружане снаге Украјине су од 2014. године, те одлуке Аутономне Републике Крим да се припоји Русији, до данас прилично напредовале, дошло је до значајног улагања финансијских средстава у модернизацију војне технике, али и у усавршавања на кадровском нивоу. Украјинска војска се сада обучава према свим "НАТО" стандардима, доказ овој тврдњи је размјештање британских и америчких командоса у Украјини са превасходним задатком да обучавају специјалне јединице украјинске војске са фокусом на ваздушно-десантне јединице које су постале нека врста стратешке резерве. Главна снага украјинске војске смјештена је око аеродрома на западу земље, са којих би у случају руске инвазије у напад кренули сви расположиви ваздухоплови и ваздушно-десантне јединице. Без обзира на све наведено Украјина у директном сукобу са Русијом нема никакве шансе, чега су свјесни и у генералштабу украјинске војске. Украјина не посједује нуклеарно оружје, а чланице "НАТО-а" јој га неће испоручити, јер би на тај начин ризиковале да дођу у директан сукоб са Русијом, управо због тога НАТО није спреман директно бранити Украјину.

Додатна тврдња која поткрепљује тезу да "рат није опција" лежи и у чињеници да Русија на граници са Украјином није размјестила своје елитне дивизије.

Актуелна ситуација на сцену избацује дипломатски рат између САД-а и Велике Британије са једне стране и Русије са друге, у којем се вуку потези ради остваривања политичких и економских циљева. Русија има циљ признавање припајања Крима, али и да се најзад одобри дистрибуција енергената гасоводом Сјеверни ток 2. Амерички циљеви су инсталирање војних база у Украјини и додатно приближавање те земље НАТО савезу.

Европске земље немају јединствен став поводом овог питања, највећи разлог за овакав став требе тражити у чињеници да Ангела Меркел више није канцелар Њемачке, али и да је предсједник Француске Емануел Макрон ушао у изборну годину. Због свега тога Европа није заузела улогу медијатора.

Рат на истоку Европе није опција, јер из потенцијалног сукоба нити једна страна не би изашла као побједник. Русија би била изолована на међународној сцени, Европска Унија би се суочила са огромном енергетском кризом, САД би дефинитивно изгубиле шансу да инсталирају своје базе у Украјини, а Украјина би доживјела тако тежак пораз да би се у питање довео њен опстанак у садашњим границама.