Ко чува леђа руском медвједу?

Након низа година хибернације свијет поново дрхти од руског медвједа који мора надокнадити "калорије изгубљене током сна". Звијер од које су стрепиле велике цивилизације поново се вратила на велику сцену и почела ловити.

недеља, јануар 10, 2016 / 15:03

Пише: Мр Владимир Вучковић

Руси своју државу радо пореде са медвједом, јер хиљадама година дијеле животни простор са овим моћним и величанственим предатором. Сигурно је његова моћ и снага опчинила Pусе од давнина, али и тјерала их да гаје дозу страхопоштовања према овој величанственој животињи.

Медвјед се окренуо према својим традиционалним супарницима и показује им да се и даље мора озбиљно рачунати на његове интересе. Његова "рика" одјекује Блиским истоком, Европом, Антартиком и леди крв у жилама оних који је слушају. Али велики и моћни медвјед мора водити рачуна да на његовим леђима није крпељ, већ велики кинески змај.

Интересантан је однос између Кине и Русије кроз историју. Између два моћна царства одувијек је постојао трговински однос, али и несугласице. Прву и можда највећу несугласицу је давне 1725. године разријешио гроф Сава Владиславић родом из Гацка. Сава је наиме успио да као представник руског царског двора разријеши проблем око разграничења два царства у дужини од 6.000 километара, а великим дјелом та граница постоји и данас.

Односи Русије и Кине нису баш увијек били идилични. 1929. године избио је краткотрајни сукоб између Совјетског савеза и Кине који је трајао десет дана, у том сукобу Црвена армија је десетковала кинеске агресоре на дјелове трансибирске жељезнице и приморала их на потписивање хабаровског протокола.

Кина је 1959. године почела поново да опипава пулс војно супериорнијем Совјетском савезу. Сталне провокације и прелазци кинеских грађана у СССР редовно су рјешавани мирним путем, али кинеска страна у неколико наврата током 1967. и 1968. године врши оружане провокације. Најзначајнији сукоб одвија се 1969. године на ријекама Уссури и Амур на 700. острва која је већином контролисала совјетска армија.

Након нове провокације совјети узвраћају жестоко и употребом тешке артиљерије и тенкова наносе кинезима жестоке губитке и приморавају их на преговоре. Совјетски савез на границу са Кином, након ових инцидената, размјешта своје стратешке ракете, и озбиљно разматра могућност превентивног нуклеарног удара, што додатно заоштрава односе и тјера Пекинг да тражи помоћ од међународне заједнице. Интензивним дипломатским активностима тензије се стишавају и двије водеће комунистичке државе успостављају нарушену хармонију.

Тренутно гледано Руска Федерација и Народна Република Кина имају одличне међусобне односе засноване на поштовању и размјени технолошких добара и ресурса. Њихови идилични односи протканимеђусобним повјерењем најбоље демонстрира усаглашен, барем у највећем броју случајева, став у Савјету безбједности УН. Двије велике силе су оснивачи неколико значајних организација као што су БРИКС, Шангајска организација за сарадњу итд…

Погледамо ли мало детаљније схватићемо да су руски званичници јако свјесни потенцијалне опасности која вреба са леђа. Руске оружане снаге имају распоређен огроман број људства и војне технике у војним областима које граниче са Кином. Није тајна да кинески илегални имигранти представљају велики терет безбједносним службама Руске Федерације. Велики број становника и мањак животног простора тјерају Кину да крајичком ока гледа на руски Далеки исток и његове ресурсе чиме би дугорочно ријешила многе проблеме. Након смјена у руководству Н. Р. Кине њена политика полако, али сигурно постаје све више експанзионистичка. Не смијемо заборавити и познату кинеску крилатицу која гласи: "Трећег свјетског рата ће бити и Кина ће га спремно дочекати".

И као што рече мудри руски цар Александар III: "Русија има само два савезника армију и флоту". Модернизујемо ли ову изреку схватићемо да данашња Русија има много више савезника.

Хоће ли медвјед и змај бити заједно или ће се неко од њих удружити са орлом или тигром, остаје да видимо у будућности?



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор