Томаш: Десетак лијекова фали, али сналазимо се
Директор Фонда здравственог осигурања /ФЗО/ Републике Српске Дарко Томаш истиче да је повременим несташицама обухваћено свега десетак лијекова, односно 0,5 одсто укупног броја, те да је видљиво побољшање односа према пацијентима у Клиничком центру Бањалука и болницама у Бијељини и Приједору. "Несташица неколико цитостатика посљедица је тога што за њих нисмо добили пријаву ниједног понуђача […]
Директор Фонда здравственог осигурања /ФЗО/ Републике Српске Дарко Томаш истиче да је повременим несташицама обухваћено свега десетак лијекова, односно 0,5 одсто укупног броја, те да је видљиво побољшање односа према пацијентима у Клиничком центру Бањалука и болницама у Бијељини и Приједору.
"Несташица неколико цитостатика посљедица је тога што за њих нисмо добили пријаву ниједног понуђача на тендер, због чега смо морали да поновимо цјелокупну процедуру, која је веома компликована. Пошто пацијенти не могу да чекају, омогућили смо им рефундацију трошкова за лијекове које сами купују и то у најкраћем могућем времену", прецизира Томаш.
Он оцјењује да је Српска у неким сегментима здравствене заштите пуно боља него земље региона, које за здравство издвајају и до девет пута више.
"Најбољи примјер су листе чекања, које из године у годину постају све већи проблем у Словенији, Хрватској и Србији. У Словенији се на операцију кољена просјечно чека 420 дана, у Србији и Хрватској више од 500 дана, а код нас је просјек чекања на ову операцију од 90 до максимално 180 дана", наводи Томаш.
Према његовим ријечима, слична ситуација је и код операције кука, на коју се у другим земљама чека просјечно годину дана, а код нас три мјесеца, или код ултразвучне дијагностике на коју се у другим земљама чека два и три пута дуже него у Српској.
"Земље које издвајају више новца за здравство имају више лијекова на листама и више ортопедских помагала. Међутим, њихови осигураници плаћају знатно вишу партиципацију него наши, па се може рећи да ми имамо знатно више лијекова и помагала које здравствено осигурање плаћа сто одсто", напомиње Томаш.
Он наводи да Српска ни према висини плата запослених у здравству не заостаје много за земљама које за здравство издвајају више, и прецизира да је просјечна плата доктора у примарној здравственој заштити у Српској већа него у Србији, а само 100 евра мања од просјечне плате доктора у Хрватској.
На основу анкета које ФЗО проводи сваког мјесеца међу пацијенатима, евидентно је смањење притужби на здравствену заштиту у Српској.
"Код консултативно-специјалистичке здравствене заштите проценат незадовољних пацијената смањен је са 50 на свега 8 одсто, а томе је највише допринијело то што смо у систем укључили и приватне здравствене установе, чиме смо утицали на знатно скраћење чекања на преглед специјалисте, а нарочито на смањење директног плаћања из џепа осигураника", наводи Томаш.
Када је ријеч о домовима здравља, пацијенти се најчешће жале на дужину чекања, од заказивања до обављања прегледа код породичног доктора, а понекад и на нељубазност особља дома здравља.
Томаш оцјењује да подаци анкета и анализа нису у корелацији са општом сликом о здравству, јер, како он сматра, у јавност се у већини случајева пласира оно што је лоше, а то је неправедно према већини здравствених радника који савјесно и одговорно обављају свој посао.
Он напомиње да Фонд, заједно са Министарством здравља и здравственим установама, чини све да доступност лијекова буде 100 одсто, иако се повремено јављају ситуације на које се објективно не може утицати, као што су проблеми у фабрикама које производе лијекове, када дође до застоја у производњи.
Томаш истиче да је знатно мање негодовања пацијената на листу лијекова, поготово након корекција код појединих лијекова код којих су брисана ограничења да могу бити прописани само до 65. године живота.
http://kuruzovina.blogspot.com/2014/01/blog-post_5424.html
Darko Tomas je pravi pogodak na mjestu direktora Fonda Zdravstvenog.
Ovakve stvari se desavaju i u razvijenim zemljama, nestasice, i sl., a samo kod nas se od toga pravi kataklizma i apokalipsa.
– Са око 200 евра по глави становника, Република Српска има најниже просјечно издвајање за здравство у региону. Примјера ради, просјечно издвајање за здравство у Словенији је седам пута веће него код нас, у Хрватској четири пута, а Сарајевски Кантон с 400 евра по становнику има дупло веће издвајање него ми.
– Стопа доприноса за здравствено осигурање у РС је, такође најнижа у региону, с тим да је код пензионера та разлика највише изражена јер је у другим земљама ова стопа иста као и код запослених, а код нас износи свега 1 %. Поред тога, послодавци у РС имају најкраћи период када су они обавезни да надокнађују плату радницима на боловању и он износи 30 дана, а у већини других земаља је то 40 дана.
– Иако је према издвајању за здравство РС на посљедњем мјесту, према резултатима се може поредити са земљама које издвајају знатно више новца. Примјера ради, у прошлогидишњем извјештају Свјетске банке «БиХ – изазови и препоруке за реформе», констатовано је да здравствено осигурање у ФБиХ троши двоструко више него у Републици Српској, а да су здравствени исходи упоредиви из чега је могуће закључити да је здравствени систем у РС знатно ефикаснији.
– У споменутом извјештају Свјетска банка, између осталог, наводи да је цијена лијекова у РС нижа него у ФБиХ, у појединим примјерима и преко 50 %, а заслуге за то се приписују моделу референтне цијене лијека, знантно већој транспарентности, а нарочито централизованом начину набавке лијекова, што препоручују да буде урађено и у Федерацији БиХ. Нпр, од лијекова који су у употреби и у РС и у Србији, 24% лијекова је скупље у Србији, упркос чињеници да је у Србији ПДВ на лијекове 8%, нижи него код нас 17%.
– Све земље у региону су суочене с проблемом дугог чекања на поједине здравствене услуге, а у РС готово да немамо тај проблем. С изузетком неколико дијагностичких процедура, нпр. ултразвук срца и неке процедуре у области нуклеарне медицине, ми смо постигли да се знатан број услуга у нашем здравственом систему може да добије знантно брже него у другим земљама. Примјера ради, за радио терапију код нас нема листи чекања, преглед магнетном резонансом је могуће обавити у року од 30 дана, на већину специјалистичких прегледа се не чека више од седам дана, док се у другим земљама на ове услуге чека мјесецима. У Словенији, чији Завод за здравствено осигурање има годишњи приход од двије милијарде евра, ако на упутници пише «брзо», то значи да ће пацијент на преглед чекати до три мјесеца, а код би се толико чекање сматрало алармантним.
– Знатно боља доступност здравствене заштите у РС не огледа се само у скраћењу рокова чекања на услугу. За разлику од Федерације БиХ гдје је већину здравствених услуга могуће добити само у границама кантона, или у Србији у границама које покрива филијала фонда здравственог осигурања, у Републици Српској имамо потпуну проходност пацијената јер им је омогућен слободан избор доктора на примарном нивоу и слободан избор болнице. Начело једнакости је потпуно примјењено у пракси јер једнака права има свако осигурано лице у РС без обзира у којој општини да живи.
– Ако посматрамо и неке друге индикаторе на основу којих се оцјењује ефикасност здравствених система, такође можемо да уочимо да се наше здравство налази у самом врху. Један од тих индикатора је и стопа смртности дјеце до године дана живота, која у Републици Српској износи 4,3 промила, док је у Хрватској, која само из допунских извора оствари цјелокупан буџет нашег Фонда здравственог осигурања, 4,4 промила, а у Србији чак 6,7 промила.
– У поређењу с већином земаља региона, ми имамо највећи број здравствених услуга чију цијену здравствено осигурање покрива са 100 %. Примјера ради, у Хрватској минимална партиципација осигураних лица износи 20 % од цијене услуге, у Словенији преко 90 % осигураних лица годишње, поред обавезног доприноса, плаћа и додатних 300 евра за разлику цијене здравствене заштите коју не покрива здравствено осигурање итд.
– За разлику од ранијег крајње инфериорног положаја, здравство РС је постало примјер чија искуства преузимају друге земље у региону. Конкретан примјер је Србија која је од ове године преузела наш модел омогућавања издавања лијекова и у приватним апотекама, а планирају да преузму и наш начин плаћања тзв. фармацеутске услуге код издавања лијекова на рецепт. Ту су даље наша искуства с јавно-приватним партнерством у здравству, затим централизација јавних набавки у здравству, што уводе Словенци, као и наш модел организовања консултативно-специјалистичке здравствене заштите за који су заинтересовани у Федерацији БиХ итд.
– Што се тиче финансијске ситуације у здравству, међу земљама у региону нема разлике с обзиром да су сви суочени с већим трошковима у односу на приходе. Завод за здравствено осигурање Словеније, који има далеко највећи приход у региону, 2012. годину је завршио с губитком од око 64 милиона евра, а губитак нашег Фонда је три пута мањи. Неповољне демографске промјене, које карактерише све веће старење становништва, говори у прилог томе да ће нам за здравствену заштиту становништва, нарочито за лијечење хроничних болести у будућности требати све више новаца. С обзиром да је у претходном периоду исцрпљен знатан дио мјера које се односе на рационализацију и подизање ефикасности, наредне активности у вези са стабилизовањем финансијске ситуације у здравству превасходно би требало усмјерити на проналажење додатних извора финансирања, који у развијеним земљама имају тенденцију да чине бар 15 % укупнопг прихода здравственог осигурања.
Просјечно издвајање по глави становника за финансирање здравствене заштите
– Словенија 1.800 €
– Хрватска 800 €
– Србија 260 €
– Република Српска 200 €
Просјечне плате у здравству
Хрватска
Плата доктора у примарној здр. заштити 867 €
Плата специјалисте 1.134 €
Плата мед. сестре 534 €
Србија
Плата доктора у примарној здр. заштити 718 €
Плата специјалисте 827 €
Плата мед. сестре 367 €
Република Српска
Плата доктора у примарној здр. заштити 767 €
Плата специјалисте 869 €
Плата мед. сестре 511 €
2. Доступност здравствене заштите
Листе чекања
Наведено је неколико примјера дужине чекања за услуге код којих у РС уопште нема листи чекања:
Словенија:
– ортопедске операције 12 мјесеци
– операција на крвним судовима 300 дана
Хрватска:
– ортопедске операције 5 мјесеци
Србија:
– ортопедске операције у неким болницама се наручују за 10 година
– радио терапија 2 – 4 мјесеца
Партиципација
Словенија: Преко 90 % Словенаца је укључено у допунско осигурање како би избјегли плаћање изузетно високе партиципације приликом коришћења здравствене заштите. Мјесечна премија допунског осигурања износи 25 еура (годишње 300 еура). Партиципацију једино не плаћају дјеца, труднице и обољели од малигне болести.
Хрватска: минимална партиципација износи 20 % од цијене здравствене услуге, а плаћања партиципације је ослобођен мали број категорија (дјеца, труднице, бранитељи);
Република Српска: Око 50 % осигураних лица има неки основ за ослобађање од обавезе плаћања партиципације, било за све услуге, било за лијечење око 20 хроничних обољења. У РС се плаћа најмања партиципација и имамо највише ослобођених категорија у региону.
Лијекови
Република Српска је прва у региону увела централизовано снабдјевање здравствених установа лијековима и сада наш примјер слиједе остали (Хрватска, Србија, Словенија). Поред ниже цијене лијекова, најважнија предност централизованог снабдјевања је у томе што је обезбијеђена потпуна једнакост у доступности здравствене заштите, јер се више не може десити да неког лијека имају пацијенти у Бања Луци, а немају га у Касиндолу или Требињу. Ранији период је карактерисало то да пацијент у правилу купује све лијекове за вријеме болничког лијечења, а сада се то само спорадично догађа.
Иако криза траје од 2009. године, ми смо имали свега неколико случајева несташице појединих лијекова.
Шта је утицало на несташицу појединих цитостатика: дуга и компликована процедура јавних набавки (понекад жалбени поступак траје и по неколико мјесеци); царинске процедуре; проблеми у фабрици која производи лијек и сл.
Како ћемо превазилазити евентуалне будуће застоје у снабдијевању? Фонд ће рефундирати новац пацијентима који су сами купили лијек, а онима који немају новаца биће плаћен лијек на основу предрачуна.
Колико су проширене листе лијекова?
– Број лијекова који се издају на рецепт повећан је за 85 % у односу на период прије 2006. године;
– Број тешких хроничних обољења за које здравствено осигурање финансира скупе лијекове повећан је за 166 %;
– До 2006. на листи цитостатика смо имали 55 цитостатика, а сада их има 70, плус 5 биолошких лијекова. Сада су листом цитостатика обухваћени лијекови за лијечење свих врста тумора.
Доступност здравствених установа
Постигнут је знатан напредак у односу на период прије 2006. године, који се, између осталог, огледа у сљедећем:
– омогућен је потпуно слободан избор доктора на примарном нивоу који више није ограничен мјестом пребивалишта или рада (ако је пацијенту рубних дијелова општине ближа здравствена установа друге општине, може да користи њене услуге);
– омогућен је слободан избор болнице у РС (нпр. пацијент из Хан Пијеска не мора више да путује 110 километара у једном смјеру до болнице Касиндо, већ може да иде у ближу болницу у Зворнику);
– организована је мрежа пунктова на којима се организује долазак специјалиста, чиме је путовање пацијента до специјалисте ограничено на 30 километара;
– лијекови се могу подићи у било којој апотеци с којом Фонд има уговор, а не као раније само у мјесту пребивалишта;
– са здравственом књижицом могуће је користити услуге око 80 приватних здравствених установа;
Доступност најсложенијег лијечења
На почетку 2006. године дуг према здравственим установама у Србији је износио преко 50 милиона КМ, а новцем којим смо плаћали лијечење наших пацијената у Србији, могли смо да финансирамо још једну болницу величине КЦ Бања Лука.
Захваљујући улагању у опрему и едукацију медицинског кадра, од 2006. године у наше болнице је уведено преко 400 нових услуга и процедура што је допринијело томе да број пацијената који се упућују на лијечење изван Републике Српске буде смањен за преко 70 %.
Сада пацијенти из других земаља долазе у наше болнице (примјер ортопедских операција у Заводу «М. Зотовић», хемодијализа за пацијенте из Унско-санског кантона у болници у Приједору; иницијатива да пацијетни из Србије долазе на зрачење у РС).
Опозиција често иступају с тезом да су оставили Фонд у плусу са 16 милиона марака, при чему пропуштају да кажу колике су дугове оставили здравственим установама у Србији и РС (Србији се дуговало преко 50 милиона марака; запосленима у здравству није било исплаћено 5 плата, а дугови за доприносе и порезе су се односили на неколико година). И сада би Фонд могао пословати без губитка када не би никоме ништа плаћао.
3. Сарадња са Србијом и Федерацијом БиХ
Доступност здравствене заштите је побољшана и тако што је становницима рубних дијелова Републике Српске омогућено да користе услуге здравствених установа у Ф БиХ и Србији уколико су им ближе него установе у РС. Примјера ради, становници Источног Мостара се лијече у здравственим установама у Мостару, становници рубних дијелова Бијељине у здравственим установама Дистрикта Брчко, а недавно је с Министарством здравља и Фондом Србије, договорено да се становништву уз Дрину омогући приступ најближој здравственој установи без обзира да ли се налази у РС или Србији.
4. Јавно-приватно партнерство (хемодијализа и центар за радио терапију)
Модел јавно-приватног партнерства који је примијењен у здравству РС, у најкраћем подразумијева сљедеће:
– изградњу објекта 100 % финансира приватни партнер својим новцем;
– комплетну опрему купује приватни партнер, с тим да опрема мора да задовољи највише стандарде;
– приватни партнер, иако улаже свој новац, није власник ни објекта, ни опреме, већ све то мора да преда јавном партнеру истеком уговора; овдје је важно рећи да приликом предаје објекта јавном партнеру, опрема мора бити зановљена, односно не може бити старија од двије године;
– пружа комплетну услугу и плате запосленима; код хемодијализе нпр. услуга коу пружа приватни партнер обухвата: процедуру хемодијализе, све лијекове, потрошни материјал и исхрану.
– јавни партнер само плаћа цијену услуге;
Овакав модел јавно-приватног партнерства се од краја осамдесетих година прошлог вијека примјењује у свим развијеним земљама ЕУ. Органи ЕУ су усвојили документ, тзв. «Зелену књигу», којом су дате смјернице за примјену јавно-приватног партнерства, уз заговарање да све чланице примјене овај модел код превазилажења проблема несклада новца којим располажу државни буџети и све већих потреба становништва. Најважнијом предношћу овог партнерства, ЕУ сматра то што јавни новац остаје за финансирање основних потреба, дакле не троши се на изградњу објеката инфраструктуре јер то финансира приватни партнер.
Цијена услуге хемодијализе
Република Српска – 110 евра
Србија – 70 евра (државне установе), 110 евра (приватне установе)
Црна Гора – Од 145 до 190 евра у зависности од врсте дијализе
Федерација БиХ – 80 евра (државне установе)
Словенија – Од 110 до 290 евра у зависности од врсте дијализе
Хрватска – 100 евра
Зашто је услуга хемодијализе у приватној установи скупља него у државној болници?
Потпуно је погрешно и немогуће поредити цијене хемодијализе у државној и приватној установи с обзиром да је цијеном у државној болници обухваћена само услуга и потрошни материјал, а цијеном у приватној установи је обухваћен и трошак за изградњу објекта, куповину и одржавање опреме. И државној болници је неко изградио објекат и купио опрему и када би се и то укалкулисало у цијену, онда разлике у цијени готово да не би ни било.
sasa75
Rado bi se našao sa tobom!
Imam neopisivu želju da ti saspem zube u grkljan, mamu li ti jebem u usta!
Какви су вам ово глупи километарски коментари, коме то треба раздирати мачку пред очима, као да ми не знамо да је стање у здравству РС катастрофално. Плате медицинском особљу касне мјесецима, а овдје их тако накитили да би неко помислио да смо равни Словенији и ЕУ по платама у том сектору?
У земљи гдје је наталитет константно у паду годинама, сигурно задње што би било за похвалити је здравство.
kad citas filipvitu rekao bi da je ovo zdravstveni raj..bolnice sijaju, apoteke jeftinemd oktroi distuoni i strucni..ma milina, prosto ljudi RS je najbolje mjesto za zivot u Evropi.
Пошто је нажалост и на фронталу присутна србијанска цензура свега што није „напредно“ одлучио сам да вас овим путем упознам са оним што се јуче догађало у Београду.
http://www.dverisrpske.com/sr/dveri-na-delu/4748-velicanstvena-proslava-15-god-dveri.html