ЕУ у БЛ – нула бодова
Већ смо писали о томе да је Музеј савремене умјетности Републике Српске више простор за најам у служби оваквих манифестација, него што развија и чува домаћи аутентични израз.
Већ смо писали о томе да је Музеј савремене умјетности Републике Српске више простор за најам у служби оваквих манифестација, него што развија и чува домаћи аутентични израз.
Једино што ми са Фронтал.РС имамо са овом вијешћу, јесте да смо је морали пресловити, без обзира на закон од 15.09.2021. године, о заштити српског језика и писма, када је госпођа са насловне фотографије била министар просвјете и културе у Влади РС.
Почивши лингвиста из Бања Луке др Милорад Телебак, својевремено водитељ омиљене емисије на Радио-телевизији Републике Српске "Говоримо српски", која је укинута као превише српска, гостовао је у свим општинама говорећи о значају ћирилице. Одбио је могућност да добро заради радећи за неки "европски" пројекат, јер се захтевала латиница.
Да закључимо, Музеј савремене умјетности Републике Српске, уз благослов помоћника министра, наставља азбукоубиство и промоцију англополтронских вриједности, за новац пореских обвезника Српске.
У јеку прозивки ко прича, а ко не прича са амбасадорима земаља које су нас убијале авиобомбама и осиромашеним уранијумом 1995. године, Музеј савремене умјетности РС не поштује закон Народне скупштине од 15.09.2021.
Фронтал.РС од постанка промовише домаће стваралаштво у свим областима. Ово објављујемо, поред осталог, и да укажемо на културолошку појаву која нас дубоко чини некултурним и непсименим народом.
Прошао Свети Јануар, а ми убрзану рекапитулацију губитка нагона за самоодржањем. Дан Републике Српске 2023. обиљежили као прваци индуковане психозе. Показали да државни концепт Српске нема свој правац, циљ и самосвијест. Држи воду, док мајстори краду. Зато, у будућности, садашњи Срби могу бирати хоће ли се национално изјашњавати као Гости, или Балканци?
О, не. Данас су се у Бањој Луци окупили из спортско-административно-судских разлога везано за Рукометни клуб Борац.
Сви су ми рекли да не идем, али сам ипак отишао. Циљ ми је био да кажем како се установа коју плаћам, не понаша као јавни сервис и српског народа, те да је лидер у спиновању и цензури таблоидног нивоа. Они су то показали сами. Помогао сам искључиво својим постојањем.
"У прошлом вијеку, за вријеме аустроугарске окупације смо доживјели забрану употребе ћириличног писма што је стравична и драстична мјера. Знамо шта се догађало у Независној Држави Хрватској /НДХ/, али то стално гушење ћирилице кроз тај вијек што јавно, што перфидно, учинило је своје да је 1983. године, према неким статистикама, ћирилица пала на 31 одсто", истакао је Бјелошевић.