Српске ране крваре и након 19 година

ИСТОЧНО САРАЈЕВО- Православна црквена општина коњичка обиљежиће данас у Брадини деветнаест година од уништења и спаљивања овог и околних села, када је најбруталније убијено 48 српских цивила, велики број протјеран и одведен у логоре, а црква Вазнесења Господњег запаљена и срушена.

Према програму обиљежавања трагичног страдања Срба у Брадини, православни свештеници служиће Свету архијерејску литургију у обновљеној цркви Вазнесења Господњег, након чега ће бити одржан парастос и положени вијенци на спомен-обиљежје српским жртвама отаџбинског рата у БиХ.

Руководилац Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражења несталих лица Републике Српске Сташа Кошарац изјавио је Срни да је злочин у Брадини био плански, што најбоље говори о карактеру рата у БиХ.

"Људи окупљени око тадашњих политичких ставова муслиманских лидера извршили су агресију на вјековна српска имања и том приликом похапсили су и поубијали све што није било муслиманско, а преостале Србе протјерали су са њихових огњишта" – рекао је Кошарац.

Он је оцијенио да злочин над Србима у Брадини потврђује да је извршена муслиманска агресија на вјековну српску имовину с циљем да се Срби са тих простора протјерају за сва времена.

"Брадина је један од тих примјера. Нажалост, правда је спора, али посљедњи крупни политички догађаји у БиХ и Српској ипак дају наду породицама жртава да ће заслужена казна стићи све оне који су починили стравичне злочине над Србима, не само у Херцеговини, него и у цијелој БиХ" – закључио је Кошарац у изјави Срни.

"МУП Републике Српске до сада је поднио шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за која постоји основана сумња да су између 25. и 26. маја 1992. године у мјесту Брадина код Коњица починили једно или више кривичних дјела ратног злочина", потврдио је Срни координатор Тима МУП-а за истраживање и документовање кривичних дјела ратног злочина Симо Тушевљак.

Према његовим ријечима, након истраге и прикупљених доказа непобитно је утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и провели акцију у којој су Брадина и околна села уништена и етнички очишћена од српског становништва.

"Тог дана, 25. маја 1992. године, у Брадини је убијено најмање 38 идентификованих српских жртава, извршено је пет силовања, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће", прецизирао је Тушевљак.

Он је додао да је преостало српско становништво протјерано са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква Вазнесења Господњег запаљени.

"На тај начин припадници муслиманских оружаних формација починили су више кривичних дјела ратног злочина против српског цивилног становништва, а доказано је да је, у вези са уништењем Брадине и околних српских села у општини Коњиц, ријеч о удруженом злочиначком подухвату", подвукао је Тушевљак.

Преживјели Срби из Брадине с очајем се сваке године сјећају да су се тих страшних дана "саплитали о лешеве својих најмилијих, те да су припадници муслиманске паравојске платили неке Роме који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до багером ископане јаме испред православне цркве у центру села".

За три дана, од 25–27. маја 1992. године, у ту јаму бачено је 26 тијела.

Трагични биланс износи 54 мртвих за три дана, а у логорима је животе изгубило још њих 22, док се за пет лица још и данас трага.

Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, затим Вујичић, Мркајић, Жужа, Куреш, Глигоревић, Копривица, Драганић и Живак.

За злочине у Брадини још ниједан Бошњак није одговарао.

Прије рата у Брадини је било 280 српских кућа са око 1 200 становника.

Дочек гостију у порти цркве Вазнесења Господњег у Брадини предвиђен је за сутра у 9.30 часова, у 10.00 часова биће одржана Света архијерејска литургија, док је за 11.30 часова планиран парастос српским жртвама и полагање вијенаца, након чега ће бити организован пригодан ручак за госте.

Припремио: Огњен БЕГОВИЋ