Шешељу понуђено привремено ослобађање

Судије очекују Шешељев одговор у року од седам дана пошто он добије српски превод одлуке. Предсjедавајући судија Жан-Клод Антонети назначио је да је позив странама упућен зато што у овом тренутку није могуће "одредити тачан датум изрицања пресуде" пошто је нови судија Мадаје Нијанг затражио додатно врijеме да се упозна са читавим предметом. Обjе стране […]

понедељак, јун 16, 2014 / 20:48

Судије очекују Шешељев одговор у року од седам дана пошто он добије српски превод одлуке.

Предсjедавајући судија Жан-Клод Антонети назначио је да је позив странама упућен зато што у овом тренутку није могуће "одредити тачан датум изрицања пресуде" пошто је нови судија Мадаје Нијанг затражио додатно врijеме да се упозна са читавим предметом.

Обjе стране су добиле рок од седам дана да се изјасне о позиву Трибунала.

"Тужилаштво има седам дана, од дана кад је одлука издата, а Шешељ има исто толико времена од тренутка када добије превод, каже портпарол Трибунала Магдалена Спалинска.

Према њеним рijечима, вjеће ће анализирати аргументе и донijети одлуку да ли ће оптужени бити пуштен или не.

"У обзир су узети, између осталог, одлука Жалбеног вjећа да се поступак настави, здравствено стање оптуженог, и изјаву судије Нијанга да ће му бити потребно више времена, наводи Спалинска.

Према правилима Трибунала, оптужени може бити пуштен на привремену слободу искључиво ако сам то затражи и приложи гаранције своје земље да ће га вратити на наставак процеса.

У прошлости, Шешељ је одбијао могућност да поднесе захтев за пуштање на привремену слободу, тврдећи да никада неће тражити гаранцију "издајничког режима у Београду".

Једном приликом, Шешељ је рекао да би гаранције могао да тражи једино од "пријатеља српског народа" попут бивших лидера Северне Кореје Ким Џонг Ила или либијског вође Моамера ел Гадафија.

Неколико пута, међутим, лидер радикала је усмено од расправног већа тражио да му "укине притвор" у којем је, по његовој оцени, "неоправдано" већ 11 година, али је Трибунал одбио да размотри тај предлог, оцењујући да није процедурално исправан.

Суд је почетком јуна одбио Шешељеву жалбу на првостепену одлуку о наставку процеса са новим судијом, после изузећа судија Фредерика Хархофа на захтев самог Шешеља.

У јануару ове године, Шешељ је у жалби затражио да га Трибунал или ослободи или да суђење почне из почетка.

Шешељ, према одлуци апелационог већа, није доказао да је расправно веће починило грешку када је одлучило да процес настави пошто се новоименовани судија Нијанг, који је заменио изузетог Хархофа, упозна са предметом, читајући спис читавог процеса и прегледајући видео-снимке исказа сведока, иако је то "без преседана" у пракси суда.

Одбацујући тврдњу оптуженог да је прекршено и његово право на суђење у разумном року, апелационо веће оценило је да чињеница да је Шешељ без пресуде у притвору скоро 12 година, "није предрасуда према њему, сама по себи".

Издвојено мишљење члана апелационог већа

Одлуци о одбијању Шешељеве жалбе супротставио се судија Кофи Кумелио Афанђе, који је назначио да стриктна примена правила Трибунала налаже поништавање не само одлуке о наставку суђења него и читавог процеса.

У закључку је судија Афанђе нагласио да би апелационо веће Трибунала требало да поништи одлуку о наставку процеса Шешељу с новим судијом и процени да ли је исправније одржати ново суђење или у потпуности одбацити предмет против лидера Српске радикалне странке.

Према судији Афанђеу, аргументи у корист одбацивања читавог досадашњег процеса "незнатно претежу" над аргументима у корист новог суђења.

На Шешељев захтев, посебно веће Трибунала је крајем августа прошле године изузело судију Хархофа због пристрасности, у тренутку када је изрицање пресуде било заказано за 30. октобар 2013, пошто је извођење доказа било окончано у марту.

Хархоф је, према тој одлуци, изузет зато што је писмом пријатељима, објављеним у данској штампи, у којем је критиковао последње ослобађајуће пресуде Трибунала, "показао пристрасност у корист осуђујућих пресуда".

Неслагање са одлуком о изузећу, потом су изразиле преостале судије Жан-Клод Антонети и Флавија Латанци, који су тврдили да њихов став није узет у обзир. Одлуку о изузећу тужилаштво је назвало "неоснованом" и тражило њено преиспитивање.

Скоро 12 година у притвору

Посебно веће Трибунала на крају је одбацило захтев за преиспитивање и потврдило одлуку о изузећу судије Хархофа. Уместо Хархофа, у претресно веће је постављен судија Нијанг из Сенегала.

Упркос Шешељевом противљењу, расправно веће у новом саставу одлучило је да пресуду изрекне након што судија Нијанг прочита спис и прегледа видео-снимке исказа сведока.

У јануару ове године, судија Нијанг најавио је да ће му за тај посао бити потребно "најмање шест месеци", а по данашњој одлуци, потом је затражио додатно време.

После једног неуспешног покушаја и Шешељевог штрајка глађу, суђење лидеру радикала почело је у новембру 2007.

У завршној речи, у марту прошле године, тужиоци су затражили да Шешељ буде осуђен на 28 година затвора, а оптужени, који није изводио доказе одбране, да буде ослобођен.

У међувремену, Шешељ није извођен пред судије, а чланови његове породице саопштили су да је оболео од тумора на дебелом цреву и подвргнут операцији.

О Шешељевом здравственом стању, Трибунал одбија да говори зато што Шешељ није дао дозволу да се подаци о његовом здрављу објављују.

Шешељ је у притвору у Схевенингену од 24. фебруара 2003, када се добровољно предао одмах пошто је била објављена оптужница која га терети за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991-93.

СРС: Укидање притвора уместо привремене слободе

У Комитету за одбрану Војислава Шешеља тврде да је одлука претресног већа већ донета и да не зависи од одговора Шешеља и тужиоца.

Лидер СРС-а Војислав Шешељ ће поводом најновије одлуке претресног већа Хашког трибунала заузети став да му се, уместо пуштања на привремену слободу, мора хитно укинути притвор, рекао је функционер СРС-а Зоран Красић.

Танјугу је рекао и да Комитет за одбрану Шешеља сматра и да би њихов лидер као једино ограничење у случају укидање притвора могао да прихвати да не напушта територији Србију.

Красић је навео и да би у том случају Шешељ у Србији говорио на јавним скуповима и телевизијама и критиковао рад Хашког трибунала "јер су то његова грађанска права и не би дозволио да му их било ко ограничава".



Оставите одговор