САД: Штедиће се на маркицама за храну

Конгрес САД гласао за смањење буџета федералног програма маркица за храну за сиромашне грађане, чиме ће се следеће деценије "уштедити" 39 милијарди долара.

Конгресмени су синоћ, са 217 гласова за и 210 против, изгласали да се одваја мање новца за овај федерални програм, чиме ће свим особама између 18 и 50 година, без малољетног дјетета, које су до сада примале помоћ, она бити смањена или укинута.

Они ће убудуће имати право да само три мјесеца добијају маркице за храну, ако не нађу посао са бар половином радног времена, или не учествују у разним тренинг програмима за послове. Укупно ће 3,8 милиона људи изгубити право на маркице за храну, док ће за 850 хиљада домаћинстава та помоћ ће бити смањена на 90 долара мјесечно.

Закона предвиђа и тестирање на дрогу за све кориснике ових маркица, као и укидање бенефиција за она лица која добију неку награду на лотоу.

За укидање бенефиција су гласали сви републикански конгресмени, осим њих 15, док су против били сви конгресмени из Демократске партије.

Вођа републиканаца у Конгресу (Представничком дому) у коме они имају већину, Ерик Кантор, рекао је да је подржао закон зато што је тај новац плаћала "радна, средња класа", при чему је програм маркица за храну злоупотребљаван.

Предсједавајућа сенатског комитета за пољопривреду, демократска сенаторка Деби Стабенов каже да је усвајање оваквог закона у Конгресу било "само губљење времена", јер он никакда неће ступити на снагу. Бијела кућа је претходно запријетила да ће ставити вето на одлуку републиканског Конгреса, уз оцјену да су маркице за храну "најснажнија одбрана од глади и сиромаштва".

Према последњим подацима, близу 48 милиона Американаца, или сваки седми становник САД, добија маркице за храну. Од тог броја, 85 одсто чине дјеца, стари и особе са хендикепом.

Конгресмен Кевин Крамер из Сјеверне Дакоте каже да постоји култура "сталне зависности" од маркица за храну, док његов републикански колега из Арканзаса Рик Крофор сматра да је програм оптерећен злоупотребама.

Маркице за храну представљају највећи програм у САД у борби против глади, а број људи који га користе дуплиран је у последњих девет година, док су трошкови порасли троструко.

Програм превдиђа помоћ од 1,47 долара по оброку, или у просјеку око 134 долара мјесечно по кориснику. Укупни трошкови у САД на годишњем нивоу сада износе 78 милијарди долара. Међутим, фискални конзервативци у Америци сматрају да је то прескуп терет за пореске обвезнике. Ту су се нарочито истакли представници утицајног "Покрета чајанка" међу републиканцима, који су блокирали ранији приједлог о кресању буџета за маркице за храну у вриједности од 20 милијарди долара.

С друге стране, вођа демократа у Конгресу Ненси Пелоси, оцјењује да грађани овом одлуком постају "жртве" својих политичара. Демократе оспоравају те мјере, оцјењујући да нема довољно радних мјеста, као и програма за послове, који би могли да одговоре броју људи који ће после три мјесеца изгубити право на маркице.

"Сви знамо да у овој земљи постоје три човјека који претендују на једно радно мјесто", рекла је током расправе конгресменка из Охаја Марсиа Фаџ.

Потпуно другачијег мишљења је Марлин Стуцман, републикански конгресмен из Индијане, који је преводио инцијативу да се програм маркица за храну издвоји из укупног пакета закона о пољопривреди, што је олакшало републиканцима да изгласају смањење буџета за само тај дио закона.

"У правом свијету сваки успијех се мјери резултатима. Дошло је вријеме да Вашингтон покаже свој успијех кроз то колико је породица подигао из сиромаштва и помогао им да стану на своје ноге, а не тиме што ће бирократе из пријестонице стално показивати колико потроше из године у годину", закључио је Стуцман.

У овом тренутку су најугроженије јужне државе, Џорџија, Кентаки, Луизијана, Њу Мексико, гдје више од 20 одсто становништва живи од маркица за храну.

Просјечна породица која учествује у програму мјесечно нето прими око 336 долара у маркицама, наводи се подацима Секретаријата за пољопривреду САД. Највећи број корисника су бијелци (37 одсто), Афро-Американци (22 одсто), Латино (10 одсто), Азијати (два одсто) и Индијанци (4 одсто), док се за 19 одсто не зна раса или етничка припадност.