Риба смрди од главе, а политика од Бање Луке

Иако се до сада политичка борба која представља предигру за локалне изборе у Бањој Луци углавном гледала кроз дуел за мјесто градоначелника, занимљива је слика у односима политичких странака у највећем граду Српске.

среда, 20 маја, 2020 / 18:04

Обично у главним градовима већине земаља Европе имате најгласнији отпор према власти. Често су највећи градови опозициони у односу на државни ниво, или први степеник промјене власти у земљи почиње промјеном у највећем граду.

У Републици Српској је, од другог доласка Милорада Додика на премијерску функцију, све супротно. Највећи град у Српској је стабилно упориште владајуће коалиције, која је и најавила свој долазак на власт управо побјеђујући на локалу.

Правила је власт разлику у гласовима, коју опозиција није успјела премостити резултатима из других мјеста. И ту лежи један од разлога дуготрајности власти СНСД у РС.

Парадоксално, иако је на изборима 2018. године Бања Лука показала занимљиве „опозиционе тенденције“, у локалној политичкој понуди је двоструко више оних странака које су отворено сврстане уз власт, него оних који наступају опозиционо. И број опозиционих субјеката кроз временски период опада.

Шест њих који су власт: Прелетач је љепша ријеч за папка?

Опада и број опозиционих одборника, чак и без избора. На изборима 2016. године, 10 одборника изабрано је са опозиционе листе. Преласком одборника или странки на другу страну, Бања Лука тренутно има само 4 опозиционара у градској скупштини. Чак 15 њих, нешто мање од половине скупштине коју чини 31 одборник, више није у политичком субјекту са чије листе су изабрани у скупштину.

То, наравно, нема никакве везе са демократијом која се учвршћује на изборима. Чак и са најосновнијим појмовима о поштењу, које би изабрани представници требали показати према бирачима, чије су повјерење добили. Медијска сцена је крајње контролисана у својој поларизованости, тако да они који су приступили таквом маневру, углавном не добијају никакве санкције.

Након општих избора 2014. године, када је владајућа коалиција куповинама и обећањима очајнички навлачила из опозиције прелетачку већину, раширио се термин „папак“ из никада судско-полицијски неразјашњеног телефонског разговора Жељке Цвијановић.

Памтите ли Адама Шукала и по чему?

Један од оних који су тада подржаи власт, када јој је било најтеже, био је посланик Напредне Српске са компензационе листе ДНС, Адам Шукало. Урадио је то повинујући се директном захтјеву данашњег предсједника Србије, Александра Вучића.

Окрећући се опозицији у међувремену, добио је прилику на листи ПДП да уђе у тзв. Парламентарну скуштину државне заједнице Српске и Ефбиха. Без икаквих проблема или замјерања гријехова из прошлости.

Онолико колико је могуће да таква осебујна личност буквално испари из политичке јавности Српске, преселивши се у Србију гдје је члан СНС Александра Вучића, заправо је доказ да на политичкој сцени Српске можете вршити тоталне идеолошке обрте без икаквих посљедица.

Једина посљедица која може из овог примјера произаћи, јесте да ће у Српској бити још мање успјеха за партије које наглашавају да су филијале неког политичког субјекта из Србије. А он је традиционално катастрофалан и никад ни близу самосталном успостављању власти.

Дакле, за опозицију би сама консолидација у бањолучкој скупштини, односно да након четири године на следеће изборе изађу са истим бројем одборника, по могућности активних и критички оштрих, био значајан успјех. На листи оних који се понашају као опозиција налазе се тек три помена вриједна политичка субјекта.

Опозиционо тројство и ПДП као отац

ПДП се без сумње наметнуо као водећа опозициона странка и сада је готово унутарстраначки у процесу избора опозиционог кандидата за градоначелника. Одмах након општих избора 2018. године, Драшко Станивуковић се представио као кандидат, те све што је радио од тада, било је усмјерено у том правцу.

Међутим, у последње вријеме прилично отворено се говори о томе да би Јелена Тривић могла бити кандидат. Медији владајућих доливају уље на ватру, па убацују у оптицај и Младена Иванића.

Промјена би била мудар потез, будући да је Становуковић оштро ударао по бањолучкој власти, али и био нападан. Толико, да се чини да не може да освоји ни један нови глас, који већ није на опозиционом спектру. А то му није довољно.

Појава Јелене Тривић доноси нови сензибилитет. Њеном кандидатуром умјесто Иванића, задржао би се дух младе, савремене и ка грађанима отворене странке, али би то донијело не само битност женског кандидата на коју Срби у односу на друге народе у околини веома добро реагују, већ би и странци и коалицији дала пријеко потребну стабилност и озбиљност.

Или другим ријечима, Станивуковић је урадио што је могао „тешком артиљеријом“, и сад остаје да Тривићка покуша пробити оно што је он пољуљао.

СДС као престарјела млада

Други политички субјект је СДС. Ова странка је на републичком нивоу, чак и губитком Бијељине и Добоја, много јача од ПДП, но у главном граду је она пука сијенка своје некадашње снаге. Заправо, прво разлазом Младена Босића са Драганом Чавићем, а затим и са Ненадом Стевандићем, СДС је као странка у Бањој Луци обезглављена. Нема лидера и животари на старој слави.

СДС је годинама уназад проточни бојлер у коме се мијењају предсједници градског одбора, који најчешће напусте странку. Прије свих резултатских циљева, њима би насушно требала стабилизација, па профилисање челног лица које ће знати одредити циљеве ка којима треба кренути. Док се то не деси, биће „бугарска скупштина“ коју ће свако мало неко растурати.

За ПДП већ са сигурношћу можемо рећи да ће у Бањој Луци не само преживјети, већ се зависно од облика и обима кампање може надати и успјеху. За СДС, који је у Бањој Луци добио у свеукупном резултату 1.673 гласа више од ПДП на прошлим изборима, велико је питање можда чак и цензус. То до сада никада није било.

Кандидовање неког од посланика још увијек вјерних странци (рецимо Давор Шешић) као носиоца листе, можда учини неки помак, јер неких нових људи, способних да повуку бираче ка овој странци – нема на видику.

СДС против СНСД (у бројевима или у пањевима?)

О разлици у снази између СНСД и СДС у Бањој Луци, најбоље говори да је Предраг Вулин, носилац листе и првопласирани на листи СДС добио скоро двије хиљаде личних гласова (1.966), док је Срђан Амиџић на истој позицији у СНСД инкасирао 11.169.

На листи СНСД од 35 имена, само два (Милка Тамамовић и Мирко Ђукић) имају испод хиљаду личних гласова (971 и 860), а мандат није добио нико испод три хиљаде личних гласова; код СДС преко хиљаду гласова осим носиоца листе имали су само још Александар Петковић (1.234) и Љубо Нинковић (1.055). У свеукупном броју страначких гласова тај однос је 8.872 напрема 31.419 у корист СНСД.

Ако се у обзир узме да је сада у Главном одбору СДС Бања Лука, прелетач из Уједињене Српске и „нестраначки“ противник „злочиначке државе Републике Српске“, знан као Александар Глувић, који је 2016. године добио 198 личних гласова на листи од 35 имена гдје је носилац био Ненад Стевандић, онда су прогнозе за ову некад велику странку која је у Бањој Луци 1990. године имала прво и највеће упориште – најблаже речено суморне.

Бања Лука зове (пажња непријатељ слуша)

Покрет „Бања Лука зове“, основала су два одборника НДП, Мирна Савић Бањац и Саша Лазић. Нису жељели да промијене политику, након што ју је промијенила њихова странка.

Ово је један од ријетких примјера политичке досљедности, који је одбио партијску директиву о стратешкој промјени политичких партнера. Поготово да то није учинио мимо партијске воље, за лични положај или корист.

Такав потез је, без сумње, за сваку похвалу; али је велико питање да ли без разрађене партијске организације могу очекивати да тај завидни морални чин ова два актуелна одборника и капитализују кроз гласове. Посебно томе, без обзира што су локални избори у питању, доприноси очигледна разлика у националним политичким ставовима између ова два одборника.

Имајући у виду да је НДП 2016. године имао скок броја гласова на рачун тога што је Чавић био кандидат за градоначелника, те да није јасно колико су одборници добили на тежини током протеклог мандата, питање је да ли могу самостално до цензуса, или резултата који неће значити расипање гласова.

О слабој једнодушности опозиције, говори најбоље да ни сад, као и никада до сада, нико не говори о јединственој коалиционој листи, већ ће готово сигурно и овај пут сви ићи самостално.

Владајући галиматијас: Селаков СПС као посљедњи у низу прелетача из власти у власт

Ако гледамо по броју странака, у колони „власт“ можемо набројати осам субјеката: СНСД, Уједињена Српска, Полиграф, ДНС, ДЕМОС, НДП, СП и СПС.

Број политичких субјеката се умножава дијељењем постојећих странака власти, али нико од оних који се сукобе са својим страначким колегама, не намјерава да се окреће против СНСД.

Последња политичка митоза десила се издвајањем Селакове фракције из СП, а у чему је једну од значајнијих улога имао бањолучки одбор те странке. Он је већим дијелом остао уз Горана Селака, што ставља пред изазов преласка цензуса оне који су остали у СП.

Иако је подјела виђена као Додиков покушај да ослаби Ђокића или изведе пуч у СП као што је то већ успјешно обавио у ДНС, ни једна ни друга фракција није кварила односе са СНСД, ни у Бањој Луци ни на републичком нивоу.

Ако вам се не заврти у глави: ДНС – Демос, и назад

Демос је настао кроз одвајање Додику лојалнијег дијела ДНС. Међутим, они представљају праву непознаницу. ДНС је имао лом у градском одбору, када је Будимир Балабан напустио ДНС.

Но, Недељко Чубриловић је остао чврсто на челу ДНС у Бањој Луци и на чврстим позицијама у странци са централом у Приједору, гдје је одлазак Марка Павића са чела ове странке такође направио невјероватан низ комбинација које су је искључиле из власти.

ДНС се придружио дио одбора СДС који је слиједио Огњена Тадића, након кратке епизоде у којој су се удавачки звали Народна странка, а онда се након лома у ДНС, дио придружио Демосу (већ помињани одборник СДС, Предраг Вулин, сада је члан Демоса). Њихов члан је и Драган Талић који је изабран на листи НДП, као и Миленко Јаћимовић, који је био кандидат Уједињене Српске, а придружио се странци Будимира Балабана.

Балабан се са њим и још једним одборником вратио у ДНС, па након тога прешао у Демос, који води Чубриловић од ког је заправо први пут побјегао из ДНС. Након свега не зна се ни колика је снага, ни јединство Демоса. Најизвјесније дјелује то да Балабан, који је као дио ДНС ушао у сукоб да Радојичићем, сигурно неће бити неко ко ће „на терену“ подржати Радојичића кад крене кампања.

Што се тиче ДНС, у једном тренутку док их је СНСД прогонио као мангупе, они су се у Бањој Луци у односу према бирачима и активностима подаље од јавности понашао као права опозиција. На страначким скуповима појављивао се и Драшко Становуковић, који се као кандидат за градоначелника покушавао наметнути странци која је у Бањој Луци била „ни тамо ни вамо“.

Међутим, од тада Милан Радовић озбиљно притиснут, па је одлучио да напусти ДНС, а градски одбор је преузео млади Боривоје Обрадовић. Питање је да ли имају икакву визију шта желе и шта могу на локалним изборима.

Прелетачка осовина: НДП – Полиграф

НДП је направио велики заокрет придружујући се власти, а то није могло проћи без проблема. Двоје одборника су их напустили и формирали покрет „Бања Лука зове“. Прије тога, један одборник им је прешао у Уједињену Српску, а други у ДНС (на крају завршио у Демосу).

Тако се истопила цифра од 12.323 гласова у свеукупном збиру, која је НДП поставила испред ДНС и СП, као другу партију по снази у градском парламенту. Слично стање је и у градском одбору, и сумњива је њихова могућност да се пребаце преко цензуса на следећим изборима.

Но, никако не треба занемарити значај и моћ какву има припадност власти у предизборном процесу на бираче. Говорило се о томе да ће НДП за локалне изборе направити коалицију са Демосом, али су ови најавили самосталан излазак на изборе.

Полиграф је странка која је настала одвајањем два одборника ПДП, од којих је Зоран Талић постао предсједник скупштине, те један од утицајнијих функционера у граду. Добили су доста простора, што свједочи о повјерењу које Радојичић има у Талића.

Чак се у медијима појавила теза да ће, уколико СНСД (односно Додик) ускрати Радојичићу подршку за нову кандидатуру, он искористити Полиграф као правни субјект који ће га кандидовати.

Успон Уједињене Српске као посљедица ненационалности опозиције

Већ смо у причи о СДС дотакли настајање Уједињене Српске, која је партијски преузела све оне националне прерогативе (па чак и блискост са Русијом, будући да је име партије одјек Уједињене Русије Владимира Путина) које традиционални бирачи очекују од странке коју сада води Мирко Шаровић.

Младен Босић, без обзира на способност унутарстраначке технократије, није био у стању да помири фракције и амбиције унутар странке. Тако је су челници СДС форсирали и Огњена Тадића из Бање Луке и Златка Максимовића у Бијељини (од Стевандића је тражено да се одрекне потпредсједничког положаја у НСРС у његову корист), да би на крају сва три поменута завршила у странкама блиским власти.

Стевандић, који је донио странку у мираз СДС (некадашња Српска странка Крајине и Посавине која је имала и градоначелника Ђорђа Умићевића) из које се и одвојила, опет је покупио партијску инфраструктуру и направио нову странку. Око УС више нико ни не прича на „прелетачки начин“, будући да је и на локалу и на општим изборима изборила самостално мандате.

У том смислу не очекују се нека изненађења око начина на који ће наступати УС на изборима, а Стевандићево паралелно кандидовање са Чавићем 2012. године, што многи и данас оцјењују као „кукаввичије јаје за рачун режима“, данас су заглушили фришкији мјењачи стратешког политичког правца. Управо неки од оних који су то говорили за Стевандића.

СНСД – крај или почетак

Странка која је у пуном званичном имену заправо „савез“ и „Милорад Додик“, постала је парадржавна структура и одавно се већ одлуке ни у Републици Српској, а ни у Граду Бања Лука, не доносе у званичним институцијама државе. То су замјенили партијски састанци или сједељке у угоститељским објектима страначког чланства или симпатизера.

Како сада ствари стоје, издвајање Игора Радојичића из високе политике и спуштање његовог тако направљеног политичког имена у локал, вишеструко се исплатила СНСД.

Не само да је на изборима убједљиво добио бившег предсједника Драгана Чавића, већ се по неким ситницама може рећи и да влада боље од Слободана Гаврановића и Драгољуба Давидовића. А нема ни унутарпартијских проблема који су око најпознатијег (што би Мило Ђукановић рекао) „националног Црногорца“ очигледно постојали.

За сада, осим у нивоу трача, не постоје озбиљније назнаке да би се у трку за градоначелника Бање Луке могао укључити неко други до Радојичић. Нити би се СНСД, у тренутној подјели политичких карата, такав потез и исплатио.

СНСД, како сада политички хороскоп каже, на наредним изборима може избацити из коалиционе комбинације за власт, само уколико њима неко успије убацити расположење какво су они развили у ДНС и СП.

Но, ми са Фронтал.РС гласамо за то да се бирачима омогуће сви услови за доношење правих одлука и у том смислу ћемо и дјеловати до локалних избора у септембру, као што смо дјеловали и до сада.



2 КОМЕНТАРА

  1. Dosta dobro uradzen presjek odnosa na politickoj sceni RS.Svidza mi se uvrstenost skoro svih vecih „igraca“…

    Ipak ,predvidzam ,nesto drugacija desavanja.
    Ocekujem neka alternativna rijesenja,kao sto je stranka Zelenih.
    Mnoge opstine nece dobiti gradonacelnika bez njihove podrske…
    Vecina glasaca je (dokazano) neodlucna do zadnjeg momenta.Tu je veliki prostor za mozda najvece iznenadzenje poslijeratnih izbora…Zelene RS.

    Vidjecemo …

  2. Добро ти видиш Јасмине, ове изборе ћемо одрадити као увертиру за нашу циљну 2022 годину, односно, за републичке и тзв.савезне изборе, све како би тада постали трећа партија по снази у Српској, са једне стране.

    Са друге, како би као политички и програмски свјетионик Републике Српске, те године 2022 године пречистили политичку сцену Српске, односно, за сва времена „уништили“ све прелетачевић партије и натјерали тзв. веће партије да се “ пречисте“ и коначно почну на прави начин бавити национално одговорном политиком.

    Што се тиче твоје констатације око појединачних побједа у тркама за начелнике-градоначелнике, у праву си, више од 2/3 општина и градова сигурно неће имати новог начелника-градоначелника што неће за своју кандидатуру добити подршку ЗЕЛЕНИХ СРПСКЕ и Николе Лазаревића, тачка..

Коментариши