Црна Гора: Годишњица злоупотребе власти прије 14 година

Балон са натписом „ДА“ као позив како да се гласа на Референдуму о независности Црне Горе, налази се на Агенцији за телекомуникације, дакле сервису свих грађана.

четвртак, 21 маја, 2020 / 06:39

Овакви призори су прије 21.05.2006. године били сасвим нормални, па се могао забиљежити читав низ истих. Власт је тада још увијек водила рачуна да се користи (и) ћирилично писмо на плакатима, без обзира што је до тада српско писмо протјерано из свих државних институција. Посебно са државне телевизије.

Циљ је био да се привуку они наивни, који су вјеровали да ће стицањем независности Црна Гора одржати добре и блиске односе са Србијом, а Срби своја уставом и законима гарантована права.

Није испуштано из вида да је латиница писмо новог, некада класно освјештеног Србина у Црној Гори, а данас Антисрбина који сматра да је Црногорац другачији народ од Крајишника, Банаћанина или Шумадинца, што показује и ова фотографија градске куће у Подгорици, која је такође злоупотребљена за позивање грађана да гласају за независност.

Данас, свега деценију и по касније, азбуке готово да нема у Црној Гори. Осим можда у српским црквама. Актуелна, проусташка власт, не само да прогони српско писмо, већ данас отворено поручује да таква судбина чека и саме Србе. Посебно њихову цркву, коју покушава направити „Црногорском православном црквом“ по македонском моделу, отимајући средњовјековне манастире и цркве од Српске православне цркве.

Као што у (данас Сјеверној) Македонији цркве краља Милутина или цара Душана по одлуци Комунистичке партије Јосипа Броза Тита припадају канонски непризнатој „Македонској православној цркви“, тако и у Црној Гори намјеравају Морачу, Ђурђеве ступове и Острог, да разбојничким законима преведу у „цркву националних Црногораца“, као што је недавно изјавио онај који се некада поносио „својим српским поријеклом и црногорском државношћу“.

Данас је и он све више историјски јасно мафијашки кум Дон Мило Ђуканезе, а његова политика може се поредити само са политиком Анте Павелића. Јасна је политика приближавања Неовисној Републици Хрватској, до степепена да се говор званичних институција „похрваћује“ на начин на који је то почетком деведесетих почело радити Сарајево, одједном уводећи појмове као „опћина“, какве локални муслимани никад нису употребљавали.

Тако је Влада Црне Горе на својој званичној страници ове, 2020. године, честитала „Дан неовисности“. Влада још увијек, уз енглески, задржава опцију за ћирилицу, али питање је дана када ће и то измјенити, као што Радио-телевизија Црне Горе и лист Побједа пишу само латиницом. Истовјетно као Федерална телевизија и лист Ослобођење у Сарајеву.

Ћирилица је послужила само да се навуку наивни Срби те кобне 2006. године, када су Србија и Српска остале без излаза на море. У циљу гушења Србије и парчања њене територије, Црна Гора је експресно примљена у НАТО (прије потпуно послушне Сјеверне Македоније) и јасно је да ту није крај.

Почне се тако баналним стварима као што је игнорисање и омаловажавање српског писма, а завршава се прогоном и геноцидом над Србима. Прво културним, а онда и физичким.

У то име: Сретан вам 21. мај!



1 КОМЕНТАР

  1. Što je nezgodno kad iza sebe nemaš ni JNA, ni paravojne bande, ni Mladića, ni Karadžića; a ispred sebe nemaš nenaoružane civile, već državu koja je članica NATO pakta; ništa od stare, dobre odbrane ugroženog naroda tenkovima, haubicama, logorima, opsadama; došlo vreme poslednje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *