Поништена пресуда да је Аутопревоз власник земљишта у центру Бање Луке
Град Бања Лука и предузеће "Аутопревоз" поново ће пред Окружним привредним судом доказивати власништво над десетине милиона марака вриједним земљиштем некадашње старе аутобуске станице у центру града и зградом Музеја савремене умјетности РС.
Ово произилази из рјешења које је Виши привредни суд у Бањој Луци донио 28. фебруара ове године, поступајући по одлуци Уставног суда БиХ.
Уставни суд БиХ је 1. децембра 2016. године оспорио пресуду Вишег привредног суда у Бањој Луци, којом је утврђено да је град власник спорних непокретности.
Уставни суд БиХ је Вишем привредном суду оставио рок од три мјесеца да донесе нову одлуку, што је бањалучки суд и учинио, те рјешењем укинуо пресуду првостепеног суда из 2012. године која је била у корист "Аутопревоза" и предмет вратио том суду ради одржавања нове главне расправе.
Виши суд је у образложењу рјешења навео да је првостепени суд починио повреде Закона о парничном поступку и онемогућио град да расправља пред првостепеним судом, а што је утицало на доношење законите и правилне пресуде.
"Овај суд закључује да првостепена пресуда у свом образложењу не садржи оцјену доказа жалиоца како су претходно наведени нити како их је суд цијенио, што онда значи да је правилан навод жалиоца да пресуда садржи повреду одредаба ЗПП-а због чега је овом суду немогуће испитати жалбене наводе жалиоца", истиче се у образложењу рјешења.
Иначе, спор између града Бања Лука и "Аутопревоза" у вези са зградом Музеја савремене умјетности РС и атрактивним земљиштем у центру града, вриједним више десетина милиона КМ, траје већ 12 година и прошао је све судове, од Окружног привредог суда до Уставног суда БиХ.
До спора између двије стране дошло је 2004. године када је град тужио "Аутопревоз” тражећи да се утврди правна ваљаност уговора који су њихови правни претходници закључили још 16. октобра 1979. године, те да се сходно томе спорна имовина упише као власништво града.
Тим уговором је дефинисано да "Аутопревоз” над парцелама на старој аутобуској станици преноси право кориштења у корист града, а заузврат добија локацију на којој је данас нова аутобуска станица.
Окружни привредни суд у Бањој Луци је осам година касније, односно 2012. године, тај захтјев одбацио јер није желио прихватити копију уговора о замјени земљишта из 1979. године.
Град је на ту пресуду уложио жалбу коју је Виши привредни суд у Бањој Луци прихватио и преиначио одлуку нижег суда односно пресудио у корист града.
На ту пресуду "Аутопревоз" је уложио ревизију пред Врховним судом РС која је одбачена као недозвољена, након чега је "Аутопревоз" поднио апелацију Уставном суду БиХ, који је оспорио пресуду Вишег привредног суда.
Уставни суд БиХ је навео да је Виши привредни суд пресуду донио произвољно примјењујући одредбе материјалног и процесног права на штету "Аутопревоза”, без уважавања свих релевантних околности случаја, те на основу једностраног приступа спорним и битним питањима те наложио да по хитном поступку донесе нову одлуку.
"Аутопревоз" је од Југословенске Народне Жељезнице још 1968. године купио атрактивну зграду у којој је данас смјештен Музеј савремене умјетности Републике Српске и 23 дунума земље која су припадала жељезничкој прузи, перонима и станици. Много касније, 2002. године, у поступку приватизације државног капитала, већински власници "Аутопревоза" на лицитацији постају Живко Бабић, Сладомир Ђурић и Вид Дубочанин.