Песимистично, али истинито!
Гледајући једну од политичких емисија у којој су присутни гости анализирали акутуелну економску ситуацију у Републици Српској сазнах да сам дужан око 3 500 хиљаде КМ. Пише Жарко Амиџић Ова информација је заснована на званичним подацима које је изнијела Влада. Страшно неугодно изненађење. За мене, студента, то је огромна количина новца. Наиме, уколико износ укупног […]
Гледајући једну од политичких емисија у којој су присутни гости анализирали акутуелну економску ситуацију у Републици Српској сазнах да сам дужан око 3 500 хиљаде КМ.
Пише Жарко Амиџић
Ова информација је заснована на званичним подацима које је изнијела Влада. Страшно неугодно изненађење. За мене, студента, то је огромна количина новца. Наиме, уколико износ укупног јавног дуга РС подијелимо са бројем становника РС дође се до цифре око 3 500 КМ дуга по глави становника.
Па још нисам ни факултет завршио, а и када га завршим не вјерујем да ме чека блистава будућност, а већ сам дужан горе поменути новчани износ. Када би, којим случајем овога тренутка добио посао, не бих имао могућност да кренем од нуле, кренуо бих из минуса. Колики ће минус бити онога тренутка када ступим у радни однос (што вјерујем неће бити скоро) не смијем ни да претпоставим.
Мимо ове информације сазнах и следеће – уколико се укупни јавни дуг РС подијели са бројем становника који су у радном односу дође се до цифре од око 16 000 КМ дуга по глави радника. Но пођемо ли од чињенице да нису сви радници из производног сектора, већ се већим дијелом баве непроизводном дјелатношћу добије се износ од око 50 000 КМ дуга по глави радника у производном сектору.
Поражавајући подаци. Вјерујем да се нико не би усудио да лицитара годинама или пак деценијама након којих би могло да дође до окончања овог економског колапса. Песимистично, али истинито.
Опште је познато да је задуживање нешто што је ирационално и крајње несврсисходно. Узмемо ли у обзир да су и много веће и много јаче свјетске економије прибјегле овом нимало популарном „рјешавању“ проблема, можемо рећи да се задуживање у одређеном тренутку наметнуло као неминовност. Као далеко већи проблем јавља се трошење и усмјеравање овако стечених средстава. Ко иоле познаје елементарне економске принципе функционисања једног економског система рећи ће да је логично да се овако стечена средства усмјере у правцу раста сопствених прихода, а све са крајњим циљем смањења сопственог дефицита или бар заустављања његовог раста док се не испуне претпоставне његовог сравњења на нулу.
Поставља се логично питање – зашто је урађено (и зашто се и даље ради) другачије? Било какав други начин употребе средстава стечених задуживањем нужно води даљем задуживању, које опет нужно води банкроту. Зато ваљда свакодневно слушамо о новом задуживању. Више нико не пита „зашто“ и „до када“, већ „колико“ и „када“. Задуживање нам је постало неупитно! Задуживање је постало природан процес који се одвија у одређеним временским интервалима и о чијем се крају ни не размишља, а камоли да се он назире.
Да није све тако црно потврђују активности актуелне власти која у последње вријеме неуморно ради на „стратегији задуживања“ (ово вијест је најподеснија за рубрику „вјеровали или не“, а може и у ону – „без коментара“). О стратегији развоја, јачању домаће економије, расту производње, смањењу потрошње непроизводног сектора ( бар привремено ) нико и не размишља.
Као када би људи који се налазе на броду који тоне сву своју пажњу усмјерили на то да изнађу најљепши начин како да се угуше, умјесто да покушавају да се спасе.
Не би ме изненадило и да на Економском факулетету уведу одсјек за задуживање, па да онда имамо дипломиране инжењере задуживања , те тако овај вид „производње“ новца не би био препуштен лаицима, као што је то сада случај, већ бисмо имали професионалце у овој области.
Неспособност, незнање или немар?! Рекао бих да су се у нашем слудају удружили. Савршена губитна комбинација и губитак као неизбјежан.
ето видиш. е мој студенат. има овде један коментатор што се потписује као Приједор. Прије него што напишеш последњи пасус следећег текста прочитај пар његових коментара, можда ти буде јасније. кад се све сажме из твог текста, може се рећи и овако – они нас уништавају, системски, веома упорно и са дугорочним ефектима. и ти хоћеш на крају да кажеш да си толико наиван да мислиш да је то неспособност, незнање или немар? само пређи још једном све то што си навео у тексту, па пробај поново да закључиш.
Да је ситуација крајње озбиљна доказује и озбиљност коментара Веље Сикирице. 🙂
Истина је да имамо и спољашњег и унутрашњег непријатеља. Унутрашњи је у служби вањском непријатељу. Што се тиче вањског, као мали и сиромашан народ не можемо много да утичемо на његове неоколонијалне апетите. Унутрашњег можемо неутралисати. Имамо ту несрећу да смо колективну судбину народа препустили многим аматерима, незналицама и неспособњаковићима, који су уз све то „морални идиоти“.
http://www.youtube.com/watch?v=Y2fF-dhciu4
Ако ништа друго нисмо способни, можемо бар храну да произведемо за мање од 1,5 милион људи, да се прехранимо. Наше главоње се радије одлучују за потрошњу и распродају оног што су генерације стварале задуживање нерођене дјеце, унучади, праунучади, чукунунучади,… него да сами покушамо нешто створити.
Излаз из садашње агоније је могућ у релативно кратком року, али уз велике радикалне резове у друштву, на које готово нико није спреман.
Аутору препоручујем један поучан текст из Фронталове архиве о Куби. Наш народ каже „у се и у своје кљусе“:
http://www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=958
Šta studira Amidžić? Zaduživanje samo po sebi nije problem, to je samo novac koji ima svoju određenu ulogu i određenu cijenu. Ako taj novac usmjerimo u razvoj, izgradnju novih kapaciteta, obrazovanje… zaduživanje je rješenje problema.
Upravo je strategija zaduživanja neophodan dokument – u njemu bi se jasno navelo u koju svrhu je optimalno trošiti novac koji dobijamo zaduživanjem.
Problem je kada taj novac trošimo u krpljenje budžetskih rupa i problem je kada plaćamo visoku cijenu za taj novac… te probleme treba pokušati riješiti jednim strateškim dokumentom. Moja podrška strategiji zaduživanja.
ex-1978, 26.03.2012. 06:24:45
Е мој 78-аш, јбг ти имаш неки легалистички поглед, само те јб оно „Ако“ е то је то АКО?
Да спустимо ову расправу на твој земљораднички менталитет, јер си ми прошли пут ескивиро одговор на примјеру Малезија-Нигерија, а успут си и тврдио да наше дрво не ваља ништа? Што ли? Није довољно дрвено? Не зна да говори, па зато и није право дрво??
Него ево замљорадничком логиком, кад ти погледаш њиве домаћина, тачно по њима можеш да оцјениш какав је ко домаћин, а тако и државе узмимо примјерено њивама.
Кад добар домаћин среди њиву од корова, доведе воду за залијевање усјева, огради је и утврди од разних штеточина, припреми се за сјетву и задужи се за ђубриво, има већ наслеђен трактор и прикључке које је чувао и одржавао у исправном стању, сви су изгледи да ће имати и добар род и добар принос и добру зараду, којом ће дуг за ђубриво успјешно регулисати.
Али зато кад имаш бахатог кафанског мегданџију, који је њиву запустао у коров, трактор продао, прикључци му зарасли у жари (коприви), а задужи се за ђубриво и приде за нафту да се може возати до кафане, а ђубриво утопи за дуг(тека) у кафани, па има ли ту основа задуживању, кад и овако и онако му пропада све?
Ако је по теби стратегија задуживања добра, ‘ајде онда да се увалимо за 50 милијарди долара у дуг одједном, па ко жив ко мртав, ако смо способни како ти тврдиш да јесмо, не може онда бити да машимо са толико пара, ако нисмо, онда бар да их трошимо царски три године и онда одемо достојанствено у стечај, јер и овако на кашичицу одосмо у банкрот, а да туга буде већа одосмо ко сиромаси, вазда били и такви и остали!
Rammsteine, nije ex zemljoradnički mentalitet. Ti mentaliteti su dobronamjerni, junački i spremni da uvijek daju život za slobodu svoga naroda. On je udvoričkopodguznog mentaliteta , koji se grije i živi oko anusa carskog ,onog mentaliteta koji može da bude poslušan sluga svakom gazdi, koji aminuje kada gazda i otima, i laže, i gazi, i ubija. Samo neka on ima , a što drugi nema, nije ga briga.
Takvi su vikali :Aferim aga, i Javol her firer! Sada viču :moja podrška zaduživanju, udri jače manijače!
prijedor, 26.03.2012. 11:24:38
Ма знам ја то брате, нисам ја са тим земљораднички менталитет хтио да вријеђам концепт, већ да заобиђем употребу конкретности, да не бих вријеђао саговорника кад бих употребио неку другу формулацију, али све у свему жалосно је кад видим да неко са тим његовим годинама има тако незрело размишљање и поданички менталитет.
То убија и задњу наду да ће бар некад и бар неком бити боље, могу замислити туге кад та његова животна класа исплива на површину власти!?
Нама је потребно да на овом порталу имамо различито мишљење, тек да би држали прави курс идеја и здравих мисли, али нажалост ово што долази као алтернативно мишљење не заслужује ни да се сматра мишљењем!
Све је то лакташка школа мсд-и или мрсомуди како их ја називам!