Одбор за стандардизацију српског језика тражи од Уставног суда да одбаци Закон о родној равноправности

Одбор за стандардизацију српског језика саопштио је данас да је да је неопходно да Уставни суд Србије прогласи неуставним недавно усвојени Закон о родној равноправности, јер се тим законом "врши насиље над српским језиком".

уторак, 1 јуна, 2021 / 20:39

Одбор истиче да је Закон противуставан зато што Устав не познаје категорију рода.

Из Одбора указују да се законом врши насиље над српским језиком и онемогућава слободна употреба свих његових уобичајених изражајних могућности, пошто се прописује, уз пријетњу драконским казнама, искључиво неологистички начин исказивања форми родно сензитивног језика.

"Занимљиво је то што је подстицај Закону дошао из ЕУ, а да сама ЕУ у својим декларацијама избјегава термин родна равноправност, или су пак њене најугледније чланице, какава је на примјер Француска, изричито против родно сензитивног језика", наводи се у саопштењу, које је потписао предсједник Одбора Срето Танасић.

Зато је, како сматра Одбор, логично очекивати да садашњи однос ЕУ према родно сензитивном језику буде разлог његовом повлачењу, посебно и због тога што је овај закон, према мишљењу српског Високог савјета судства, противуставан и супротан другим постојећим законским рјешењима.

Подсјећа се да је Одбор за стандардизацију српског језика свеакадемијско и свеуниверзитетско научно тијело основано 12. децембра 1997. године споразумом 14 оснивача /из Србије Републике Српске и Црне Горе/.

Један од основних задатака Одбора за стандардизацију српског језика, како се истиче, јесте очување и унапређење норме српског језика, чије су три основне карактеристике системност, полифункционалност и еластична стабилност, а када је упитању проширење норме, још и сврсисходност.

Наводи се да су посланици Скупштине Србије, који су великом већином гласова усвојили Закон и министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Србије Гордана Чомић, на чији је приједлог Закон усвојен 20. маја, потпуно игнорисали ставове Одбора за стандардизацију српског језика.

"Игноришући експлицитне ставове Одбора за стандардизацију српског језика, као јединог меродавног тела, они ниподаштавају целокупну србистику као науку", истичу из Одбора и подсјећају да су три пута износили приједлог како треба рјешавати и употребно и законски питање родно сензитивног језика.

Одбор указује да су одредбе Закона о родној равноправности у супротности са цијелом историјом норме српског књижевног језика, а самим тим и са његовим системским и структурним правилима.

"Осим тога, многе жене не желе да назив своје професије, свога звања, функције и слично уподобљавају жељама родних идеолога, који на силу, оглушујући се о граматичка правила српског језика, граматички род поистовећују са полом. Мушки граматички род је неутрална категорија, што значи да се њоме, према језичком закону, семантички обухвата и категорија мушког и женског пола", истиче Одбор.