На шта се највише жалимо: Телефон, гријање и струја
Потрошачи се најчешће жале на услуге у вези са телекомом, гријањем и електричном енергијом – истиче предсједник Удружења грађана "Покрет потрошача Републике Српске" Драгутин Бошковић. Од почетка ове године у ово удружење јавило се око 200 потрошача који су се жалили већином на ове услуге. "Већина је у праву, али се једна трећина, нажалост, јави […]
Потрошачи се најчешће жале на услуге у вези са телекомом, гријањем и електричном енергијом – истиче предсједник Удружења грађана "Покрет потрошача Републике Српске" Драгутин Бошковић.
Од почетка ове године у ово удружење јавило се око 200 потрошача који су се жалили већином на ове услуге.
"Већина је у праву, али се једна трећина, нажалост, јави са закашњењем, па им не можемо помоћи", напомиње Бошковић у интервјуу Срни.
Он наводи да су потрошачи прилично неинформисани и да не знају како да поступе када добију неисправан производ или када имају други проблем са трговцем.
Потрошач у писаном облику треба да се обрати трговцу, који у року од седам дана треба да одговори да ли примједбу уважава или не.
Ако је одговор негативан или трговац не одговори, потрошач се, такође, у писаном облику обраћа тржишној инспекцији која је врло ефикасна у рјешавању таквих ствари.
Као примјер неинформисаности, Бошковић наводи куповину мобилних телефона јер у случају квара потрошач није дужан да сарађује са сервисом, већ трговац.
"Трговац обично нуди ту опцију, али потрошач има и друге двије опције – да му се достави исти исправан производ или да му врате новац. Потрошач куповином и плаћањем склапа уговор са трговцем и не би требало да има везе са сервисом јер је то ствар трговца", објашњава Бошковић.
Он напомиње да је важно да купац приликом куповине обрати пажњу на декларацију јер трговац робу без декларације не смије продавати.
Бошковић наводи да се Удружењу за савјете обраћају и трговци, те да има и оних потрошача који нису у праву.
Наводећи да у Српској има осам удружења која се баве заштитом потрошача, Бошковић истиче да је завршен пројекат умрежавања ових удружења, који је подржало и Министарство трговине и туризма Републике Српске.
Према његовим ријечима, циљ умрежавања јесте лакша приступачност међународним финансијским средствима за пројекте, иако удружења и појединачно могу сарађивати са међународним организацијама.
"Удружења у Српској су на различитом степену способности за пружање информација, едукације и помоћи потрошачима. Два-три удружења су способна, а остали мање.
Сматрали смо да је добро да организујемо мрежу и да јаче организације помажу слабије у достизању потребног нивоа", наводи Бошковић и напомиње да само удружење из Шековића није прихватило пројекат.
Мрежа није регистрована, али се очекује већа ангажованост удружења у достизању заједничког циља – стварању јаке и добро организоване мреже која ће се борити за зашиту потрошача.
Бошковић наводи да је важна активност локалних удружења – форсирање примјене Закона о заштити потрошача, као и инсистирање на формирању комисија у општинским и градским административним центрима које би биле кључне у доношењу одлука попут поскупљења цијене комуналних услуга.
"Начелник и градоначелник не би требало да дају сагласност на промјене услова и цијене услуга комуналних организација док комисија за заштиту потрошача не да своје мишљење", поручује Бошковић за Срну.
Он наводи да у Бањалуци, Приједору и Добоју постоје такве комисије, док је у другим локалним заједницама присутна незаинтересованост или необавијештеност у вези са том обавезом.
Бошковић сматра да је комисија у Бањалуци имала кључну улогу у спречавању великог повећања цијене воде и накнаде за одвоз смећа, односно да је дозвољено повећање цијене, али дупло мање од тражене.