Милан Благојевић

Милан Благојевић: Да ли је Уставни суд РС признао Шмита за високог представника?

Какве пропусте дозвољава у свом раду Тужилаштво БиХ, а и судија за претходно саслушање Суда БиХ, може се видјети на случају предметне оптужнице Тужилаштва БиХ, број Т20 0 КТ 0024163 23 од 22.08.2023. године (објављене у неколико овдашњих медија), против Милорада Додика и Милоша Лукића.

Када се пажљиво чита та оптужница нигдје у њој, у њеном чињеничном супстрату, нема одговора о једном од одлучних чињеничних питања, а то је да ли су и, ако јесу, ког датума су на сајту ОХР-а објављене противправне одлуке Кристијана Шмита о забрани ступања на снагу Закона Народне скупштине Републике Српске о непримјењивању одлука Уставног суда БиХ, односно Закона о измјенама Закона о објављивању прописа у Службеном гласнику Републике Српске.

Иако се ради о противправном понашању Кристијана Шмита којим се тешко повређују Повеља УН и Устав БиХ, то су ипак, свиђало се нама или не, одлучне чињенице. Зашто? Па зато што је Шмит, наметнувши 1.7 ове године те своје двије одлуке и објавивши их истог дана на сајту ОХР-а што је провјерљиво простим уласком на ту интернет страницу, у свакој од њих наметнуо и да оне не ступају на снагу даном њиховог доношења, како је Тужилаштво БиХ погрешно написало у својој оптужници, већ је рекао да ступају на снагу "одмах ПО ОБЈАВЉИВАЊУ на службеној интернетској страници Канцеларије ОХР-а".

Зато је озбиљан пропуст Тужилаштва БиХ када, из незнања или неког другог разлога, у чињеничном опису оптужнице није навело да ли су и, ако јесу, ког датума су наведене одлуке Шмита објављене на сајту ОХР-а, након чега и судија за претходно саслушање Суда БиХ незаконито поступа када потврђује такву дефектну оптужницу, упркос тим њеним недостацима.

Стога се може рећи како Тужилаштво БиХ не само што напада Устав сопствене државе и десуверенизује је тиме што оптужујући Додика и Лукића дозвољава да странац и његова самовоља буду јачи од Повеље УН и Устава БиХ и државних институција, него не умије или неће ни да напише оптужницу. Од тога нема бољег доказа о стању у којем се стварно налази овдашње правосуђе.

У прилог томе говоре и још двије чињенице. Прва чињеница говори да је Уставни суд Републике Српске након своје сједнице 29.11.2023. године признао Кристијана Шмита као високог представника, јер је у саопштењу тог суда од 29.11. ове године, доступном на његовом порталу, званично написано да је Уставни суд Републике Српске у предмету број у 77/23 "у односу на чињеницу да је високи представник за Босну и Херцеговину донио одлуку којом се спречава ступање на снагу оспорених закона", а то су закони за које је Додик потписао указе о проглашењу и зато оптужен, суд само "констатовао да високи представник за БиХ није институција уставноправног поретка Републике Српске те да није могуће вршити оцјену уставности у односу на његове акте”.

Оваквим званичним саопштењем Уставни суд Републике Српске, као једна од најважнијих институција Републике Српске, изнио је став да је за ту институцију, а тиме и за Републику Српску, Кристијан Шмит "Високи представник за Босну и Херцеговину ", како јасно стоји у цитираном саопштењу.

Као путем свог Уставног суда, Република Српска је признала Кристијана Шмита за високог представника и преко свог судије у Уставном суду БиХ, о чему се ништа не говори у јавности. Напротив, о томе као да постоји завјет ћутања од стране оних који владају Републиком Српском, а и од опозиције тој власти.

Наиме, Уставни суд БиХ је на сједници одржаној 23. марта ове године донио одлуку број У-27/22 за коју је гласао и Златко Кнежевић, судија из Републике Српске у Уставном суду БиХ. Том одлуком (у њеним ставовима 1 и 46) Кристијан Шмит се признаје за високог представника у БиХ, јер се признаје да је он у том својству 2. октобра 2022. године  наметнуо неколико амандмана на Устав Федерације БиХ и "Закон о измјенама и допунама Изборног закона Босне и Херецговине”. Али, Уставни суд БиХ, са све судијом Кнежевићем кога је на то мјесто изабрала Народна скупштина Републике Српске, не само што признаје Шмита за високог представника, већ иде и даље тиме што истом одлуком одлучује да су ти Шмитови уставни амандмани, односно законске новеле, у складу са Уставом БиХ те да, како пише у ставу 72 исте одлуке.

"У погледу надлежности високог представника да доноси законе Уставни суд је већ раније изразио свој став да (та) овлаштења високог представника произлазе из Анекса 10 Општег оквирног споразума…. (те) када високи представник интервенише у правни сyстем Босне и Херцеговине, супституишући домаће власти, тада дјелује као власт Босне и Херцеговине, а закони које доноси су природе домаћих закона те се морају сматрати законима Босне и Херцеговине”.

Наведена одлука Уставног суда БиХ, као и управо дати цитат из ње, школски су примјер судијског незнања и чин велеиздаје сопствене државе. Наиме, велеиздаја се између осталог чини и када се било ком странцу дозволи да буде изнад органа сопствене државе, што ће рећи да буде суверенији од сопствене државе.

Управо то чини Уставни суд БиХ и овом својом одлуком, у низу других прије ње, иако Повеља УН забрањује било коме да се мијеша у унутрашње ствари суверене државе те иако и Устав БиХ у члану 3.3б) прописује ту сувереност БиХ као уставно начело које је дужан да штити Уставни суд БиХ од било кога. Нажалост, Уставни суд БиХ, баш као и Уставни суд Републике Српске у погледу Устава Републике Српске, ради све супротно од тога. Али, нисам ово написао због тога, већ да бих и овим примјером показао колико је Уставни суд БиХ овом својом одлуком рекао да је Кристијан Шмит високи представник и да може да гази сувереност БиХ, чиме је са тог највишег мјеста већ одговорено и на питања која поставља одбрана Милорада Додика у предметном кривичном поступку да ли је Шмит високи представник и да ли је добио агреман за ту позицију.

Тај одговор је противправан и представља тешко кршење Устава БиХ од стране Уставног суда БиХ, али је дошао са тог највишег мјеста. А то је овдје нажалост најважније.