Кaко смо систематски уништени од идиота?

За асталом ситну књигу пишем,
десном пишем, лијевом сузе бришем.
Тешко пишем – још теже уздишем.

Аутор: Војислав Ерцег,старији

Са идеолошког пута на идеолошку странпутицу

СНСД- ове политичаре у покушају карактерише позната комбинација заборавности бирача и спремности на калкулисање, вођено личним интересима. Мора им се признати освједочена лукавост и енергија коју улажу у промотиван рад на терену. Годинама ова партија досљедно његује и дотјерује своју ингениозну политику, упаковану у симпатичан слоган : Моја кућа ( читај:каса ) Српска. Тај познати маркетиншки драгуљ јединствен је по томе што не значи ништа и не обавезује ни на шта, али је произвео јако много штете. Та кратка реченица, коју социјалдемократе годинама упорно промовишу као сублимент своје државничке мудрости, учинила је странку неувјерљивом и не служи јој, баш нимало, на част.

Најсмјешније је када се позивају на цивилизацију и деликатност, иако су њихово лицемјерје и јефтине политичке жеље доведене до врхунца. То је магарећа политика у коју су, скупи маркетиншки стручњаци, уградили бечку финоћу, са дашком лакташког провинцијализма.

Бирократизованост и испразност су и даље носеће греде политичких порука, углавном приземних и сељоберских. Ако је прималац поруке језички и политички писмен, ту ће превару лако открити и неће насјести на подметања и медиокритетске чопоре. Они други, којима је реалност спала на поразно ниске гране и који се руководе принципом: „Умиљато јање две сисе сиса“, развијају се , у шта би друго него у – овце.
Послије свега слиједи лумперајка у шаторском крилу и крканлук.
Нажалост, вишак прасетине обавезно значи мањак памети

Фоторобот елитног СНСД – овца/ Хармоникаши – одликаши

„Свирам Мили, свир’о би и Дражи,
коме треба нека ме потражи.“

Усред свеопштег расула, у примитивној пакости и злоби, опајдаре и параноици немају паметнија посла, него да постављају питања о моралу елитног СНСД – овца и о томе како му је пошло за руком да своје богатство, на бајковит начин, неморално увећава. Разложније би било да су благовремено поставили питање откуда дрварско – сарајевски хаџија уопште у СНСД – у. Не због недефинисане политичке припадности, недосљедности и полумрачне радикалске прошлости, него због тога што дотични гуру уопште нема никакву политику, осим хармоникашке.

Ко овдје коме пјева, главо луда?

Не треба, међутим, бити претјерано критичан према овом подлидеру и профитерском имитатору. Има још празноглавих Милиних СНСД – оваца, којима су лукавост и безочно лагање, такорећи, у опису радног мјеста.

Продали су поштење за печење.