Јелена Деспот: Доста

Досадило ми је да сваки дан гледам смркнуте фаце. Досадило ми је да их тапшем по рамену и говорим како ће све бити у реду, како ништа није тако страшно. Како је данас лијеп и сунчан дан, како је најгоре прошло… И пун ми их је… Хоћете да будете заглављени у својој биједи и мизерији. […]

четвртак, април 24, 2014 / 09:41

Досадило ми је да сваки дан гледам смркнуте фаце. Досадило ми је да их тапшем по рамену и говорим како ће све бити у реду, како ништа није тако страшно. Како је данас лијеп и сунчан дан, како је најгоре прошло…

И пун ми их је…

Хоћете да будете заглављени у својој биједи и мизерији. Будите. Хоћете да се сваки дан самосажаљевате. Изволите. Немојте само друге људе да оптерећујете тиме. Немојте своје проблеме да правите туђим проблемима.

Доста ми је обесправљених који не траже своја права. Доста ми је незапослених који траже посао молећи Бога да их нико не позове. Доста ми је „сиротиње“ која диже кредите да би отишла на море. Доста ми је људи који сањају и причају како је тамо негдје све супер, а код нас је срање. Зашто се не запутите ка томе тамо негдје? Тамо нема маме, нема тате, нема баке, тамо си сам и немаш изговора да будеш кукавица.

Доста ми је да људи пљују на све оно што вриједи. Доста ми је да се у сваком позитивном гесту тражи негативна позадина, па чак и онда када се не назире. Доста ми је параноје! Доста ми је политике и прича како су сви исти! Прича о лажном моралу и православљу.

Доста ми је лопова и профитера. Доста ми је да се криминалци шепуре градом и мисле како су недодирљиви. Доста ми је дјевојчица у маркираној одјећи које се продају за чоколаду, а оне елитније за двадесет евра.

Доста ми је неписмених и необразованих! Доста ми је оних који за себе нису учинили ништа, а очекују чудо! Доста ми је генерализације! Доста ми је празних савјета и љубоморе запаковане у тапшање по рамену. Доста ми је прича о недостатку новца, и скупих рачуна. Доста ми је прича о дјеци која нису одгојена. Посебно у дану када ми је један савршено одгојени младић отворио врата и рекао добар дан и хвала.

Доста ми је прича о лошем времену, о костобољи, главобољи и зубољи. Доста ми је проблема које не могу и не желим да рјешавам. Доста ми је кукања! Посебно у дану када сам чула да је младић имао срчани удар.

Не бих жељела да ја свој последњи дан на овом свијету проведем слушајући како је све поскупјело. Како више нема правих пријатеља, и како је капитализам све уништио, и зато…ДОСТА!



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор