Документи ЦИА: Ватикан крио Павелића, Британци спријечили хапшење

Записи америчких агената потврђују досадашње спекулације о бијегу вође злочинашког усташког покрета.

Анту Павелића, бившег поглавника квислиншке Независне Државе Хрватске, након бијега из Загреба на свом је имањи у Риму скривао Ватикан. Ову информацију, о којој се и раније спекулирало, потврђују документи које је недавно декласификовала америчка Централна обавјештајна агенција (ЦИА), пише данас Јутањи лист.

Осим тога, биљешка која је написана 8. новембра 1947. године у Штабу медитеранских операција америчке војске доказује да су Американци и Британци у љето те године планирали ухапсити Павелића, али тај план није спроведен

Анте Павелић из Загреба с породицом 6. маја 1945. године бјежи у Аустрију гдје борави у америчкој окупационој зони. Оданде се с кривотвореним перуанским документима под именом дон Педро Гонер, прерушен у свештеника, пребацује у Италију. Стиже до Рима гдје га, како потврђује декласификовава биљешка, под своје окриље узима Ватикан у којем је тада столовао папа Пио XII, бивши ватикански нунциј у нацистичкој Њемачкој.

Риму су врло брзо након пада НДХ свештеник Крунослав Драгановић и група свештеника и монаха везаних уз завод Светог Јеронима успоставили мрежу која је требала омогућити припадницима квислиншког режима да се пребаце на тада најсигурнију локацију, у земље Јужне Америке: омиљена су одредишта били Аргентина, Парагвај и Бразил. Тада су у том дијелу свијета на власти већином биле војне хунте. О тој мрежи у другој биљешци, од 12. фебруара 1947. године, исцрпно пише посебни агент Роберт Клејтон Мад из америчке противобавјештајне службе, преноси Јутарњи.

Он је успио наћи информатора у заводу Светог Јеронима који га је исцрпно извјештавао о стању у тој институцији која се налази у самом средишту Рима, али је под управом Ватикана. Према Мадовим сазнањима, ондје су боравили високопозиционирани функционари власти НДХ – заповједник ваздухопловних снага Владимир Крен, др. Вјекослав Вранчић, замјеник министра вањских послова, али и Ђорђе Перић, министар пропаганде у влади Милана Недића. Но, не и Павелић.
Агент Мад у биљешци упозорава како се припрема операција да се у Јужну Америку пребаце Павелић и Крен па након тога америчке службе покрећу операцију лоцирања Павелића. Задатак је преузео пуковник Г. Ф. Блунда, аутор новодекласификоване биљешке, који долази у Рим 11. августа 1947. године и ступа у контакт с америчким и британским агентима. Након тога закључује како сви подаци “индицирају да Павелићу уточиште пружа Ватикан”.

Блунда жели да се крене у заједничку операцију хапшења, али наводи да га британски дипломата и обавјештајац Бендал “покушава изманипулисати” како би акцију извеле само америчке снаге, а Британци остали чистих руку. Блунда то одбацује јер “није у америчком интересу”. Наиме, “америчке обавјештајне агенције користе бројне Хрвате као информаторе. Познато је да је значајан број тих Хрвата лојалан Павелићевим антикомунистичким активностима и католичком фанатизму”.

Стога Блунда, Бендал и још један Британац, Вершхол, договарају сљедећи план. Обје ће стране именовати по једног официра који ће бити у приправности у случају да Павелић напусти Ватикан.

Вершхол пак мора организирати талијански полицијски тим који би асистирао Британцима и Американцима и на крају преузео на себе само хапшење, да не би дошло до дипломатског инцидента. У том би тренутку Британци и Американци извијестили италијанске власти да је ухапшени тражени ратни злочинац Анте Павелић и ствар би била ријешена. Само у случају ванредних околности хапшење би заједнички обавили Британци и Американци, а онда рјешавали проблеме с Италијанима.

Вершхол је рекао како је Павелић посљедњи пут негдје у јулу виђен како шета римском Виа Корзо Умберто, дакле изван Ватикана, а с њим је био један од његових тјелохранитеља Каднерик. Павелић је био кратко ошишан и одјевен у монашку одјећу, а Вершхол је рекао како зна тачну локацију у Ватикану у којој Павелић борави (према једном другом документу америчке противобавјештајне службе ријеч је о Виа Ђакомо Венециан број 17-Ц, други спрат). Стога се он, наводи Блунда, требао побринути да се Павелића измами из Ватикана и затим према договореном плану ухвати.

Но, након састанка одржаног 11. августа ништа се није догодио пуна три мјесеца. Британци су Блунди само сугерисали да нису у могућности извући Павелића из Ватикана.

Аутор биљешке у то озбиљно сумња, а као потврду наводи како су Британци Павелићу раније те године омогућили да побјегне из Ђенове кад су ондје извршили препад како би ухватили квислинге који су планирали из тог лучког града кренути на пут за Јужну Америку. Будући, дакле, да су Британци несклони операцији хватања Павелића, пуковник Блунда сматра да се то уопште неће догодити.

Амерички обавјештајац истиче како је вјероватно да је Павелићева породица у Фиренци, а према информацијама америчког агента из Ватикана, сматра потпуно поузданим да је злочинац тамо те да је недавно био подвргнут операцији. Пуковник на крају биљешке истиче како је шаље бригадиру Фричу лично због “могућих импликација учешћа Ватикана у скривању ратних злочинаца”.