Да нема Веритаса, ко би се сјећао Прве агресије НАТО на РСК

Данашњи НАТО сателит, 1995. године је кренуо са 16.000 војника, против 15.000 становника Западне Славоније, од чега их је убио 283. Ништа то не би било могуће без санкција и спонзорства војног савеза чији су данас, очекивано, члан.

петак, мај 1, 2020 / 08:41

Само неразумни људи, који мисле да се Покољ над Србима у НДХ треба звати Геноцид, данас могу мирна срца да користе хрватски пропагандни термин за етничко чишћење. Није ово никакав "Бљесак", осим ако се не мисли на то како је заблистало "хрватско јунаштво" у етничком чишћењу зона под заштитом Уједињених нација.

Но, да нема Веритаса, који још увијек истражује и подсјећа на ово злодјело пред очима "међународне заједнице", слушали би читав живот само о одмаздним нападима на зоне УН, Сребреницу и Жепу, те митове и легенде које покушавају законски заштити од раскринкавања. Што су неке "заштићене зоне УН" свете, а друге оправдана мета "ослободилачких акција" како је то назвала регионална НАТО1 (Н1) телевизија?

Велико јунаштво НАТО и будућих чланова у Западној Славонији

Против западнославонских Срба, са око 15.000 житеља и са око 4.000 војника, кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага.

Заштитне снаге УН, на време упозорене од стране хрватских генерала, повукле су се на безбедна места, препуштајући своје штићенике на милост и немилост агресору, подсећа Документационо информациони центар "Веритас".

Народ западне Славоније, сећајући се Јасеновца из ‘41. и Пакрачке Пољане из ‘91, кренуо је у егзодус према Српској. На путу према "мосту спаса" до реке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци.

У тој акцији, према "Веритасовим" подацима, погинуле су и нестале 283 особе, укључујући 114 цивила и 11 милиционера.

Међу жртвама је 56 жена, осам особа до 14 година и 75 преко 60 година старости.

По завршетку акције, Хрвати су покупили 168 тела убијених Срба и покопали их углавном под ознаком "непознат".

Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 156 особа. Међу несталима се води још 127 особа, међу којима је 56 цивила, укључујући и 26 жена.

Од 148 ексхумираних посмртних остатака из групних гробница, до сада их је 111 идентификовано. И кад се идентификују ексхумирани а неидентификовани (37), остају непозната гробна места за 90 посмртних остатака.

У тој акцији највише су страдала два села са претежно српским становништвом: Медари са 22 жртве, укључујући 11 жена и троје деце, и Пакленица са 20 жртава.

Према подацима Документационо-информационог центра "Веритас", око 1.450 припадника Српске Војске Крајине је заробљено, већина уз помоћ заштитних снага УН.

Нема помака у поступцима против хрватских генерала

Хрватски судови су осудили велик број заробљених Срба на дугогодишње казне затвора, које су издржавали у злогласном затвору Лепоглава, а неколико десетина заробљеника прошло је вишегодишње специјалне тортуре злогласне Лоре у Сплиту.

Пред националним правосуђима Хрватске, Србије и БиХ, против припадника хрватских оружаних снага покренуто је неколико кривичних поступака за злочине над Србима у тој акцији, који нису одмакли даље од предкривичне фазе.

"Уз дужно жаљење свих ратних жртава, већ 25 године постављамо иста питања: ко то и зашто прави разлику између цивилних жртава у Загребу и Окучанима и по ком критеријуму међународни и национални судови процјењују ко и када крши законе и обичаје који регулишу вођење рата?", пита "Веритас".

У Градишки, у Републици Српкој, данас ће бити обележена 25. годишњица од егзодуса Срба из западне Славоније.

Годишњица ће бити обележена без присуства грађана због ванредног стања изазваног епидемијом коронавируса и актуелне забране масовног окупљања.



18 КОМЕНТАРА

  1. И поново погрешно.
    Прије „Бљеска“ а потом и „Олује“ било је неколико акција на „заштићену зону“.
    „Масленица“ и „Медачки џеп“ су неке од њих.
    „Нема помака у поступцима против хрватских генерала“ је још једна бајка као и она коју се може чути у медијима , како позиционим тако и опозиционим , Р. Српске а она гласи , парафразирам , : „За овај злочин још нико није одговарао“.
    Нико није дговарао јер нико ни не тражи да одговорни одговарају , бар не за озбиљно.
    Све остало је , морам се народски изразити , паламуђење и прање савјести.

  2. Западна Славонија је већински српска тако да ту и није било нешто Хрвата да се враћа, а вратили би их Срби и онако. Само да се рат смири. За разлику од Нове Хрватске Државе. У коју се нико није вратио, а и ко се вратио горе је прошао него задњи повратник у Српску.
    Најбољи доказ је управо Сребреница гдје су Срби вратили сво становништво, вратили им не само њихову имовину, него и државну имовину дали приде. Дали им и власт и све како треба и доликује, па и пуно више од тога.

    Затим, у акцији Сребреница није било погинулих жена, дјеце и стараца, за разлику од Бљеска и Олује гдје су жртве махом очигледно цивилне.

    Није проблем са Србима. Проблем је нешто друго.

    Проблем што се тек 2020 појавио хрватски предсједник који је окренуо леђа усташтву тј фашизму.

    Што рече Зајс-ефендија – тешко је замијенити тезе.

  3. Опет се ти , ујо наш … ма не , ипак си ти само мој ујо пениш на помен својих усташа па чак и завршаваш стиховима „Prljavaca“.
    Ујо мој , те приче можеш причати БеограЏанима и ј“U“гоносталгичарима а нама који знамо мало више не можеш продати маглу.
    Ипак , једно ти морам признати.
    То једно је теза о „бркатим“ , не само генералима него и свим осталим , официрима ЈНА. Огромној већини њих су једино бркови били обиљежје мушкости и само на основу брка би неко помислио да су били јунаци а у принципу су били вагинице заинтересоване само за оно што им је Броз обећао да ће им дати ако га буду служили и послије смрти.
    И служише га они и предадоше кметовима све Крајине.
    А осталим „србендама“-фронталџијама ,
    да ли и даље мислите да је овај ујо ипак , како га ви називате , балија?
    Да ли вам треба , можда , нацртати или дати његове генералије???

  4. И да, прва агресија НАТОа на народ и територију РСК је бомбардовање аеродрома Удбина 1994. од стране НАТО фашиста.

    Српску је НАТО напао раније, прва НАТО операција икада – феб 1994. када су пуцали на авионе који су неутрализовали фабрику оружја у Травнику.

    Бљесак је само једна у низу операција НАТОа и других удружених фашистичких снага са усташким званичним ознакама и са покличем ЗДС.

    НАТО је био фашистичка авијација – предводник у истребљењу Срба 1991-1999.

  5. trideset dana nakon srebrenice tokom akcije oluja, generalu i casniku HV-a Petru Stipetiću predaje se kompletan 21. kordunski korpus VRSK na čelu sa Čedom Bulatom. Dva primjera, šest hiljada ljudi nikom dlaka s glave nije falila, u srebrenici svi završili u potočarima. Linijaši su spremni bili za osvetu ali je Stipetić doveo profesionalne brigade da obeubjede i životima garantiraju predaju. E sad vidite ko je doslovno časnik, Stipetić ili Mladić.

  6. Стипетић је био усташа током читаве своје каријере у ЈНА а Булат пијанац склон „лаганим“ парама. Прије „Бљеска“ и „Олује“ долазиле су многе незванични изасланици ‘рваЦке војске који су се састајали са својим бившим колегама из ЈНА. Највећи број састанака је био у Земуну а тема је провођење договора о чишћењу РСК и Високе Крајине од Срба и начин на који ће официри СВК и ВРС , тј. некадашњи виши и високи официри ЈНА у ове две војске , амортизовати незадовољство народа због издаје и предаје тих територија.
    Нема ту ни „брилијантне“ побједе нити части него чиста издаја и трговина људима коју су обавили усташки и ј“U“гословенско-комунистички официри ЈНА а трговина је почела најкасније 1989.г..

    https://www.facebook.com/241913109203138/posts/477443182316795/

  7. Ево још једна парцијална истина, тј. „истина“.

    Наведени корпус РСК се предао и договорио повлачење. Такође, цијела истина мора узети у обзир и ово о чему говори Распућин, јер постоје јасни докази о договору између Холбрука Туђмана и југословенског комунисте Милошевића.

    Сребреничка акција исламиста 28. дивизије је релативно успјешан пробој и извлачење снага у Тузлу. Губици које су претрпили су очекивани и калкулантски прорачунати. Ту није било предаје него силовит продор према Тузли, и то уз велике губитке на страни ВРС.

    Да не говорим о томе да у ВРС нико није дирао жене дјецу и старе. За разлику од тих истих исламиста из те исте дивизије чија су примарна мета годинама били стари и немоћни у српским селима око Сребренице.

  8. Kao i obicno, artiljerijska orgijanja, Vukovar i Srebrenica su vrhunska vojna strategija, a Oluja je namjestaljka i sl. Dakle, u oluji prvi put formacijski sredjena vojska je srpski protivnik. Naravno, tad i srpska vojska prvi put osjeca uragansku artiljerijsku pripremu koja je do tada bila samo srpski exkluzivitet. To je sve prodaja, nato zavjera i kojesta. A ’91-’92. se predstavlja vojnom vjestinom kao da se tada Romel nadmudrivao sa Montgomerijem. E nece biti tako majka mu stara.
    Druga stvar, Slobo se bez sumnje nadao da ce Stipetic postupiti kao Beara u Srebrenici, idealna slika za svijet „tamo su svi isti“.
    Stagod vi mislili, nato je upravo zato insistirao na profesionalnim jedinicama. Njih je Stipetic i doveo da budu tampon izmedju zarobljenika i linijasa hrvatske vojske. U suprotnom bilo bi ko u Srebrenici, svaki linijas bi mogao zaci medju zarobljenike i osvetnicki pobiti koliko misli ili koliko mu metaka bude u okvirima. Da, da, bas tako, stagod vi spinovali. Konacno pitajte te ljude iz 21. Korpusa sto su se zivi vratili familijama sta misle o Stipeticu. Neko je rekao da su Hrvati od paravojske do kraja rata napravili armiju, a Srbi za to vrijeme od Armije su napravili rulju. Pogodio je 100%

  9. „Истина“
    Нисту Хрвати ратовали са Србима него су:

    људи у усташким наци униформама,

    са усташким наци знаковљем и крилатицама,

    усташким наци поздравом са све непогрешиво десном руком у зраку,

    уз прецизну великодушну подршку НАТО авијације,

    а вјероватно и остале НАТО логистике,

    ‘U’дарили на аутохтони српски народ и готово безначајну војну формацију СВК.

    Омјер снага само у људству је био скоро 10:1, НАТО ево чак и не рачунам.

    Да су усташе, а то је прави назив за горе описане, јер стварно не знам како другачије назвати горе описане, да су усташе дакле сваки узели по камен у руку и да их је водио возач приградске линије аутобуса опет би успјели у својој намјери да протерају, побију и попале све српско на свом нацистичком злочиначком путу.

    Наређење главнокомандујућег те формације, изабраног предсједника РХ г. Ф. Туђмана, је било недвосмислено и кристално јасно, има и широко доступан тонски запис ако неко не вјерује: „Операцију извести тако да Срби нестану из Хрватске.“

    Шта би било да сте ратовали са Србима, да је на челу Србије био неко ко није југословенски комуниста, да је српска војска заштитила српски народ, да је, да је – ал није.

    Оно што се догодило је фашистички усташки сценарији из 1941, само географски прилагођен Брозовим границама. Ништа чудно. Често су фашисти и комунисти били прст и нокат.

    Толико о бриљантној побједи и војничкој вјештини, части и образу.

    Имали смо и ми Срби таквих момената, али разлика је у томе што се апсолутно не поносимо тиме – нити је такво што икада било разлог за прославу и државни празник.

    Јадна је држава која ово слави. Још јаднији народ.

  10. Kako ono Sloba lijepo primjeti, ima čak i stenogram: Šačica ustaša odolevala je tri meseca u Vukovaru protiv elitne Prve armije. Vi u Krajini razbežali ste se za vikend.
    Vas su godinama učili da niko sem Srbina nezna pušku repetirati, otuda vaše reakcije. Ostade činjenica da u mjesec dana ’95. srpska i hrvatska vojska zarobiše skoro isti broj vojnika. O sudbini jednih odlučivao je komunista/Srbin Beara, a o sudbini drugih ‘ustaša’ general Stipetić. Ishodi su poznati. Sve ostalo je uzaludno pranje savjesti. Konačno Stipetića, jedinog pravog ČASNIKA ratova devedesetih franjo nikako nije volio. Stipetić za života nije htio sa HDZom imati ništa. Vizavi preživjelih Bulatovih vojnika trebali biste poštovati stipetića. Iako je na tom potezu Stipetić u početku akcije imao nemalih gubitaka, sve je učinio da nakon bitke ne bude osvete i ‘namirivanja’ krvi kako se kome digne neka stvar. Kao što su srpski geberali omogućili u Srebrenici. Šta god vi pisali, činjenice su po vas neumoljive!

  11. „истина“
    Сад бјежите од јасне слике која је кристално јасна. К’о дан.

    Опет полу-„истином“.

    Што се не чудим?!

    По вас који славите Олују и Бљесак истина је црна да црња не може бити.
    Ту нема двојбе. Никакве.

    Питање је само да ли имаш храбрости да погледаш пуној истини у очи.

    Пречесто то није случај.

    Дучић је не тако давно рекао једно уопштавање која ја не волим, али се ипак многи могу препознати у томе. Он каже: „Хрвати су храбри, али не зато што се ничега не боје – већ зато што се ничега не стиде.“

    Кад већ причаш о детаљима Олује, или Сребренице ево званичних података.

    Бићу јако, јако, јако благ и само ћу дати званичне Хрватске податке:

    у Олуји и Бљеску погинуло и нестало 862 цивила, од тога 583 жене и остали су старци 65 до 98 година и мала дјеца.

    Видиш људе војних година не додајем, да не би било неких даљих прича, јер ово је стравично.

    Обзиром да су обе акције трајале сабрано 3 дана – ово је „учинак“ раван јасеновачким усташама из најгорих дана.

    Наравно, када је наређење врховног команданта гласило: „Операцију извести тако да Срби нестану из Хрватске.“

    Кад то наредиш људима који носе усташке униформе и ознаке, пјевају усташке песме, иду у јединицама под усташким називима, са непогрешиво десном руком подигнутом у усташком фашистичком поздраву – усташама. Кад тако нешто наредиш усташама онда добијеш усташки резултат.

    О стотинама хиљада брутално протјераних, кућа попаљених и опљачканих, да не говорим.

    Нацизам на нацизам, тј. усташлук на усташлук је кад то славиш.

    А надреално је да то слави држава, још горе кад то слави цијели народ.

    То је истина.

  12. tja, zalud trošiti vrijeme. Uporedite operativni prostorni zahvat Oluje i Srebrenice, vrijeme trajanja i žrtve. Naravno odluke haškog suda su za vas neprihvatljive jer znana je srpska definicija pravde: Odluka suda u našu korist. Po vama je Stipetić propustio priliku da bude ‘ovenčan slavom ko Ratko Mladić’. I da, naravno, topla voda – u ratu svi čine zločine. Ali kada je produktivnost u pitanju, u ratovima devedesetih srpska vojska je ipak bila ‘neimar zločina’. Troznamenkasti i četveroznamenkasti (sedmi mjesec ’95.) broj likvidiranih u jednom danu ipak je srpski brend. Od Ovčare, Tomašice, zaključno sa završnim orgijanjem u Srebrenici. Ponavljam, pitajte ljude iz 21. korpusa šta misle o Stipetiću. Vaše blaćenje lika i djela istinskog časnika tih ratova više govori o vama nego o njemu. Gdje je Stipetić ratovao nije bilo exhumacija, bome iza srpskih generala uposlilo se forenzike najviše nakon drugog svjetskog rata.

  13. Тако је то кад говори „истина“ – флоскулама против чврстих факата.

    Истина је као што се види потпуно другачија.

    Хашки суд

    Како су НАТО авијација и НАТО авиони били крила горе описаних усташких нацистичких легија ’91-’95, тако се испоставило да је НАТО-ов Хашки суд био апологета, главни теолог и партијски комесар тог новог старог нацизма.

    Чак и онда кад је моћна истина на крају покидала ланце лажи и обмана нпр у случају генерала А. Готовине и осталих, нацизам је превладао. Они су требали барем благо одговарати за оно што јесте геноцид. Судије који су требали рутински да их ослободе нису могли баш потпуно мимо вапијућих чињеница и бремена властите савјести. Загрмила је пресуда са тешким казнама. Ширину нацистичке усташке операције под наређењем поглавника да „Срби нестану из Хрватске“ и сам си описао. Злодјела из властитих извора говоре више него довољно.

    Након громогласне осуђујуће пресуде – тајац.

    Затим наступа поглавник Хашког суда Теодор Мерон и у епохалном ритуалном поступку чврстом руком првосвештеника сатанске секте са крвавим бодежом у руци подржан уцјењеном мањином судија уз страх и колебање и пилатовско прање руку осталих – убија истину. Не само убија, него разапиње истину на врх Голготе на очи цијелог ововременог свијета.

    Да сви виде шта слиједи осталима који мисле да се баве истином и борбом против зла новог поретка и његових фашистичких слугу.

    То је била судбина истине у Хашком трибуналу.

    А „истина“? Ево „истина“ сада царује.

  14. Upravo kao vas komentar bila je srocena kontraargumentacija na sudu, zato su i presude bile takve. Uobicajni bizantski cinizam, kvazireligijski iskazi, vapaji za pravdom, istom onom koju su ocekivali oni npr. ko drva naslagani u Tomasici.
    A bez puno mudrosti dovoljno je npr. tu kod vas pogledati samo ko su najexponiraniji likovi tokom rata.
    -politicka vlast Radovan, ishod Hag
    -vojna vlast Ratko, Hag takodjer
    -duhovna vlast vladika Vasilije, ishod – sramota pricat
    Jel od ovakvog trijumvirata ishod i mogao biti drugaciji?! Naravno, prva dvojica su ‘heroji’, a treci uprkos svemu vodi liturgije, a cak predvodio procesiju posvecenja temelja hrama cara Nikolaja. Pa zamislite samo kako se osjecaju ti vasi komandanti koji su tokom rata
    cjelovali tu ‘casnu’ kacavendinu desnicu koja je sem kandila svasta drzala.
    Ovakva tri lika imati na celnim pozicijama, neizbjezan moralni i duhovni sunovrat.
    PS
    Mozda niste znali, Radovan nije sluzio armiju, kao i Vulin, kao i Matija Beckovic.

  15. Опет флоскуле.

    И то флоскуле опет и опет мимо теме – Крајина, прецизније Западна Славонија и улога НАТО авијације, бомбардера и логистике у провођењу наређења главнокомандујућег ове злочиначке акције, вишеструко изабраног предсједника републике Хрватске доктора Фрање Туђмана:

    „Операцију извести тако да Срби нестану из Хрватске.“

    .

    О Хагу је све јасно и то кристално јасно из описаног догађаја у коме је Хаг сам себе покопао.

    То што се вама више допада тема Качавенде, ок. Али то једноставно није тема. Такође откуд то да је тај ишта водио. И да је водио његова сексуална оријентација не би требало да буде тема него начин вођења – добре и лоше ствари.

    Ипак, Божанским промислом тада је Света српска православна црква била под Богоугодним надстојатељством св. Павла патријарха Српског.

    Е свети патријарх Павле српски може бити тема јер је рођен и одрастао управо у Славонији. Он, Славонац и његова породица осјетили су на својој кожи сву злокобну силу усташких фашиста много пута у животу, и то у размаку од неколико десетина година. Па гдје су код њега изјаве о освети, позив на покоље, нестанак, уништења или било чему сличном. Нема. Не постоји.

    Тога нема ни код једног српског вође.

    Али има наређење главнокомандујућег усташке војске, вишеструко изабраног предсједника републике Хрватске доктора Фрање Туђмана:

    „Операцију извести тако да Срби нестану из Хрватске.“

  16. A boze dragi, vi cijelo vrijeme hocete da dokazete da su one topovske cijevi sto su ih od ’91. osvestavali Kacavenda i njemu slicni bile u svrhu svetosavske covjekoljubive propovijedi. Sva ta vojska i tenkovi sto su cvijecem ispracani vjerovatno su bili djelatnici iz oblasti hortikulture. I da naravno, sad bih mjenjao da mogu ono sto je NATO ispalio puta 5 za ono sto je sve ispucano po nesrbima iz JNA nmagacina. Ovo ciste glave tvrdim, dabogda u eventualnim ratovima zamjenili uloge, da one silne slepere granata srucimo vi vama, a NATO sav taj osiromaseni uran nama. Niste vi na srecu imali prilike osjetiti orgijanje pijanih artiljeraca, kojima je jedina pauza bila kad se cijevi pregriju, jer municije im falilo nije.
    Sto zelim reci, da bi izbjegao borbu moras biti spreman za borbu. Niko ’91-’92. nije bio spreman ko ‘narodna armija’. Sad cete vi tirade o pijanim, nesposobnim komunjarama, to je drugi par opanaka. Da su imali uvjete za rokanje, jesu kolko su htjeli. Sad nema sukoba, jer svako zna da nije toliko superioran i da ce itekako okrvariti gace. Prije tridesetag godina to je islo lako, jedni imaju drugi ne, zato su i napadali.

  17. Јбг, опет ви по Качавенди и ко је кога по офрљим проценама више рокао.

    На крају, и то да се каже – шта је горе од тога кад те фашистичке снаге бомбардују атомским оружјем из невидљивих летјелица гдје стварно не можеш ником ништа?!

    Сложићу се наравно са констатацијом да је било доста, и да не би требало више да се оружјем расправљамо, ал стварно није тема чланка, па нема смисла овако даље.

    Волио бих да можемо да сарађујемо отворено, без лицемјерстава. Мислим генерално, као народ. Кад се све сабере и одузме на кугли земаљској ипак нема ближег народа. И то је истина.

    Зезнута је ствар та истина.

Оставите одговор