ЦЗС: Суд одбранио Хрчавку

Окружни суд у Бањалуци је поништио Рјешење о одобравању Студије утицаја на животну средину малих хидроелектрана планираних у кањону ријеке Хрчавке у Националном парку Сутјеска, те пресудио у корист Центра за животну средину. „Ова пресуда доказује не само евидентно кршење закона од стране министарства, него и суштинске неправилности и недостатке у поступку израде студија утицаја. […]

среда, фебруар 18, 2015 / 08:58

Окружни суд у Бањалуци је поништио Рјешење о одобравању Студије утицаја на животну средину малих хидроелектрана планираних у кањону ријеке Хрчавке у Националном парку Сутјеска, те пресудио у корист Центра за животну средину.

„Ова пресуда доказује не само евидентно кршење закона од стране министарства, него и суштинске неправилности и недостатке у поступку израде студија утицаја. Очекујемо сличну пресуду и за другу тужбу и нећемо се зауставити док те двије ријеке не сачувамо“ рекла је Наташа Црнковић из Центра за животну средину.

Представници фирме Пројект а.д. из Бања Луке који су израђивачи спорне студије утицаја су и сами на јавној расправи у Фочи признали да у кањон ријеке Хрчавке нису ни улазили, а о стварној анализи утицаја на тај кањон је онда смијешно и причати.Јасно је да је такав кањон један од посљедњих неистражених и слабо проходних кањона Европе, али управо зато постоји огромна одговорност и тежина у изради студија утицаја хидроелектрана на животну средину, наводе у ЦЗС.

Главни разлози овакве пресуде стоје у непоштовању процедура везаних за израду студија утицаја, понајвише зато што је поступак вођен без постојећег Просторног плана НП Сутјеска. Поред тога, судија на врло аргументован начин оспорава саму студију, позивајући се на стучна мишљења која су приложена уз тужбу.

У августу 2014. године Центар за животну средину је са oрганизацијама Арбор Магна и WWF ангажовао експерте и организовао истраживачку експедицију у кањонима Сутјеске и Хрчавке, гдје је за само пет дана забиљежено присуство чак 403 биљних врста. Оне се у оспореним студијама, заједно са огромним бројем других врста које су везане за ове кањоне и од њих зависе, ни не спомињу.

„Након пет дана истраживања кањона Сутјеске и Хрчавке свима нам је било јасно – ови кањони су стварни бисери на европском континенту. Неке од врста које смо нашли су први пут описане за Босну и Херцеговину. Такви простори заслужују нашу пуну пажњу и посвећеност у заштити“, додала је Наташа Црнковић.



0 КОМЕНТАРА

  1. Нема од централа у НП „Сутјеска ништа, још једном хвала Наташи и еколозима.

    Ето, не треба више Крсмановић да најављује протесте, да брани Тјентиште накнадно, еколози су Битку за Сутјеску добили много прије, ово је епилог.

    Важно је да је прва битка добијена, слиједе и остале, молим опет друге партије да се не мијешају, нема невиних око концесија, сви су били на власти, било на локалу, или у влади кад су дијељене.

    Ово да се зна.

Оставите одговор