Цвјета рад на црно у Аустрији

Сива економија и рад "на црно" у Аустрији непрестано расту, али и поред тога ова земља није међу најугроженијима у том погледу међу чланицама ЕУ, јер је проблем сиве економије још израженији у Бугарској, Румунији и Хрватској.

Сива економија у Аустрији би ове године могла да достигне износ од 21,35 милијарди евра, то јест 8,14 одсто бруто домаћег производа (БДП), прогнозира професор економије из Линца, Фридрих Шнајдер.

Држава, због рада „на црно”, губи на основу неплаћених пореза и доприноса између две и 3,5 милијарди евра, указао је он.

Губитак на основу пореза, према Шнајдеру, није тако страшан, јер новац зарађен „на црно” се троши у легалним привредним токовома.

У поређењу са европским окружењем, Аустрија се у погледу радна „на црно” и сиве економије налази на зачељу листе.

Поред Аустрије, по удјелу рада „на црно” и сиве економије у БДП-у „једноцифрени” су само још Луксембург (8,3 одсто), Холандија (9,0) и Велика Британија (9,4).

Међутим, Аустрија спада међу шест земаља ЕУ у којима је рад „на црно” у порасту.

У Њемачкој вриједност остварене добити на основу рада „на црно” и у сивој зони износи 12,2 одсто БДП-а, а рекордери су Бугарска са 30,6 одсто, Румунија са 28 процената и Хрватска са 27,7 одсто.

Шнајдер прогнозира да ће ове године сива економија порасти за 4,5 одсто у поређењу са 2014. Сива економија је најприсутнија у Бечу, гдје достиже вредност од 5,88 милиајрди евра.

Највећи удио у раду „на црно и сивој економији има грађевинарство у Аустрији (39 одсто), а висина прихода се процјењује на 8,33 милијарде евра. Слиједи услужна дјеталност са 17 одсто, односно 3,63 милијарди евра.

Аустрија је прије пар година покренула оштрију борбу против сиве економије и рада „на црно”, и то не само појачаним контролама, већ и покушајем да се илегални послови преведу у легалне привредне токове, кроз такозване „чекове за мање услуге”.

Шнајдер се залаже за даље мјере, и предлаже пореске олакшиће за послове и инвестиције у домаћинство, као и забрану учешћа на јавним тендерима на период од три до пет година оним предузећима, која су ухваћена да запошљавају раднике „на црно”.