Цвијановићка: Радимо тако, да опозиција нема на шта да се жали
Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић оцијенила је да је опозицији у Српској простор скучен јер не може да се пожали на одлуке Владе о повећању плата, пензија, што се граде студентски домови, што постоје велики инфраструктурни пројекти и што се даје три пута више за пољопривреду. Она је рекла да се опозиција бави са […]
Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић оцијенила је да је опозицији у Српској простор скучен јер не може да се пожали на одлуке Владе о повећању плата, пензија, што се граде студентски домови, што постоје велики инфраструктурни пројекти и што се даје три пута више за пољопривреду.
Она је рекла да се опозиција бави са само двије теме – презадуженост и лоповлук, те истакла да Српска није презадужена, да не спада ни у ред високозадужених, а камоли ризично задужених.
"Била је таква у вријеме када су ПДП и СДС управљали њоме, тада је спадала у најзадуженије у Европи", напоменула је Цвијановићева за "Еуроблиц".
Она је истакла да очекује више озбиљности у изјавама важних политичких фигура, те поновила да опозиција, уколико има нека сазнања о криминалу, треба то да пријави надлежним органима.
"Слушала сам разне одговоре опозиције – пријавићемо кад ми будемо водили полицију и правосуђе. То је двоструки аутогол. Прво, не одрадите свој дио посла као грађанин, па желите политички да управљате Министарством унутрашњих послова и правосуђем. То су страшне ствари", рекла је Цвијановићева.
Цвијановићева, која је и међународни секретар СНСД-а, изјавила је да је рано говорити о коалиционим аранжманима послије избора и да СНСД функционише у оквиру стабилне коалиције.
"Не видим СДС и Младена Босића као природног савезника СНСД-а. То је мој лични став. Нисам видјела то ни када смо улазили у одређене аранжмане да бисмо јединствено наступали у Сарајеву", истакла је Цвијановићева.
Говорећи о аранжману са Међународним монетарним фондом /ММФ/, Цвијановићева је рекла да је он "још жив", али да су неки услови постали ригидни, те да је Српска рекла да обезбјеђује алтернативни извор финансирања ако ситуација постане таква да је немогуће испуњавати њихове политичке услове.
Цвијановићева је навела да постоји варијанта да се узме руски државни кредит који би подразумијевао одређену процедуру у институцијама БиХ, а да је паралелно с том могућношћу било разговора да се обезбиједи друга врста аранжмана.
Она је поновила да је Српска заинтересована за изградњу гасовода "Јужни ток", те додала да оно што се дешава у Федерацији БиХ /ФБиХ/ не доживљава као одбијање тог пројекта.
"Ако ФБиХ буде опструисала преко својих министара, можемо да поручимо да и они имају важних пројеката у Савјету министара БиХ. Ако не могу да прођу ствари из Српске, зашто би пролазиле ствари које су важне за ФБиХ", поручила је Цвијановићева.
За истраге у зворничком "Бирчу", Цвијановићева је рекла да ће тај процес захтијевати доста времена, јер су те истраге међународног карактера и да ће се сигурно доћи до оних који су криви и одговорни.
"Данас, не само да није стао процес производње и да смо сачували радна мјеста, већ смо повећали обоје и почели да извршавамо све обавезе и према радницима и према држави… Након 25 година, први пут је година завршена са позитивним финансијским резултатом", напоменула је Цвијановићева.
Она је додала и да у здравству у Српској има помака, нагласивши да сматра увредом за све здравствене раднике када појединци из опозиције тврде да пацијенти немају гдје да се љече у Српској.
TRANVESTITU JEDAN KAKVA OPOZICIJA NAROD JE OVDE U PITANJU ,RADITE TAKO DA NAROD JE GLADN A VI GOVORITE SAMO KAKO STE DIVNI I BAJNI OSLUŠNITE GLAS NARODA VIŠE!!!
x-(
Najbolji recept za mršavljenje!!!
Dovoljno je samo pogledati ovu dokurčevu kobilu, da vam se taj dan zgadi i hrana i piće!
ја мислим да ће ова шизнути кад изгубе изборе.
Dodikovci,gotovi ste!
ја мислим да ће ова шизнути кад изгубе изборе.
ја мислим да ће ова шизнути кад изгубе изборе.
😀
Nas kojoj planeti živi ova domaćica. Čuj tri puta više za poljoprivredu, a na kredit isplaćuje prošlu godinu, da ne bi zakinula poreskog dužnika Farmlend i ostalu bratiju. Ako nije čula šta je rejting zemlje neka se obrati čika Kemi Kozariću i upita ga šta ono B3 znači, a znači visokospekulativna investicija. Inače, dug joj je 55% BDP, ali ona računa samo svoj budžet, a opoziciji računa i one dugove koji nisu bili ni utvrđeni. Moli se domaćice da ti MMF uplati štagoderce,evo danas traže samo da dignete akcizu na duvan, ništa drugo. Ali ne možete vi ništa dok ne rasprodate sve što još imamo.
A Birač će doći na red ne brini se, pošto tebe ne zanima ko je odgovoran, doći će neko koga to zanima.:P
Да ли си ти нормална???? Примате као поманитали задњих дана своје чланове ,пуните канцеларије,дижете плате буџетлијама,докле,докле?
http://kuruzovina.blogspot.com/2014/04/blog-post_5443.html
Opozicija
https://www.youtube.com/watch?v=Hw8kz5Z68hc
https://www.youtube.com/watch?v=3oaalhW6ZT8
https://www.youtube.com/watch?v=tmurSSWPZTc
https://www.youtube.com/watch?v=chO_vO6eBMs
https://www.youtube.com/watch?v=MxM9qg9y3o8
https://www.youtube.com/watch?v=xW-oWEz8LD8
https://www.youtube.com/watch?v=zW4rJwS6P-E
https://www.youtube.com/watch?v=rMRF7HKe11o
https://www.youtube.com/watch?v=tzdBaxqrpLc
https://www.youtube.com/watch?v=Hw8kz5Z68hc
https://www.youtube.com/watch?v=4B_HX2361rk
https://www.youtube.com/watch?v=t_P1vFLmGjI
https://www.youtube.com/watch?v=GZaugn5y-8w
https://www.youtube.com/watch?v=lYyN4VtfsKI
https://www.youtube.com/watch?v=VmBIAaSGHMI
https://www.youtube.com/watch?v=4LC6BCde3Kw
https://www.youtube.com/watch?v=XOqQnNZKHVU
A šta je sa otimanjem rudnika Ugljevik, Gacko, Stanari, Ljubija, i reke Drine i davanjem strancima da sebi grade elektrane?
Ko će na to da se žali. Šta je sa tajnim i ostalim kreditima?
Radite ocajno a opozicija ce da se zali u Oktobru i pobedice pravda i razum.
Прво, не одрадите свој дио посла као грађанин, па желите политички да управљате Министарством унутрашњих послова и правосуђем. То су страшне ствари“, рекла је Цвијановићева.
Baja reče da tužilaštva i sudovi ne rade svoj posao.
Hitno da se Helga javi Baji, a oboje kod Sime da pomire nepomirljivo.
p.s. pacijenti se lječe (packa uredniku):P
Nezaposlenost nikad veća.Zaduženost nikad veća.Siromaštvo nikad veće.Kriminal i korupcija nikad veće.Treba li još nabrajati.Sve su ovo rezultati vaše vladavine na čelu sa glavnim Bajom.Vi kao da živite na nekom drugom svijetu pa ne vidite šta se dešava i koji su rezultati vaše vladavine ili bolje rečeno diktature.
Koliko ste izgradili fabrika, elektrana, rafinerije, drvne industrije, prehrsambene industrije, metalske industrije, koje ste preduzeće osnovali, koliko ste radnika zaposlili u industriji a koliko ste stotina hiljada radnika u pljčkaškoj privatizaciji isterali na ulicu da umre. Koliko je pri tom milijardni kredita podignuto i potrošeno kroz budžet, kao i Telekom i sav novac od privatizacije koji je potrošen kroz budžet.
Четири су корака до пакла: приватизација, либерализација, тржишно одређивање цијена, условљавања ММФ-а, каже амерички нобеловац Џозеф Штиглиц.
Што се нас тиче ми смо у овом четвртом, последњем кораку. Већ смо дубоко у паклу неподношљивог сиромаштва, незапослености, безнађа, скоро потпуне беспомоћности. Зависни, немоћни, доведени пред зид биолошког опстанка. Захваљујући нашем предводнику ми смо тај пут прешли веома брзо. За само петнаест година све је уништено, опустошено, задужено, доведено у губитке, распродато чак и оно што је од памтивијека било наше и на чему смо опстајали и онда када нам је било најтеже.
Изгубили смо чак и нашу домаћу владу и предали је у руке ММФ-а. То је сада страна влада која само говори нашим језиком и нама се чини да је наша. Да би добила новац за свој опстанак она је спремна да испуњава сва, и најгора условљавања ММФ-а, не питајући за цијену, за последице по народ.
Од свих колонизатора најокрутнији је домаћи, домаћа власт. Да би опстала на власти, спремна је да иде до крајњих граница, до потпуног уништења властитог народа. Ни један народ није доспио у колонијално ропство, а да га у том правцу није одвела домаћа власт. Ми смо на најбољем путу да томе посвједочимо.
Сва тежина данашњег времена је што је терет заробљавања пренесен на домаћу власт. На основи економске издаје као начина владања Влада и јест ту да прави штету народу, да га безгранично пљачка, и да та богатства преноси у властите и руке странаца. Наравно у заједничком интересном подухвату. Да није тако зар би, уз остало, влада тако бездушно ћутала над податком да су из Републике Српске наши мултимилионери однијели у иностране банке најмање пет милијарди КМ. А колико је тек изнесено од стране оних који нису достигли границу мултимилионера (40 милиона КМ). Неће да траже. Не смију. Или оних који овдје не плаћају порезе, плате радницима, а у своје џепове трпају огромна богатства. А влада окреће главу.
Влада неће да објави нашу прекомјерну задуженост јер је страни новац једина основа њеног опстанка. Она не зна да направи домаћи новац, не зна да развија привреду, па је задуживање једина основа њеног опстанка. Влада живи тако што народу одузима живот.
Пут у пакао почиње са приватизацијом. То је и почетак успона једне несмирене политичке амбиције која нас толико темељито уништава. Почео је са приватизацијом, а завршиће са неподошљивим нам дуговима и распродатим природним богатствима. А онда ми у колонијално ропство, а он ко зна гдје.
Приватизација је пројекат који се само једном догађа у историји једног народа. Од тога како је он изведен зависи каснија укупна судбина народа. Због тога је приватизација, и како је извести, предмет најпотпунијих научних економских сагледавања. Свака и најмања грешка овдје се веома скупо плаћа.
Приватизација 1997. године, са којом се већ увелико било одмакло (приватизован терцијарни сектор привреде) задавала је велике бриге странцима. Због огромног развојног потенцијала којег је у себи носила.
То је била приватизација подјеле на којој основи се остварује масовна акционарска својина грађана и радника. То је највиши ниво у развоју приватне својине на којој својинској основи развијени односе све своје економске побједе. И ми, да смо то остварили. То је управо требало по сваку цијену спријечити. Када се није успјело покушајима наметања страних експерата, савјетника, поглед је окренут према домаћим снагама.
Они који владају овим свијетом, уз остало, имају веома изоштрено чуло препознавања издајника, посебно оног највећег. Осјетили су да најснажнији воњ заудара, допире, долази из далека, са крајње политичке периферије (два посланика). Према историјским искуствима то је посебна пожељност јер онај слабији, најслабији, када се доведе у центар и постави на највиши положај носи у себи највиши ниво захвалности. Безпоговорно извршава све задатке трудећи се да уради и оно што се од њега и не тражи. Најокрутнији су према свом народу. Спремни на његово потпуно уништење само да би опстали у власти.
Да би био постављен на њему до тада недостижно мјесто предсједника владе, Милорад Додик се прихватио највеће економске издаје. Прихватио је да поништи претходну приватизацију подјеле и да се прихвати наметнуте му приватизације продаје, те да на тој основи уништи домаћу привреду и свој народ. Да га гурне у неподношљиво сиромаштво.
Да смо народ који мисли на своју и будућност своје дјеце, унучади, праунучади Милорад Додик је морао да буде ухапшен прије јутра 18.01.1998. године. Одмах пошто је прихватио издају. Данас би живот у Републици Српској сасвим другачије изгледао. Овог и оваквог пакленог стања сиромаштва не би било.
Главна линија данашњег заробљавања су погрешни концепти, навођење или присиљавање на доношење погрешних одлука.
Познато је да је својина основна економска чињеница. Да економија и није ништа друго него својина. Напредовање у својини је основа напредовања у економији. Одатле толика потреба да нас се заустави у остварењу најразвијенијег облика приватне својине, масовне акционарске својине грађана и радника, да се заустави приватизација 1997. Да нас се натјера на прихватање погрешне историјски превазиђене својине која најпотпуније руши, уништава, мрви привреду у ситни прах.
Довољно је привреди подметнути њој неодговарајућу својина и она се руши, мрви, дроби, уништава до темеља. Прво се руше њени највиталнији дијелови, крупна индустријска предузећа. Остаје се без индустрије, а како привреде и развоја нема без индустрије улази се у стање економског геноцида над властитим народом. То су управо све добро знали Додикови налогодавци.
Један је проблем што нам је приватизација 1998. уништила тако моћну средње развијену привреду. Велики проблем сам по себи. Други, много већи проблем је што нас је приватизација 1998. окренула у супротном правцу, у историјску прошлост.
Ушли смо у погрешан привредни систем који нам не дозвољава кретање напријед. Индивидуална приватна својина и појединац као одлучујући носилац су особине привредног система деветнаестог вијека, на којој основи није могуће изграђивати модерну привреду. То је дубоки системски поремећај, без које промјене нема кретања напријед. Потребно је напустити приватизацијом створену ситносопственичку и остварити масовну својину грађана и радника. Нужно је остварити цјелокупнну структуру, све облике својине.
Оно што недостаје нашој привреди је масовна акционарска својина. Онда када се она оствари успоставиће се хијерархија својина односно оствариће се оптимална величинска структура у привреди.
У Њемачкој има око 2,1 милиона предузећа од којих су око 1,5 милиона у индивидуалној својини, 260.000 су друштва лица и 260.000 су друштва са ограниченом одговорности. Само је мање од 1.800 крупних акционарских друштава (VW, Сименс, Мерцедес и слично) али која остварују већу вриједност од свих других 2,1 милиона предузећа. Нашој привреди недостаје неколико стотина крупних индустријских акционарских друштава. То је требала да створи приватизација 1997. године коју је Милорад Додик онемогућио. И у томе је сва његова кривица. Због тога смо данас у оволиком сиромаштву упућени на потпуно пропадање.
Економије је као технологија. Свугдје функционише на истовјетан начин. Уколико желимо напријед ми мора до остваримо управо овакву својинску и величинску структуру у привреди каква је у Њемачкој или било којој другој западној земљи. То данас Милорад Додик неће, не смије да уради. Да изврши поновну приватизацију, реприватизацију, без чега нема рјешења у привреди, нема развоја привреде.
Одмах чим је стигао на мјесто предсједника владе и отпочео са новом приватизацијом Милорад Додик је испољио невиђену окрутност и немилосрдност. Немилице је рушио привреду, не гледајући на последице. Бол, сузе, пријевремена брјна умирања због губитка властитог предузећа, незапослености и сиромаштва нису могли да га зауставе. На шта моралан човјек не би могао, а да не погледа. Захвалност је морала да буде потпуна.
Подилажење ниским страстима и пружање могућности да се оне задовоље један је од видљивих метода одабира кадрова у новом свјетском поретку. Једна од тих страсти је свакако и у присвајању туђег, порив за стицање незарађеног и незаслуженог. Таквих у сваком народу има довољно, па и у нашем.
Може се само замислити како су се рашириле ноздрве Милорада Додика да би потпуније осјетио мирис толиког туђег које је на помолу. Пљувачка је почела појачано да се лучи, поглед стао, очи засијале, разум помутио. Толико богатство на продају, а он у центру. Каква прилика.
Број придошлица се нагло увећавао. Безначајна и партија која је биле пред распадом убрзано је нарастала. Сагласно величини плијена и наравно одлучујућим утицајима предводника који је све то омогућавао. Сада када нас је толико дубоко увео у пакао сиромаштва и криминала Милорад Додик не зна како да нас из тога изведе. Проблем којег је отворио не зна да ријеши.
Израстање на злу и непрекидно увећање зла је сама суштина владања Милорада Додика. То посебно долази до изражаја у последњим активностима око проглашавања угрожености Републике Српске и њега као јединог њеног спаситеља. Умјесто да проналази рјешења за убрзање развоја, за смањење зла сиромаштва, он је кренуо другим правцем. Да постојеће зло сиромаштва увећава увођењем нас у ново веће зло.
Да се из садашњег социјалног крене у веће зло повећаних међунационалних затегнутости, узалудно се надајући да ће веће зло прекрити, поништити мање зло. Као да ће пораст националних затегнутости увећати запошљавање и богатство људи.
Пристајањем на издају, на приватизацију продаје 1998. Милорад Додик нас је увео у огромно социјално зло на којем упорно истрајава и које увећава већ више од петнаест година. Сада нас уводи у још веће, опасније. Ставља на коцку укупну нашу судбину, ако му то дозволимо. Постоје сви разлози да га сви и из све снаге у томе зауставимо.
„Милорад Додик није Република Српска али би његово уклањање значило нестанак Републике Српске” шокантна је вијест коју је 24.02.2014. године изговорио нико други него подпредсједник Републике проф. др Емил Влајки. Заиста невјероватно. Неразумно и понижавајуће. Да цијели један народ, његов опстанак, зависи од једног човјека. И то таквог.
Убрзо за тим појављује се књига „Рушење Републике Српске” у едицији СНСД-а у којој се, посебно са стране „нашег” америчког стратега из Београда, распреда о могућим сценаријима „обојене револуције” која пријети Републици Српској. Нигдје ни ријечи о људским мукама и невољама, њиховој незапослености и сиромаштву и како то ријешити. Само се истиче Додик као једини наш „спаситељ”.
Очито је да се ради о, на први поглед, добро смишљеној, али веома опасној изборној превари у којој се злоупотребљавајући власт сви ми доводимо у улогу беспомоћног таоца. Молећи се да се не догоди оно најгоре које се призива.
Република Српска је у опасности и ја сам једини који могу да спријечим њено нестајање. Ја сам тако једини Ваш „спаситељ”, порука је која одјекује. Од грађана се очекује да му вјерују, како би продужио у власти. Не слутећи да, ако би и продужио у власти, да га поново чека још горе неријешено социјално. Економија, то су реалне материјалне величине и ту преваре нису могуће. Увођење у ново зло неће ријешити претходно. Само ће га увећати.
Поред непрекидне бриге за пораст запослености и богатства посебна је брига и настојање сваког народног представника да свој народ на најбољи начин смјешта међу друге народе. Да непрекидно продужава и учвршђује корак према другоме, да шири и увећава сарадњу и повјерење достижући, ако је могуће највише нивое пријатељства. Не живи се од зла и у злу. Само се напредује у добру. Када је властита слобода у слободи другога. Када је доприношење добра другоме основа стицања властитих добробити.
Наш највиши народни представник не иде тим путем. Он је окренут на другу страну. Након што нас је увео у толики социјални пакао, сада је намјерио да нас да би остварио своју изборну превару, гурне у пакао живог блата повећаних међунационалних затегнутости. Не питајући се за могуће последице.
Скоро педесет година смо проживјели у комунистичкој завјери спољног и унутрашњег непријатеља. И онда када непријатеља није било ни у најави, ни под микроскопом. Али непријатељ је био потребан систему. То је била једна од суштинских основа његовог функционисања. Страх од непријатеља је одржавао самовољу властодржаца.
Умјесто да се рјешавају, проблеми су занемаривани, као да их и нема. Сваки покушај да се проблем ријеши проглашаван је непријатељством. И експлодирало је. Лонац није издржао.
Милорад Додик је кренуо истим путем. Умјесто да рјешава социјално као основе рјешавања националног он на то неријешено социјално товари тежак терет међунационалних затегнутости којима активно доприноси. Само је питање када ће се експлозија догодити и које ће разорне последице бити. Изгледа да Милорад Додик управо то прижељкује и на томе ради. Како би у томе сагорило, нестало сво криминално и неуспјешно које је под њим створено и сва његова немоћ да приступи рјешавању нагомиланих економских и социјалних проблема.
Нама пријетње не долазе са стране других народа. То је опасна измишљотина Милорада Додика који на тај начин жели да оствари изборну превару како би, нада се, измакао одговорностима за сва зла која нам је починио. Наша основна опасност је Милорад Додик и његов начин владања. Онда када то схватимо бићемо зрео народ који ће бити у стању да доноси исправне одлуке.
hihihihihihi
sto frontal ne objavi vijest o humanitarnoj akciji
https://www.youtube.com/watch?v=f5Ihx642U80
http://picpaste.com/42176b4b77c02fa2771fd26402a95727.jpg
Otvoren je i racun u banci, ja sam doniro
hihihihihihihihi
Predsjednica „naše“ Vlade je 20.02.2014. godine izjavila kako, prema kriterijima MMF-a mi nismo prezadužena zemlja i da nju ne zanimaju domaća mišljenja. Time nam je jasno stavila do znanja da je ona predstavnica MMF-a i da radi za njegove interese. Da je, kao službenica MMF-a, zadužena da nam proda što više bezvrijednog novca po što većoj cijeni, uz druga teška uslovljavanja (Zakon o radu i sl.). Stavila nam je do znanja da mi imamo tuđu vladu koja samo govori našim jezikom. I nama se čini je naša. Obzirom da je na strani MMF-a, jer prihvata njegove kriterije zaduženosti nju ne zanimaju mišljenja onih koji će vraćati dugove. Ako ih uopšte budemo mogli vratiti.
Da bi prodali što više novca međunarodni trgovci novcem (MMF, SB, EB) su izmislili, ni na čemu zasnovan kriterij, po kojem je učešće inostranog duga u bruto domaćem proizvodu, do 40% znači nisku, do 80% srednja, preko 80% visoka zaduženost.
To je način da se finansiraju i održavaju vlade, nesposobne izdajničke vlade, dok narodi listom padaju u nepodnošljivo dužničko ropstvo. Već na prvom koraku (40%) vlade nisu u mogućnosti da izvršavaju svoje zadatke i da vraćaju dugove bez novih zaduženja. I pored toga sa novim zaduženjima se nastavlja u nedogled što je očita namjera i „naše“ predsjednice Vlade.
Mjera inostrane zaduženosti nije u bruto domaćem proizvodu, kako to neosnovano tvrdi MMF. Obzirom da su za otplatu inostranog duga potrebne devize koje se stiču izvozom, onda je ekonomska mjera inostrane zaduženosti u veličini izvoza. Iskustvo govori da su sve zemlje kod kojih je inostrani dug dostigao iznos veći od 30% vrijednosti izvoza dospjele u nemogućnost njegovog vraćanja, odnosno dospjele su u duboku ekonomsku recesiju i krizu iz koje, neke, nikako nisu izašle.
Ovako mjereno mi smo u nepodnošljivoj inostranoj zaduženosti i u dubokoj krizi za koju je krajnje neizvjesno kako ćemo je savladati.
Gornja granica naše inostrane zaduženosti je oko 700 miliona KM, što je 30% od oko dvije milijarde vrijednosti našeg izvoza. Kako naš inostrani dug i platni deficit iznose pet milijardi KM, izlazi da smo preko sedam puta više zaduženi od gornje dozvoljene granice. I za to „naša“ predsjednica Vlade kaže da smo nisko zaduženi. Jer tako kaže MMF.
Da smo narod koji misli na svoju budućnost, svoju djecu, unučad, praunučad već bi odavno svi bili na nogama. Spašavali bi se od ove ovoliko štetne vlade. I vjerovatno razmišljali kako da je prizovemo na odgovornost. Pravili onoliku štetu narodu a za to ne odgovarati, teško je shvatljivo. U ekonomiji sve stigne na naplatu, vjerovat je da će i ovo.
Nijedan narod propao, nestao, podnoseći teret svoje pogrešne vlasti. Uvijek su nadolazile snage za promjenu. Vlade su se mijenjale a narodi preživljavali i napredovali. Vjerovat je da tolike snage postoje i u našem narodu. A onda stiže naplata računa.