Цвијановић: Не да нећемо банкротирати, него фактички, нисмо презадужени
Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да Република Српска није ни близу да банкротира и да није ни презадужена, јер је према свјетским мјерилима испод средње задужених земаља. Цвијановићева је истакла да је пуњење буџета на веома задовољавајућем нивоу, извршење је 95 одсто у односу на планирана средства, а 102 одсто у односу […]
Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да Република Српска није ни близу да банкротира и да није ни презадужена, јер је према свјетским мјерилима испод средње задужених земаља.
Цвијановићева је истакла да је пуњење буџета на веома задовољавајућем нивоу, извршење је 95 одсто у односу на планирана средства, а 102 одсто у односу на финансијски план.
"Влада на чијем сам челу довела је до тога да кроз одређене унутрашње прерасподјеле и уштеде предузме мјере које од ње уопште нису очекиване. Морам да кажем да нико није вршио притисак на ову владу да врати плате буџетским корисницима", рекла је Цвијановићева за "Еуроблиц".
Она је додала да за то постоји новац, док ће процес утврђивања новог система плата од првог септембра довести у праведнији однос различите стручне спреме, да не буде превелики јаз између њих.
Говорећи о евентуалним кадровским промјенама у Влади, Цвијановићева је рекла да има тим људи који је показао потребну динамику и да му треба дати шансу.
Она је навела да Влада није размишљала о томе да ангажује стране стручњаке директно на некој од функција, иако се и сада користи савјетима експерата странаца за питања правног статуса Републике Српске и наступа на међународном плану.
Коментаришући истрагу у Фабрици глинице "Бирач", премијер Српске је истакла да ће она још потрајати да би се добио судски епилог, али да је Влада свакодневно радила на томе да очува око хиљаду радних мјеста.
"Ова влада није направила никакву аферу, него је зауставила нешто што је могло да доведе до колапса читаве регије. Свако треба да буде предмет анализе и провјере. Наравно, и са `Шумама Републике Српске` смо ушли у причу која је била захтјеван посао", рекла је Цвијановићева, нагласивши да у јавним предузећима није смијењен мали број руководилаца.
Према њеним ријечима, здравство се налази у тешкој ситуацији, при чему ће бити веома важно увођење финансијске дисциплине у пословању свих здравствених субјеката, због чега ће бити потребно ново законско рјешење о позицијама домова здравља.
"Трећа ствар, да видимо да ли се новац користи само да бисте увели два-три нова човјека, или је отишао у примарну заштиту, четврто је санирање стања везано за фонд и пето увођење реда када су у питању набавке", рекла је Цвијановићева.
Укупан дуг (чине га дуг буџета, јединица локалне самоуправе, фондова социјалне сигурности, јавних предузећа и ИРБ-а):
31.12.2005.: 59,2% БДП-а,
31.12.2008.: 36,6% БДП-а,
31.12.2012.: 53,69% БДП-а.
Па ми смо фактички изашли из свих криза, само нам још нису јавили.B-)
Pa kad pogledamo stanje u okruzenju, mislim da Zeljka zna sta prica.
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Spoljni-dug-Srbije-na-kraju-2012-bio-856-odsto-BDP-a.lt.html
BEOGRAD – Spoljni dug Srbije na kraju 2012. godine iznosio je 25,72 milijarde evra, i njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu dostiglo je 85,6 odsto, navedeno je u novom broju časopisa „Konjukturni trendovi”, koji izdaje Privredna komora Srbije.
http://www.glas-slavonije.hr/202744/1/Hrvatski-javni-dug-mogao-bi-doseci-80-posto-BDP-a
Hrvatski je javni dug ispod 60 posto BDP-a, odnosno krajem prošle godine bio je nešto veći od 53 posto BDP-a i iznosio je 177 milijardi kuna, što je oko 24 milijarde eura…
Ma nije to ljudi tako kako se čini, ništa se ne sekirajte 😀
http://www.youtube.com/watch?v=hYlbrQsKN0o
Жено,ти фактички немаш појма ни о чему,а ми смо с тобом фактички најебали.
Neki dan bio u Federaciji i prinudjen dosadom u nekoj kafani uzmem da prelistam Avaz… Sve i jedna vijest iz RS negativna, crna hronika ima samo iz RS, i pred bankrotom, itd…
Ajde sto oni tako, znaju se njihovi ciljevi, ali evo vec Ivanic, Bosic i ekipa vec petu godinu drobe kako bankrot samo sto nije. Culi od Cenicke, pa i oni…
Koliko god nije dobro stvari uljepsavati, tako je lose preocrnjivati, jer se salje losa poruka privredi, investitorima, gradjanima, ljulja se povjerenje u institucije..
Ja bih zakonom uveo, da najava kataklizmicnih stanja i dogadjaja bude krivicno djelo, ako se ne obistini. Ivanic nije trebao u zatvor zbog Srpskih suma, time je najmanju stetu nanio. On treba odgovarati zato sto stalno drobi da kraj samo sto nije.
U pravu je Zeljka Cvijanovic, par stvari:
– budzet je stabilan,
– zaduzenost nije velika (na granici smo male i srednje),
– redovno se servisiraju obaveze.
Kud ces vise?!
I tako je sve vrijeme od pocetka krize naovamo. I ko je odgovarao sto je govorio da je bankrot, a nije bio? I ko i daje govori, i dalje mu se vjeruje?
O, „Saša“, pička li ti faktički materina, „kud ćeš više“?!
Što nisi pitao lijepo, „kud ćete išta (vi, neglasači SNSD)“?
Kud ćeš ijednu domaću fabriku otvoriti bez prljavog novca? Ijednu investiciju koja nije na štetu RS? Ijedno državno preduzeće bez gubitka?
Narod treba da vas odere žive a Marinko Umićević da patentira vaše obraze, jer teško da postoji bolji materijal za đonove.
http://www.glassrpske.com/drustvo/biznis/Akumulirani-gubitak-Rafinerije-ulja-Modrica-gotovo-50-miliona-KM/130054.html
Bojan5150
Cemu nervoza i vrijedjanje? Ja ovdje komentarisem u najboljoj namjeri. Vi iz PDP-a mozete da urlate jer ne mozete da podnesete drugacije misljenje, ali to vam nece pomoci. Lupetate bezveze, a ni jednog argumenta.
Uzdajte se vi samo da ce Marinko Umicevic dici privredu Trebinja na noge, kakvi god da su mu djonovi…
Sasa75,
živimo u bolesnom društvu gdje druačije mišljenje nije prihvaćeno, gdje pozdravljanje dobrih odluka je osuđeno na uvrede i psovanje majke, gdje kad te vrijeđaju je ok, a kad im kažeš da su seljaci i primitivci spominju ti porodicu.
Bojane neka ti je na čast i obraz tvoje psovanje majke dotičnom komentatoru. Ubrajaš se u akademske ljude ovog društva a psuješ kao kočijaš. Za početak pocijepaj svoju diplomu jer je dostojno ne predstavljaš i nemoj da truniš ovde da ti smeta kada neko nekoga javno vrijeđa jer si isti kao i oni. Sram te i stid bilo.
Кад год се спомене „растрошност“, треба користити податке:
– удио материјалних трошкова у укупном буџету,
– однос материјалних трошкова и просјечне плате, просјечне пензије и најниже пензије.
2004.година:
буџет извршење: 1,034,966,320 КМ
материјални трошкови: 98,908,772 КМ
трошкови/просјечна пензија: 606,802
трошкови/просјечна плата: 233,827
2013.година:
буџет план: 1,945,000,000 КМ
материјални трошкови: 91,397,100 КМ
трошкови/просјечна пензија: 293,881
трошкови/просјечна плата: 111,596
Види се да и поред тога што је буџет 2013. значајно већи од буџета 2004. материјални трошкови су мањи у апсолутном износу, а број просјечних плата и просјечних пензија који се могу исплатити за износ материјалних трошкова је двоструко мањи 2013. у односу на 2004., што говори колико је та влада 2004. била растрошна у тадашњим условима.
Фактички!
буџет извршење
буџет план
e, šta sam ja sve ove godine planirao…
Фактички, много боље и лакше се преживљавало 2004., а поготово 2005. године, него данас скоро десет година након тога, јер је садашњи унутрашњи и вањски дуг на граници издржљивости популације.
Те 2004. смо још увијек имали какву такву привреду, данас тога више нема, остали су само дугмићи.
sasa75, 11.08.2013. 15:54:52 [87
U pravu je Zeljka Cvijanovic, par stvari:
– budzet je stabilan,
– zaduzenost nije velika (na granici smo male i srednje),
– redovno se servisiraju obaveze.
Kud ces vise?!
————————-
Буџет је стабилан, партијска војска се редовно подмирује, паразити и пијавице све крупнији и дебљи.
„Чобани и сељаци“,паразити и пијавице постали интелектуалци, навукли се на турбо демократију па желе да се издвоје из овог „болесног друштва“.
А интелектуалци постали „примитивци и сељаци“ па овим првима јебу матер.
Куд ћеш више!?
@harper
„Фактички, много боље и лакше се преживљавало 2004., а поготово 2005. године, него данас скоро десет година након тога, јер је садашњи унутрашњи и вањски дуг на граници издржљивости популације.“
Kakve veze imaju zaduzenost i standard stanovnistva. Kad je u pitanju standard stanovnistva treba pogledati zaposlenost, cijene, plate i penzije! Ali evo ti je covjek gore rekao, da je 2005. bio veci dug u relativnom iznosu, u odnosu na BDP.
harper:“Те 2004. смо још увијек имали какву такву привреду, данас тога више нема, остали су само дугмићи.“
Покривеност увоза извозом РС:
2005.године – 38.3%,
2008.године – 46.0%,
2009.године – 46.9%,
2010.године – 53.7%,
2011.године – 55.9%,
2012.године – 52.4%,
2013.године – 59.0% (јануар – јун).
РС са Словенијом биљежи позитиван биланс. Наиме, у првих шест мјесеци на словеначко тржиште извезено је робе у вриједности од 112,2 милиона КМ, док је истовремено увезено 96,70 милиона КМ.
Ситуација са Аустријом је још повољнија, јер је РС у протеклих шест мјесеци реализовала готово дупло већи извоз од увоза у ту алпску земљу. Наиме, у Аустрију је у периоду јануар – јун извезено производа у вриједности од 104,6 милиона КМ, док је истовремено увезено 56,7 милиона КМ.
Бруто домаћи производ (у милионима КМ):
2005.године – 5,763,
2006.године – 6,544,
2007.године – 7,351,
2008.године – 8,489,
2009.године – 8,223,
2010.године – 8,308,
2011.године – 8,669,
2012.године – 8,608,
Процјена за 2013.годину (Економска политика РС за 2013.) – раст од 0.8% (8,677).
У првом кварталу 2013.године раст од 0.9% у односу на исти период прошле године.
„Ситуација са Аустријом…“
Ama čovječe, prestani biti smiješan. Pa samo HYPO banka godišnje u RS plasira kredita koliko je ukupni izvoz RS u Austriju.
Pa šta je para nego proizvod?
Izvozimo balvane, a uvozimo kamate, eto ti privrede.
Brojiš li i ona Stankovićeva koferčad u izvoz?
SNSD moroni, pa lijepo što ste spomenuli plate i penzije… Ko se zaposlio u međuvremenu sem članova stranke, u fotelje, što opština, što preduzeća pred pucanjem?
Koliko su penzije uvećane u međuvremenu?
Koje vi argumente imate sem vaših plata?
***
Herctrolu, s ljudima – ljudski, a sa govnima poput vas…
Bojan5150, 12.08.2013. 12:36:44
Psuješ nekom majku i pričaš o ljudskosti. Divno su te roditelji vaspitali. Sram te bilo.
Ja koliko znam najviše se ljudi u državni aparat zaposlilo za vrijeme SDS-a i poslije toga PDP-a.
Poslije njih ni igla više nije imala gdje sjesti a ni jedna stranka nije mogla da istjera sve te grahovčane, petrovčane, glamočane iz državne uprave a tamo su i dan danas.
U Banja Luci kad kažeš da si iz glamoča ide ubrzanje procesa 10 puta 🙂
A zakon ne dozvoljava da ih neko riješi. Sve to se danas pripisuje svim političarima na vlasti a u stvari je PDP i SDS obezbijedio sebi glasačku mašinu.
milenkojaric,
SDS pa i PDP su korektni kada je u pitanju stranacko zaposljavanje. Oni praktično i ne zamijeraju tom naopakom načinu zapošljavanja jer su i sami naopaki pa su naopako i radili tj stranački zapošljavali dok su bili na vlasti.
Стање на евиденцији незапослених лица – Завод за запошљавање:
Јул 2005. – 153.700
Септембар 2005. – 154.935
Септембар 2008. – 133.075
Септембар 2009. – 141.064
Септембар 2010. – 142.625
Септембар 2011. – 150.669
Септембар 2012. – 151.972
Јул 2013. – 150.091
Просјечна плата 2005.год. – 465КМ
Просјечна плата 2012.год. – 819КМ
Просјечна пензија 2005.год. – 185КМ
Просјечна пензија 2012.год. – 311КМ
А онда је мрмот замотао чоколаду у лила папир!
broj živorođene djece
u 2004. – 10 628
u 2012. oko 9 000
broj umrlih
u 2004. – 13 082
U 2012. – 13 658
litar mlijeka
2004 – 1,00 KM
2012 – 1,30 KM
Znaš i sam da je realni indeks plata u padu od druge polovine 2008. Za svoju platu danas ljudi mogu manje stvari kupiti nego su to mogli 2008. ili ranije.
Svake godine RS se smanjuje za najmanje 4000 stanovnika.
Imaš li podatak o tome koliko je prvačića bilo upisano 2004. u prvi razred, a koliko ih je danas?
Eh ti nezahvalni ljudi,
neće da vide kako im je dobro.
Из приложеног се види да је млијеко поскупило 30%, а да је просјечна плата порасла 76%. Изводимо закључак да су плате расле брже од цијена прехрамбених производа (ако је млијеко репрезентативни артикл).
А индекс раста потрошачких цијена 2012. у односу на 2005. годину је 24,8%.
Дакле, три пута брже су расле плате од потрошачких цијена.
A tvoji podaci su ko biva pouzdani i tacni jel!?
ahahahahh
„Koliko ja znam…“
A ko ste vi i šta vi to znate?
Još jedan poziv, predstavite se, recite gdje radite, pa da i mi ostali znamo nešto…
B-)
Дакле, три пута брже су расле плате од потрошачких цијена“
Zato sam ti pokazao da je realni indeks plata u padu od kraja 2008. Od tada ljudi sve manje mogu kupiti za svoju platu i tako traje već petu godinu vašeg mandata. Ja sam samo pokazao cijene mlijeka, a još veći je rast cijena ulja, goriva, uglja…
Razlika je u tome što se 2004 nisu plate isplaćivale iz kredita poput ovog koji uzimamo od MMF-a da bi održali nerealno visoke plate koje ne zarađujemo, a i dalje pada kupovna moć građana.
Zato je i tri puta raslo učešće kreditnih sredstava u masi iz koje se isplaćuje plata.
Ti slobodno ovo i dalje zovi letom ako ti je lakđe, ali ja vidim da nam se tlo previše brzo približava.
Nego statičaru, ne navede nam koliko je djece 2004. upisano u prvi razred, a koliko u ovoj zlatnoj godini?
filipvito
Hajde ti nama lijepo objasni koliko su politicke kreature imale na svom kontu i njihova uza porodica 2005. a koliko 2013. i koji je to rast u procentima kad si vec toliko upucen?
A probaj ti da prezivis sa penzijom ili da ostvaris nesto sa prosjecnom platom pa da te vidim! Sramota koliko mazes oci lazima i „procentima“.Licemjeru!!!
Jbt koji ste vi retardi:
covjek vam kaze da je dug manji nego je bio 2005. (u odnosu na BDP)
vi kazete da, ali je privreda pala
on vam pokaze da privreda nije pala, nego je mnogo jaca
onda vi kazete da, ali je standard losiji
pa vam on dokaze da je standard bolji
…i na kraju glavni brainiac kaze „da, ali je zaduzenost veca“
…i tako sad u krug vam opet treba objasnjavati.
ahahhahhahahahhahahahhahhahahahahahahahah
„Saša“, idi se okupaj, znojiš se solidno seljački.
Ma da , nema odgovora,isteklo radno vrijeme ,sad lagano kuci ranije pa ladovina a od efektivnog radnog vremena pola provede na portalima braneci najvece izdajnike svoga naroda „procentima“ ,tipican glasac SNSD uhljebljen po direktivi.
Zato i nemamo napretka jer kad vas takve saberes sa bahatim seljacinama kao sto je i dodik dobijemo to sto imamo mix zaostalih primitivaca koji bi pjevali pod satorom „ko i nas mile“ i skorojevica u institucijama i firmama bez savjesti i odgovornosti.A mi sa obrazom ,cascu ,postenjem,obzirom prema drugima i samosvesnoscu da se kolektivno iselimo negdje gdje se cijene prave vrijednosti jel.
Evo pozivam sve koji slicno misle da osnujemo udruzenje i trazimo iseljenje u neku normalnu zemlju jer smo ugrozeni od ovih spinovaca i prevrtaca koji ribaju po mozgu pa nek nasa djeca bar imaju neku korist od nas jer sm o ih kaznili sto zive u ovoj zemlji od pasjaluka.FUJ!x-(
Статистика ко бикини.
Није паметно поредити вријеме кад су се људи пријављивали на биро за незапослене, а радили на црно, па се лакше преживљавало, него ово сад кад су ту заиста сви незапослени јер другог посла ни алтернативне прилике за било какав рад немају.
Нек’ нам’ показатељ буду затворене трговинске радње, оне исте које су 2005. године солидно радиле и обезбјеђивале породичну егзистенцију, сада се масовно позатварале, од добра сигурно нису.
Опште добро кад га има лако се уочи, овдје га нема ни у назнакама, а најбоља слика је то што млади бјеже из земље главом без обзира јер перспектива политичког диктата једне криминалне клике ником ништа добро не обећава.
busac123, 12.08.2013. 14:56:09
Evo pozivam sve koji slicno misle da osnujemo udruzenje i trazimo iseljenje u neku normalnu zemlju jer smo ugrozeni od ovih spinovaca i prevrtaca koji ribaju po mozgu pa nek nasa djeca bar imaju neku korist od nas jer sm o ih kaznili sto zive u ovoj zemlji od pasjaluka.FUJ!
————————
Одлична идеја и једини излаз!
Са паразитима се зна како се поступа, али не вреди прљати руке. Зато изаћи, и препустити их саме себи, а њихов крај се онда зна. Појешће се сами међу собом.
Бар би сачували своју дјецу од гамади.
Nije problem,evidentno je koprcanje poltronizma nevidjenih razmjera, jer je receno ako ovi dodju gotovi smo svi,STO JE TACNO.
U drzavnim ustanovama vaas ima ko buva(usi),jer ste se protuzakonito nakotili.
Ceo svijet vas moze hvaliti, braniti,maziti, NECE VAM POMOCI,GUBITE.
DODIJALI STE,I POKRALI STE.
OSTAVILI STE PUSTOS.
Vujicici, dodici, klosarci, colovici,kraljevici,tomici,slavuji,radojcici,tegeltije,pijanci,pjevaci,……… i nam kraju doktor ekonomije i magiatar prava Kovacevic. PIH.
Nije problem,evidentno je koprcanje poltronizma nevidjenih razmjera, jer je receno ako ovi dodju gotovi smo svi,STO JE TACNO.
U drzavnim ustanovama vaas ima ko buva(usi),jer ste se protuzakonito nakotili.
Ceo svijet vas moze hvaliti, braniti,maziti, NECE VAM POMOCI,GUBITE.
DODIJALI STE,I POKRALI STE.
OSTAVILI STE PUSTOS.
Vujicici, dodici, klosarci, colovici,kraljevici,tomici,slavuji,radojcici,tegeltije,pijanci,pjevaci,……… i nam kraju doktor ekonomije i magiatar prava Kovacevic. PIH.
Iz prilozenog se vidi da seljak ima veci budzet od pola kministarstava a jedini je u regionu koji ima u sluzbi 3 helikoptera i avion.Znas li mozda koliki su troskovi seljakove flote?
Kako li je samo pozitivno djelovalo na rast BDP-a
to što je filipvito proveo radni dan
lupetajući po forumima kako je stanje super
dok sigurna budžetska plata kaplje
šta god radio do tri sata.
harper, 12.08.2013. 15:53:48
U međuvremenu je otvoreno silu modernih tržnih centara čiju konkurenciju mali trgovci ne mogu podnijeti. Male trgovine su bile i ostale leglo sive ekonomije – dobro je što ih je sve manje i manje. Ostaće u formi piljarnica ili po nekim udaljednim mjestima sa ograničenim radnim vremenom.
Nego ima li ko od ovih naših vrijednih opozicionara da demantuje navode koje uporno iznosi filipvito?
Evo recimo hiljade naših radnika radi na lon poslovima u obućarskoj i tekstilnoj industriji. Zbog promjene metoda obračuna njihovog učinka dobili smo značajan porast GDPa i porast pokrivenosti uvoza izvozom. Naime sada se i ono što im u kamionima dođe na doradu računa kao uvoz a prizvod koji naprave se računa kao izvoz. Ranije smo obračunavali samo dodatnu vrijednost a materijal koji je dolazio/odlazio – nije bio predmet obračuna. Riječ je o desetinama, možda i čitavih stotinu miliona.
Poseban problem jeste činjenica da smo prodali Telekom za masne pare a rate duga značajno povećali.
Što se tiče rastrošnosti – šuplja je priča jer su u međuvremenu izgrađeni velelepni objekti za koje se ne plaćaju zakupi. Amortizacija tih građevina ne ulazi u materijalne troškove – kirija je ulazila.
Uglavnom filipvito je pravo osvježenje na frontalu – dobrodošao! Možda će sada i opozicija poslati nekog ozbiljnijeg.
„filipvito, 12.08.2013. 13:31:59 [87248]
Стање на евиденцији незапослених лица – Завод за запошљавање:
Јул 2005. – 153.700
Септембар 2005. – 154.935
Септембар 2008. – 133.075
Септембар 2009. – 141.064
Септембар 2010. – 142.625
Септембар 2011. – 150.669
Септембар 2012. – 151.972
Јул 2013. – 150.091
Просјечна плата 2005.год. – 465КМ
Просјечна плата 2012.год. – 819КМ
Просјечна пензија 2005.год. – 185КМ
Просјечна пензија 2012.год. – 311КМ“
Стање у Републици Српској
2005 – РС је била власник Телекома, Рафинерије Брод и Творнице уља Модрича
2012 – РС у власништву има само пропала предузећа као што је Бирач, Балкан банка итд…
П.С. Постоји мало шира слика, није само статистика у питању…
@ novo vrijeme:
broj zaposlenih je mnogo manji, jer je vecina utrpana u javne sluzbe od 2005..
Дакле, три пута брже су расле плате од потрошачких цијен
filipvito rasle su kreditima ne realnom proizvodnjom..na zapadu pomjere platu gore za koji dolar, evro kroz deceniju a ovde se uduplaju plate za 5 godina…
duplo vise goriva i hljeba se moglo kupiti 2005 za platu nego 2013.
EKSERU, kad ovu rečenicu shvatiš „Постоји мало шира слика, није само статистика у питању…“, koju ti je napisao korisnik novo_vrijeme, onda se javi da nešto prokomentarišeš – konjino gnjila!
„Модерни“ тржни центар може да запосли десетак до двадесет радника, који примају просјечну плату од 390 км, док се у том модерном центру прода робе коју би продавало 30 малих радњи са по једним или двоје запосленим и њихове пореске обавезе би биле корисније за буџет ентитета него један страни трговачки ланац типа Конзум, Идеа, Меркатор, Туш,…
Све у свему радње се затварају и послови пропадају, а тиме и пословни простори који су скупо коштали наше грађане. Није само у питању роба широке потрошње, радње тешко опстају и других намјена типа фризерски салони, цвећаре, галерије, обућарске радње, спортска опрема,… једноставно народ нема пара и зато опада промет и зарада, што води до затварања.
Ако нама статистика маже очи, како смо онда успјели добити ту мртву трку са Албанијом око најнеразвијеније земље у региону и шире. 2005. није било тако били смо још увијек испред њих, а сад смо их престигли по сиромаштву. Логика јасна, пропадали смо свих ових година.
Niste VI fakticki prezaduzeni, vi ste se kriminalom obogatili, prezaduzeni su gradjani RS!!! Jedino pravo koje ste obezbjedili svakom stanovniku RS odmah po rodjenju je pravo po kojem njegova buducnost obavezno ide PRAVO u PM!!! Ova vlast je dokazala da ministar moze biti bas svako. Samo ste za malja…
Данас нема Телекома у власништву РС (да га је продавао СДС и ПДП – „наручена“ процјена Raiffeisen Consulting три пута мања цијена него што је на крају продат). Али зато има:
47% средстава у Економско-социјалну компоненту Развојног програма РС (основне информације о одобреним пројектима по областима):
– Од 281 пројекта одобреног по одлукама Савјета у вриједности од 591.232.841,58 КМ, 276 пројеката у вриједности од 409.423.987,51КМ или 69,25 % одобрено је појединим општинама у Републици Српској, а 5 одобрених пројеката у вриједности од 181.810.518,00 КМ или 30,75% су од интереса за цијелу Републику Српску (“Измирење обавеза за потребе реструктурирања пензијског система“ – 38.656.867,00 КМ, “Осигурање одрживости пензијског система“ – 35.000.000,00 КМ, “Обезбјеђење средстава у поступку експропријације непокретности на траси аутопута Градишка-Бањалука“-25.000.000,00 КМ, “Аутопут Градишка – Бања Лука – експропријација земљишта и некретнина“ -10.000.000,00 КМ и “Трајно рјешење клизишта Чемерно на магистралном путу М-20 Фоча-Гацко“-73.153.651,00 КМ).
– Одобрени инфраструктурни пројекти углавном су из области саобраћајне инфраструктуре и њиховом реализацијом изградиће се (или у мањој мјери ревитализовати) око 403 километрa путних праваца, од чега 287 км локалних, 76 км регионалних и 40 км магистралних путева, а одобрено је и финансирање изградње тунела Стамболчић на подручју општине Пале, рјешавање клизишта Чемерно, као и изградња три обилазнице, 4 кружна раскршћа, и слично – одобрено је 57 пројеката у вриједности од 238.268.721,35 КМ.
– Поред транспортне инфраструктуре, одобрена су и 34 пројекта из области водоводне, канализационе, привредне и технолошке инфраструктуре (укључујући и програм подршке запошљавању повратника) у укупној вриједности од 71.889.847,67 КМ (само у области водоводне и канализационе инфрааструктуре одобрена су 23 пројекта у 21 општини, у вриједности од 43.391.673,24 КМ), те 1 пројекат из области стамбене инфраструктуре у вриједности од 29.000.000,00 КМ (“Програм сгамбеног збрињавања породица погинулих бораца и ратних војних инвалида од I до IV категорије“).
– Из области образовања одобрено је 128 пројеката у вриједности од 82.565.435,70 КМ, од чега се 106 пројеката у вриједности од 46.054.658,93 КМ односи на основно и средње образовање за реконструкцију или изградњу школа или школских фискултурних дворана и побољшање и осавремењавање услова рада у школама, те изградњу и санацију обданишта (из области основног и претшколског образовања одобрена су 84 пројекта у вриједности од 37.512.540,15 КМ, а из области средњег образовања 22 пројекта у вриједности од 8.542.118,78 КМ), a 22 пројекта у вриједности од 36.510.776.77 КМ односи се на област високог образовања (укључујући обезбјеђење смјештајних капацитета за АНУРС и НУБ РС).
– Из области спортске инфраструктуре и омладине одобрено је 18 пројеката у вриједности од 22.849.959,15 КМ (за изградњу или завршетак изградње градских спортских дворана, спортско-рекреативних центара и домова омладине).
– Из области културе и науке одобрено је 18 пројеката у вриједности од 9.188.686,11 КМ (укључујући и археолошка истраживања у Сребреници).
– Из области судства одобрено је 7 пројеката у вриједности од 7.525.881,46 КМ.
– Из области здравственог система и социјалних питања одобрено је 15 пројеката у вриједности од 51.287.472,23 КМ (за изградњу, реконструкцију или санацију клиничких центара, домова здравља и сл).
– Из области реформе пензијског система одобрена су 3 пројекта у укупној вриједности од 78.656.837,91 КМ, од чега је 4.999.970,91,00 КМ одобрено за санацију и опремање Дома пензионера у Бањалуци, а друга два пројекта у укупној вриједности од 73.656.867,00 КМ су од интереса за цијелу Републику Српску и односи се на измирење обавеза за потребе реструктурирања пензијског система у вриједности од 38.656.867,00 КМ и осигурање одрживости пензијског система у вриједности од 35.000.000,00 КМ.
– Од 14 донесених одлука Владе о одобравању средстава из дијела ЕСК РПРС за стабилизацију функционисања локалних заједница угрожених природним непогодама у износу од 19.985.783,00 КМ, 13 одлука Владе по којим је одобрено 12.500.000,00 КМ или 62,54% односи се на одобравање средстава појединим општинама за санирање штета од поплава, а 1 одлука по којој је Републичкој дирекцији за робне резерве одобрено 7.485.783,00 КМ (37,46 % средстава одобрених одлукама Владе) односи се на прољетну сјетву и од интереса је за цијелу Републику Српску.
53% средстава у Привредну компоненту Развојног програма РС, преко Инвестиционо-развојне банке РС, по најповољнијим каматним стопама у региону:
– Пласирана су средства у укупном износу од око 1,3 милијарде КМ, од чега путем кредитних линија 1,1 милијарду КМ, те куповине хартија од вриједности 213 милиона КМ.
– У претходном периоду, од укупног износа пласираних кредита, домаћи привредни субјекти подржани су са готово 765 милиона КМ. За финансирање реализације инфраструктуртних пројеката одобрено је око 40 милиона КМ, док је преостали износ кредитних пласмана реализован путем стамбених кредита.
– За реализацију пројекта запошљавања демобилисаних бораца Војске РС до сада су одобрена средства у износу од преко 5 милиона КМ, чиме су подржани пројекти самозапошљавања око 300 бивших бораца.
– Кредитним пласманима Банке омогућено је:
– очување 39.534 постојећих радних мјеста,
– отварање 3.214 нових радних мјеста,
– стамбено збрињавање 3.836 корисника стамбених кредита и чланова њихових породица под изузетно повољним условима.
Удио стамбених кредита ИРБРС у укупним стамбеним кредитима банкарског система Републике Српске повећао се са 10,3% на крају 2008., на 30,4% на крају трећег квартала 2012.
– Кредитним пласманима ИРБРС подржана је реализација готово 700 пројеката у укупном износу од 103 милиона КМ на подручју неразвијених и изразито неразвијених општина Републике Српске.
– У циљу уравнотежења регионалног развоја РС, до сада су у источни дио Републике одобрена кредитна средства у износу од преко 220 милиона КМ.
Телеком јесте остваривао добит, али га остварује и ИРБ РС (у милионима КМ):
16,7 – 2009.године,
19,5 – 2010.године,
37,7 – 2011.године.
24,5 – 2012.године.
Имали смо Нафтну индустрију, али иста није радила, и имала је обавезе (које су у процесу приватизације измирене или се измирују) како слиједи:
– у укупном износу од 188.574.196,20 КМ,
– по основу пореза и доприноса у износу од 139.787.628,06 КМ,
– износ од 7.243.266,22 КМ по основу обавезе Рафинерије нафте а.д. Босански Брод за кориштење градског грађевинског земљишта (Општини Босански Брод).
…појашњење: обавезе Нафтне индустрије према повјериоцима биле су 188.574.196,20 КМ, дакле заједно са порезима и доприносима и општини Брод у укупном износу 335.605.090,48 КМ.
А оно што је легло на ескроу рачун:
– цијена акција државног капитала и акција Фонда реституције у предузећима из нафтне индустрије у износу од 110.409.900,00 евра,
– износ од 72.550.000,00 евра којег је купац обезбиједио Продавцу (Влади) за исплату потраживања повјериоцима.
(саберимо 110.409.900,00 и 72.550.000,00 евра, и од тога одузмимо исплату повјерилаца Рафинерије 96.416.455,53 евра, и добијамо цифру од 86.543.444,47 евра на ескроу рачун)
Svi navedeni projekti su tačni… međutim previđaš činjenicu da je PDV po osnovu svih ovih projekata redovno završavao u kasi Srpske. Ista je stvar i sa legalizacijom sivih tokova. Ogromnih 17% nije bilo dovoljno da nahrani budžetlijsku alu nego smo se dodatno zadužili. To je problem i ti ga namjerno zaobilaziš.
Koliko para smo 2003. ili 2008. svaki mjesec isplaćivali budžetlijama a koliko isplaćujemo danas?
Ма све је сјајно бајно, бројке су ту, Албанија је испред нас по развијености, за све лоше су неки други криви нарочито све владе прије ових садашњих, а садашњих је било три плус она једна деведесетих (1998-2000) од којих се реално не зна која је била гора.
Зашто нема привредног опоравка, зашто нема инвестиција, зашто нема повећања запослености у привреди? Зашто 10 хиљада високообразованих кадрова леже на бироу за незапослене? Зашто остали бјеже главом без обзира из ове земље, ове баруштине гдје је пуно крокодила, а бара се исушује сваким даном све више.
E, malo kasnim sa pitanjem za ove mladiće što odgovaraju iz kancelarija, al’ nije zgoreg…
Može li podatak koliko se uvećala (ako se uvećala, a možda i nije nego se samo čini), administracija RS (a može i BiH), od 2005. (posljednje godine vladavine nekih drugih) pa naovamo? Dakle, fotelje u zgradi sa plavim staklima, ali i preduzećima, opštinama, državnim firmama?
Broj tih prosječnih plata naspram broja prosječnih plata ljudi koji nisu morževi? Može malo te statistike?
Isto tako, broj stanovnika 2005. i danas, bez da ja otvaram knjigu Alekse Milojevića sa onom projekcijom koju je sačinila SNSD ekipa.
Kad je lijepo iznešen onaj podatak o broju prijavljenih na Zavod za zapošljavanje, gdje vidimo da taj broj konstatno raste od 2006. godine, i manje-više je na istom mjestu kao i 2005. (nakon uspješnih osam godine vladavine M. Dokurca!), kakav se tu može zaključak dati?
ex-1978
Боље те нашао.
Завод за статистику РС НИЈЕ мијењао методологију обрачуна БДП-а. Јесте мијењала ЦББиХ за увоз/извоз таквих услуга о којима причаш, али Завод за статистику узима нето вриједност.
Не знам шта сматраш под „буџетлијама“? Просвјета, министарства и управне организације, здравство, полиција, локалне заједнице? Да ли треба смањити плате просвјетарима и полицији, ево ти реци? Да ли је повећање плата и броја запослених у одређеној области нужно лоше?
Ево један примјер: Клинички центар Бања Лука:
Број лијечених лица на нивоу Клиничког центра у току 2010. године износи 63.864 лица и већи је за 86% у односу на 2000. годину (34.351 лијечених лица), а за 57% у односу на исти период 2005. године (40.607 лијечених лица).
С друге стране структура запослених:
Медицински радници: 2000.год. – 1.334; 2005.год. – 1.401; 2010.год. – 1.727.
Немедицински радници: 2000.год. – 808; 2005.год. – 788; 2010.год. – 766.
Укупно: 2000.год. – 2.142; 2005.год. – 2.189; 2010.год. – 2.493.
Закључци: број запослених у 2010.год. се јесте повећао у односу на 2000.год. (16%) и у односу на 2005.год. (14%), али се и повећао број лијечених лица за 86% и 57% респективно. Такође, види се пораст броја медицинских, а смањење немедицинских радника.
Порастао је број запослених, али је побољшана њихова структура, и ефикасност.
@filipvito
Statistika naša dika, što poželiš to naslika, govorio je još davno Vlado Dijak. Režimske džukele će nas ubijediti da smo mi ustvari nezahvalni na ovolikoj dobroti koju nam SNSD falange obezbijediše za ovih 10-ak godina njihove vladavine.
Pod uslovom da je ovo istina, u šta sumnjam, sad bi bilo lijepo navesti primjere svih kliničkih centara u RS.
S obzirom koliko je ljudi došlo u BL, a koliko se (nije) vratilo, ovaj porast od 86% nije nemoguć… ali s druge strane?
filipvito, 13.08.2013. 16:33:46
hehehe odavno ne bi jačeg komentatora na frontalu. Alal ti vjera i politička pripadnost.
Budžetlije? Sve što nije u realnom i privatnom sektoru. Sva komunalna preduzeća, svi vatrogasci, putari, medicinari, socijalni radnici, nevladinići, profesionalni sindikalisti, sve što nosi uniforme…
Naravno da treba smanjiti plate policiji i prosvjetarima. Policiji treba podijeliti otkaze, barem trećini. Prosvjetarima isto tako. Kakava je to fora sa razredima od 25 đaka. Moja je učiteljica na grbači držala nas 43. A u to samoupravno vrijeme imali smo realnu privredu koja je to mogla izdurat na svojim leđima. Prije rata su tri prašinara smirivala navijačke grupe, danas ide pun bus kornjača.
Plate treba smanjivati sve dok se ljudi na oglase za posao u prosvjeti sakupljaju kao muhe na vnago. Očigledno je da su to najcjenjenija radna mjesta. Najviše daju za najmanje ulaganje rada i vremena.
Problem je što ekspanziju prosječnih plata nismo zasnovali na kretanjima u realnom sektoru već na ekspanziji poreskih prihoda i povećanju izdataka budžetlijama.
Znamo li koliko smo imali policajaca prije rata a koliko danas?
„Znamo li koliko smo imali policajaca prije rata a koliko danas?“
Nijednog, prije su bili milicajci
treba reci da opstine 2005 nisu imali marke zadizenosti kod komercijalnih banaka a danas imaju preko 200 mil.evra.
„Plate treba smanjivati sve dok se ljudi na oglase za posao u prosvjeti sakupljaju kao muhe na vnago. Očigledno je da su to najcjenjenija radna mjesta. Najviše daju za najmanje ulaganje rada i vremena.“
1978, stalno čitam tvoje kritike prosvjetara (vjerovatno je neka trauma iz djetinstva), alimoram pokušati razjasniti.
Tvoja logika da treba smanjivati plate sve dok se ljudi u velikom broju prijavljuju na to radno mjesto funkcioniše ako govorimo o ćati ili radniku u pilani, ali mislim da je problem u drugoj strani koja se nažalost ovih deset godina nije ni na koji način htjela popraviti. Zbog toga u prosvjeti imamo sve lošiju selekciju, sve lošije nastavnike i sve lošije đake.
Ja bih stvari mijenjao na ovaj način:
– Odmah smanjiti barem za polovinu upisnu kvotu na svim pedagoškim fakultetima. Besmisleno je proizvodit kadar u ovoj količini u vrijeme opadanja broja đaka i zasiđenog tržišta rada. Neko bi rekao ukinuti na nekoliko godina te fakultete, uopšte, ali to nije moguće jer je i pedagogija nauka koja se stalno dopunjuje pa bi pogubnije bilo gubiti kontinuitet.
– Pooštriti upisne kriterije pa svi studenti za bilo koje učiteljsko zvanje ili nastavničko trebaju polagati eliminatorni ispit iz poznavanja maternjeg jezika, jednog stranog jezika i opšte kulture.
– Pojačati nadzor pedagoške inspekcije upravo na pedagoškim fakultetima, provjeru stručnosti predavača i njihovih referenci. Slušao sam profesoricu didaktike koja je u 15 minuta tačno pedeset puta izgovorila „ovaj“.
– Polaganje stručnog ispita treba učiniti smislenim i dovoljno teškim kao što je pravosudni ispit. Trenutno je stručni ispit za zvanje nastavnika skoro nemoguće ne položiti jer je formalnost kroz koju prolaze i oni koji nikada ne bi smjeli prići bliže djeci, a kamoli im predavati.
– Za nastavnike uvest osmočasovno radno vrijeme i obavezati ih na veći broj vannastavnih aktivnosti i dopunske nastave. Tako ih i finansijski nagrađivati. Profesor čiji učenici pobjede na takmičenju treba biti bolje plaćen od ostalih.
– Obavezati ih na održavanje prostorija. Ne znam zašto bi više bio ugrožen ugled nastavnika ako ih vidimo da kreče učionice i farbaju stolariju u toku raspusta nego što dva i po mjeseca ništa ne rade.
Zvanju nastavnika mora se vratiti ugled, platiti, ali i tražiti da nastavnici ne budu oni koji hoće raditi za najmanju platu već oni koji to najbolje znaju. Ako nastavnika poredimo sa radnikom u pilani onda se nemojmo iznenaditi ako iz škole izlaze balvani.
Bitno je izgleda samo kenjati protiv nekga a nije bitno da neko nešto uradi. Sjećam se ja dobro ovih sada što kenjaju kada su nas prodavali za euro pa izgleda ponestalo para pokreadenih pa hoće opet na vlast da nas opet kradu!
http://www.glassrpske.com/komentar/komentar_dana/Stecajevi/lat/1610.html
***
Češnjak, lijepe ideje za prosvjetne radnike. Na žalost, njihova efikasnost (kao i mnogih drugih) trenutno uopšte nije potrebna, pa je zato ovako kako je…
češnjak, 14.08.2013. 10:45:39 [87407]
То реци Драги Бранковићу, „мастермајнду“, творцу хипотезе
„БИТАН ЈЕ КВАНТИТЕТ, ЈЕР КВАНТИТЕТ ДОВЕШЋЕ ДО КВАЛИТЕТА!“
😉
filipvito, 13.08.2013. 16:33:46
Допада ми се начин на који коментаришете, јер користите конкретне податке, аргументе, и било би добро да се јави и друга страна, да дођемо до сукоба аргумената, а не увреда на рачун оних других.
Но, ја се не бих хвали повећањем броја лијечених пацијената. То може да значи и да нам је национално здравље све лошије.
Био бих Вам захвалан када бите обратили пажњу на привреду и број запослених у том сектору. Колика су примања запослених у привреди у односу на запослене у буџетским институцијама? Било би добро да нам напишете и колика је била цијена воде, гријања, телефона, тв претплате, превоза, хљеба, млијека, уља, шећера,… 1993, 1998, 2000, 2005. године и колика је данас?
Што је још битније, колика је задуженост у апсолутним цифрама била (немојте молим Вас у односу на фризирани БДП!!!), колико милијарди на располагању су имале власти 1993, 1998, 2000, 2005. и данас?
И још да ми напишете колике су рате кредита по годинама у наредних 10 година, и то у случају да се не задужимо ни једну КМ више (што није реално с обзиром да су другови Тегелтија и Радојичић најављивали стратегију задуживања). Ускоро нам стижу на наплату и кредити са грејс периодом од 20 и 30 година, које је Милорад Додик у првом мандату подизао да исплати плате просвјети и пензије?
Имате ли Ви одговор на питање: КАКО СТВОРИТИ НОВАЦ КОЈИМ ЋЕМО ВРАТИТИ СКОРО 5 МИЛИЈАРДИ КМ КРЕДИТА (дупло више по глави становника у односу на ФБиХ)?
drazen78bl, 15.08.2013. 12:49:31
Sumnjam da na drugoj opozicionoj strani ima neko ko vlada situacijom i barata brojevima. Pa tamo je čika Aleksa Milojević ekonomski guru prvog reda. U svakom slučaju – bilo bi zanimljivo da neko upućen ukrsti koplja sa filipom. Ja fakat ne mogu. Ali imam neka pitanja koja su ostala bez odgovora. Ponoviću:
Kolike su plate budžetlijama bile prije deset godina a kolike su sada? Šta smo mi ostali dobili time? Koliko se plata isplaćivala radnicima u realnoj privredi prije deset godina a koliko danas? Šta nam govore ti omjeri? Evo onako odokativno cijenim da je u tom periodu masa isplaćenih zarada budžetlijama povećana za 150% a da je situacija u privredi, recimo nekih – plus 20%. Čime to opravdati? Da su nam državni službenici mnogo vredniji od onih u realnom sektoru? Da su produktivniji? Ili da ono malo realnog sektora danas na grbači ima mnogo veću budžetsku alu nego što smo nosili prije 10 ili 15 godina?
http://www.pressrs.ba/sr/vesti/vesti_dana/story/43018/Blokirano+62.000+ra%C4%8Duna.html
Možda sam pristrasan jer ja ovo pišem za novac, ali dok je ovaca biće i vune 🙂
@ eх-1978, 17.08.2013. 22:48:46
Evo ga još jednom… naravno da ja nemam nikakve veze sa ovakvim stilom pisanja i da je nalog neovlašćeno zloupotrebljen.
Ali ako ima neko voljan da plati za ovo moje pisanje – neka se slobodno javi. Dogovorićemo se.
Bojan5150, 17.08.2013. 20:58:29
Same po sebi ovo nisu loše vijesti. Svjedoče o ubrzanoj dinamici u privredi. Loši ubrzano propadaju a značajan porast izvoza svjedoči da dobri nalaze prođu i na zahtjevnim tržištima.