Бондарчуков Стаљинград

Oво је први руски филм снимљен у формату IMAX 3D

10. октобра је свој биоскопски живот започео је филм „Стаљинград“, режисера Фјодора Бондарчука. Он је посвећен једном од најтрагичнијих догађаја који је однио толико много живота током Другог свјетског рата – Стаљинградској бици која је преломила ток рата, јер од ње је почела офанзива совјетске армије, окончана потпуним крахом хитлеровске Њемачке. Ово је први руски филм снимљен у формату IMAX 3D.

Сцене у филму прати музика, коју је за овај филм написао чувени амерички композитор Анђело Бадаламенти. Ипак, ово није само ратни филм, каже Фјодор Бондарчук:

– Ово није документарни филм, није врста истраге једне од две верзије Стаљинградске битке. Ово је филм о рату – овај је конфликт могао бити у Троји, а исто тако и на Куликовском пољу.

А на платну – Стаљинград, руски град на Волги. Новембар 1942. године. Страшни бој совјетске армије против Хитлерове војске уз много крвопролића. Група совјетских обавештајца опкољава кућу у којој се налази једина преживјела особа – дјевојка, која ће некоме постати као кћерка, некоме другарица, а неко ће се у њу заљубити.

Она је оличила све, тачније и оне који су нестали и оне који се нису ни појавили односно родили. Режисер Бондарчук има своју верзију „феномена Стаљинграда“. Како је измученим руским војницима пошло за руком да преокрену ток рата у своју корист? Бондарчук говори:

– Била је друга година рата у току – свако је имао неку своју животну причу, тако ми се чини. Тешко је све то сада претпоставити. Али, ако бих се нашао у таквој ситуацији, ја бих вјероватно осјетио потребу да се осветим, и мотивација би код мене била јака- како год то страшно сада звучало.

Узгред, њемачки војници на филму – нису представљни као карикатуре, као непријатељи са плаката за филмове. То су људи који се такође боре са собом, имају сумње, стиде се, боје. Чак је приказан и љубавни моменат између њемачког официра и руске љепотице. Осим тога и главни антагонисти у филму су руски и њемачки официр који заједно губе живот, гледајући се у моменту када обојица гину. „То наравно није помирење“,- наставља Фјодор Бондарчук:

Рат, али не и помирење

– Ни у којем случају нисмо хтјели да крај филма направимо као опште праштање и поистовјећивање црног и бијелог. Финале- један на другог пуцају – то је рат, али не и помирење.

„Стаљинград“ ће бити номинован за престижну награду „Оскар“ у номинацији „ најбољи инострани филм“.