Александар Савановић: Предсједнички избори у Републици Српској – концептуална дилема

Имајући у виду цјелокупну ситуацију и омјер снага између два супротстављена блока, нема сумње да ће на предстојећим изборима кључна битка бити она за мјесто Предсједника РС. Премда је формално пријављено више кандидата, стварни дилема своди се на избор између кандидата владајуће коалиције СНСД-ДНС-СП, актуелног Предсјеника РС г-дина Милорада Додика, и кандидата Савеза за промјене, […]

Имајући у виду цјелокупну ситуацију и омјер снага између два супротстављена блока, нема сумње да ће на предстојећим изборима кључна битка бити она за мјесто Предсједника РС.

Премда је формално пријављено више кандидата, стварни дилема своди се на избор између кандидата владајуће коалиције СНСД-ДНС-СП, актуелног Предсјеника РС г-дина Милорада Додика, и кандидата Савеза за промјене, г-дина Огњена Тадића. У овој краткој рекапитулацији покушаћемо компаративну анализу личности и политика главних опоненанта. Ова је компарација нарочито занимљива ако се постави у контекст популарне тезе (у ствари спина који форсира владајући Режим) „сви су исти“. Очигледна је сврха овог спиновања покушај снижавања процента излазности на изборе, с обзиром да подизање излазност према 60% практично значи увјерљиву побједу опозиције. Управо на примјеру кандидата за Предсједника најјасније се може видјети колико је овај спин управо то – наиме пуки спин. Наша је импресија да су ова два човјека, као и политике и методе политичке борбе које промовишу, крајње антиподне – заправо, риједак случај у коме су два кандидата тако радикално различити.

Прије него што се упустимо у анализу, потребно је нагласити да аутор овог текста није „објективан“ посматрач, јер припада тиму једног од кандидата. Ипак, текст који слиједи није замишљен као некакав панегирик Тадићу или филипика против Додика, већ покушај да се образложе разлози за подршку једном човјеку и политикама које представља, а које су по нашем мишљењу објективно супериорне противнику.

Ако почнемо са „Personality” аргументацијом прво што пада у очи је радикална разлика у понашању приликом јавних наступа и општа политичка култура коју кандидати промовишу. Док Тадић у свом политичком дјеловању и кампањи инсистира на пристојности, смирености и одмјереном приступу, Додик врло често допушта себи да изгуби живце и падне у неку врсту инцидента, па и скандала. Примјери су небројени и све их је више: од скандалозне, и достојне презира, „конверзације“ с директором БНТВ; и шовинистичког понашања према новинаркама те ТВ куће ; пријетње „укидања Суда“ и сл., па до најновијег скандалозног обраћања радницима РАОП-а . Г-дин Тадић очигледно покушава форисрати опозитну кампању и јавности представити „другачију Републику Српску“, – такву која неће бити редукована на шаторско/кафанску политичку културу и бахатост. Премда на први поглед изгледа јасно да је приступ Тадића супериоран и, у одређеној мјери идеалнотипски, ствар ту није сасвим јасна. О томе говори чињеница да би Додикови испади, сваки за себе појединачно, у било којој озбиљној држави проузроковали смјену функционера, али код нас владају неке другачије политичке климе. Уосталом, Додик је сам за себе, и то с поносом, истакао да је „главни Баја“. Ова дегутантна самодефиниција није лишена бриљантног политичког инстинкта, прeмда, наравно, достојна жаљења и за самог њеног аутора, као и за грађане које представља.
Овим различитим политичким културама конвергира и различита професионална биографија двојице кандидата: док Додик долази из мутних вода приватног бизниса транзицијског периода, и очигледно без озбиљнијег образовања, Тадић је магистар социологије и угледан адвокат. Док се уз име Милорада Додика вежу многе афере, мање или више основане, биографија Огњена Тадића је риједак примјер беспријекорно чистог CV-ија. Није случајно да је управо Тадић креатор приједлога „Закона о поријеклу имовине“, и пратећег обећања да ће то бити „први закон који ће СДС усвојити“.

Разлика између кандидата нарочито долази до изражаја у контексту ратног пута 1992-95, гдје је Тадић од првог дана учествовао у ВРС и чак провео неколико мјесеци у хрватском заробљништву, док је пут Додика поприлично контраверзан – до мјере да се говори о антисрпском ангажману. Врло слична је ситуација и у постратним догађајима. Тако је Додик лично био дубоко инволвиран у неке велеиздајничке процесе без преседана у новијој историји Срба. Један од таквих је рушења Слободана Милошевића у Србији. О томе постоје бројна свједочанства. На примјер, књига „Игра сјенки“ славног британског новинара Тима Маршала, детаљно описује „улогу Лакташа“ у петооктобарском преврату. Још је већи скандал срамна улога Додика у рушењу легитимно изабраног патриотског предсједника Николе Поплашена, о којој се много говорило, и која је обиљежена сликама тенкова СФОР-а на улицама Бања Луке. Када је Додиков први мандат окончан нападом његових тјелохранитеља на грађане Бања Луке у дворани Борик ; многи су наши суграђани сматрали да се ради о логичном крају таквог неславног доласка на власт. Та је издаја омогућила каснију хајку на људе коју је провела међународна заједница, а која је резултирала прогоном неколико стотина функционера СДС-а и РС. Свједочанства о томе опште су позната: од изјаве Маделаине Олбрајт о „дашку свјежег вјетра на Балкану“ до књиге Ричарда Холбрука „Завршити рат“, у којој постоји поглавље (које препоручујем сваком гласачу у РС да прочита прије гласања у октобру) насловљено „1998 и Милорад Додик“, а у коме се описују ови догађаји и њихова позадина. Сам предсједник Поплашен упозорио је на могућност таквог сценарија прогањања српских политичара, када је у драматичном говору пред Скупштином РС рекао: „ако допустите моју смјену, шта онда може да се деси нижим финкционерима“. То упозорење није било довољно Додику да одустане од намјере да са муслиманским/бошњачким посланицима креира већину. Овај примјер је јако илустративан за опис вулгарно-макијавелистичких пракси актуелног Предсједника. Готово идентичан сценарио он је поновио и прошле године, када је са Лагумџијиним СДП-ом и Радончићевим СББ-ом срушио јединство српских представника у Парламентарној скупштини БиХ. При томе није имао проблема да не трепнувши истрпи Раднончићеву понижавајућу увреду о „мањем злу“. Насупрот овоме, г-дин Тадић је и у постратном периоду демонстрирао патриотски став par excellence: он је један од српских политичара коме је одузет мандат народног посланика, забрањено политичко дјеловање, и који је неколико година био на удару санкција „међународне заједнице“. Ове чињенице објашњавају зашто се оштрица СНСД кампање којом се Савезу за промјене покушава припиписати „ДОС-овска“ улога у РС не може примјенити на нивоу предсједничке кампање. Иако сама по себи апсурдна, теза о „пробосанству“ опозиције је експлиците смијешна када се постави у контекст Додик/Тадић. Недавно је, на митингу у Бања Луци којим је Савез за промјене отворио кампању, ова ствар постала свима јасна: у сјајном перформансу на позорници демонстрирана је недвосмислена подршка четворице(!) бивших Предсједника РС г-дину Тадићу: од Радована Караџића (кћерка Љиљана је чак кандидат СДС-а), Николе Поплашена, Мирка Шаровића и Драгана Чавића. Заиста би била крајња пародија сматрати да су ови људи стали иза „ДОС-овске опције“ у РС.

Посебан аспект избора за Предсједника РС представља комплексан момент у односима с Србијом. Премда су и Премијер Вучић и Предсједник Николић мудро и државнички прешли преко Додикових непримјерених испада у кампањи ДС-а, очигледно је да је веза г-дина Тадића и СДС-а с Напредњацима у Србији, како на нивоу странке тако и персонално, неупоредиво јача и искренија. Не ради се само о томе да су ту у питању персоналне везе Вучића и Тадића које трају још из радикалског периода 1990-тих, већ и о политикама. Наиме, генерални курс који је заузео Додик и СНСД у свим кључним тачкама супротан је курсу Србије и директно га угрожава. Овдје не можемо улазити у све нијансе ове проблематике али пар набачаја биће довољно.

Прво, Вучић је добио плебисцитарну подршку у Србији на бази оштре кампање против криминала и корупције. Насупрот томе, актуелна СНСД гарнитура, као и г-дин Додик персонално, од великог броја грађана РС перципирани су као главни актери у тајкунизацији РС. Све док ове перцепције не добију потврду од стране надлежних органа они су пуке инсинуације и могуће, резултат прљаве кампање (као што је могуће и да нису добиле адекватне пресуде због некредибилности правосудних органа). Али СДС је подигао улог на виши ниво када је доказне материјале предао тужилаштву Србије. Уколико би се показало да су ти материјали више од предизборне кампање, руководство Србије не би могло избјећи конфронтирање с актуелним руководством РС. Имајући у виду да велики број грађана Србије (гласача) вуче коријене с наших простора, јасно је да би то представљало велики и непотребан баласт ионако презаузетом руководству Србије. Недавно лансирана Додикова идеја да се грађанима РС-а омогући гласање на изборима у Србији циља на ову пријетњу. Друга ствар коју треба истаћи је дисконтинуитет у спољњој политици Србије и РС. Док Србија форсира европску агенду по сваку цијену, при томе тешко балансирајући односе с Русијом, Додик је спалио све мостове иза себе играјући практично само на карту Русије и донекле Израела. Ако имамо у виду степен притиска који европска агенда Србије трпи као посљедицу продаје НИС-а Русији, јасно је да Додиков „путинизам“ представља стављање прста у око Србији. И на крају, агенда актуелне власти у Србији је готово у потпуности фокусирана на економију, док је агенда РС у периоду СНСД Владе потпуно „политичка“ и готово да није имала економску политику. Сада је то радикално промјењено и СДС је цјелокупну кампању центрирао на економији. У том смислу агенда која стоји иза кандидатуре г-дина Тадића је компатибилна с магистралном линијом Србије. Имајући у виду одлучујући значај односа Србија/РС за опстанак српског народа с ове стране Дрине јасно је да Тадић представља бољи избор с позиције националног интереса.

Сви ови плусеви омогућавају Огњену Тадићу да кредибилно води снажну кампању „предсједника свих грађана РС“, што је суштински квалитативни искорак од праксе партијског и партитократског предсједниковања коју је промовисао Додик. Чињеница да је СДС статутарно прописао норму да Предсједник РС не може обављати високу страначку функцију формално је осигурање ове обавезе и несумљив демократски искорак на нашим просторима. То објашњава разлоге због којих је г-дин Тадић са својим тимом одбацио концепт „прљаве“ кампање и фокусирао се на позитиван програм. Наиме, вишегодишња медијска хајка против актуелног Режима, те безбројне афере које су у међувремену избиле на видјело, отварају широк простор за „Инсајдер“ варијанте притиска на Додика. Одлука да се (по цјену губљења неколико јефтиних политичких поена) игнорише таква могућност је prima facie доказ рјешености да се искорачи из постојећег политичког блата и покуша са другачијим путем – одбијање да се заигра Пигмалион улога и метода циљ оправдава средство.

Насупрот овим очигледним плусевима г-дина Тадића, реалне могућности и стварни адути Додика у кампањи су сужени. Поред „материјалне“ премоћи, у смислу финансијске базе кампање и доминације у медијима (нарочито писаним), он се може позвати само на пар ствари. Једна од таквих је „традиција“, тј. чињеница да је г-дин Тадић двије претходне трке за мандат Предсједника изгубио. Једна од могућих примједби је и Тадићева тзв „радикалска“ фаза у којој је он био један од најоштријих критичара тадашњег СДС-а. Ипак, ови су аргументи слабашни и тешко да данас могу имати неку тежину на биралиштима. За разлику од тога, један од Додикових аргумента који има објективну тежину, и стога заслужује да се озбиљно размотри, је јача политичка каријера. Г-дин Додик је, наиме, у два мандата био Премијер РС, те једном Предсједник. Насупрот томе, највиша функција коју је г-дин Тадић обављао је Предсједавајући Дома Народа ПСБиХ. На претходним изборима ову чињеницу СНСД је формулисао у паролу да „Тадић нема довољно сиједих“ за политичко дјеловање на функцији Предсједника. (Ово сада није могуће с обзиром да је у претходне четри године и г-дин Тадић поприлично осједио, као и многи други грађани РС оптерећени проблемима неефикасне власти). Чињеница јаче политичке биографије се појачавајуће развија у мит о Додику као великом државнику. У различитим изведбама СНСД користи ову матрицу. Тако се с времена на вријеме појављују шунд-публикације из класе „чувар Српске“, и спинови о „највећем националном лидеру јужних Словена“ (Народне новине 03.08). Од сваког изласка Додика ван РС стварају се митови о контактима с свјетским лидерима, нарочито је сада популарна веза с Путином. Иако се ово често претвара у пародију и производи контраефекат, што због нестручности ПР-ова СНСД-а (најновија кич-посјета Москви је добар примјер тога), а што због понашања самог Додика (који је „сваком лонцу поклопац“), ипак се ради о аргументу који има објективну тежину, како у главама бирача тако и стварно. Наиме, на изградњу овог мита више од спинова режимских ПР-ова и Додиковог глумљења „фаце“, утицала је стварна успјешна борба против агресивних настојања Сарајева. Кључни такав догађај је изванредна побједа у сукобу с Високим представником Мирославом Лајчаком, у коме је демонстриран механизам на који РС може избјећи ситуацију с наметањем одлуке од стране ОХР. Тај успјех је врхунац политичког дјеловања Додика и СНСД-а и један од великих успјеха српске политике који су на битан начин детерминисали будуће догађаје. У извјесном смислу Додик је тиме искупио своје квислиншко дјеловање из ранијег периода.

Нажалост, овај успјех није оплођен у даљњем развоју догађаја, и РС се под СНСД-ом показала неспособном да искористи предности своје ојачане политичке позиције. То најјасније долази до изражаја у аспекту економске стабилности РС, која је буквално девастирана у периоду 2006-2014. Својевремено је СНСД лансирао тезу о „бољем ентитету“ али данас је јасно да је стварност управо супротна. Покушаји Владе да амнестира себе од одговорности за економску катастрофу у коју смо доведени своде се на неубједљиве изговоре попут „свјетске економске кризе“ и/или тврдње да је „економски развој РС блокиран постојањем БиХ“. Премда ови аргументи морају бити у мањој или већој мјери узети у обзир, јасно је да гро одговорности лежи у неспособној и некомпетентној Влади. А како је Влада РС, како кадровски тако и агендом, узурпирана персоналном доминацијом Додика, рачун за катастрофалну економску политику с правом бива испоручен на његов рачун. Тако он не може у кампањи кредибилно промовисати било какву економску платформу, с обзиром да су под његовим мандатом економски показатељи РС достигли ниво који ни најгоре прогнозе нису могле да предвиде. Од задужености, БДП, незапослености, спољнотрговинског дефицита итд, РС никада није била економски угроженија. Стога обећања-пароле СНСД-а о „новим радним мјестима“ звуче као лоше шале и иритирају. Степен економске девастације РС која се десила у периоду Додикових мандата је толики да се чак може говорити о „економској издаји“ РС. Г-дин Тадић је инсинуирао ту ствар када је дефинисао себе као „економског националисту“. Он тиме не оспорава коначни циљ о коме већина грађана РС сања, већ промовише бољи метод. Насупрот стратегији СНСД-а која се своди на тезу „ми морамо постати политички самостални да би могли економски да се развијамо“, Тадић предлаже: „ми ћемо бити онолико слободни и самостални колико будемо економски јаки“.

Кампања страха

Како није могуће понудити кредибилна обећања из реалног сектора, Додик и СНСД су се одлучили за форсирање радикалне кампање страха. Ово није видљиво на први поглед и заслужује да се детаљније објасни. Наиме, апсурдна кампања о „пробосанству“ јесте апсурдна ако се чита буквално. Јасно је да анти-РС дјеловање не може бити реално прикачено једној странци каква је СДС, а како смо већ рекли, нарочито не Огњену Тадићу персонално.

Смисао ових глупости је у томе да се у гласаче усади страх од политички новог, страх од промјена. Режим поручује: „да ми смо заиста подбацили, али ипак смо очували какаву-такву стабилност РС“. Опозиција није ново („сви су исти“, „већ су били на власти“ итд) већ само неизвјесно. Нагласак на тези о „угрожености“ РС акцентира ову кампању страха. Стално се говори о „издаји“, „обојеним“ револуцијама, бијелој Ал Каиди у БиХ, и сл. Цијела армија безбједњака и квазиексперата је постала редован гост нашег медијског простора, плашећи народ свим видљивим и невидљивим непријателјима. У исту сврху пласирају се парола-пропаганде о „будућим уставним промјенама“ у БиХ, „укидању Дејтона“, „интервенцији Запада“ која се припрема „након избора“ и трупама „САС-а“ које су пристигле да осигурају војни притисак. Итд. Одлука опозиције да именује себе формулом Савез за промјене и изађе с паролом „Придружи се промјенама“ је управо одговор на ову кампању страха – један позив грађанима РС да се не боје новог и промјена, већ напротив, да сви заједно као друштво храбро закорачимо у ново. Ако нас и то ново разочара бираћемо поново неку трећу опцију. То је нормалан демократски процес. Али не смијемо дозволити себи да нас страх затвори у окове лоше садашњости и затвореног друштва. За разлику од Додика који инсистира на безобразној и иритантној тези да судбина РС зависи од останка на власти њега лично и СНСД-а, Тадић поручује грађанима да „жели шансу“ да покаже како РС може боље. Тај скромни, и само наоко непретенциозни приступ квалификује га као суперироног кандидата с становишта аутора овог текста. Хрватски филозоф Нино Распудић први је схватио о чему се ради када је прошле године, гостујући на ХТВ1, рекао: „након Додика доћи ће нам Огњен Тадић, који је исти такав националиста, само мудрији и образованији.“

0 КОМЕНТАРА

Realno sagledana situacija, realno opisani likovi i karakteri predsjedničkih kandidata. I kao što reče „Хрватски филозоф Нино Распудић први је схватио о чему се ради када је прошле године, гостујући на ХТВ1, рекао: „након Додика доћи ће нам Огњен Тадић, који је исти такав националиста, само мудрији и образованији.““

“Додик је сам за себе, и то с поносом, истакао да је „главни Баја“. Ова дегутантна самодефиниција није лишена бриљантног политичког инстинкта, прeмда, наравно, достојна жаљења и за самог њеног аутора, као и за грађане које представља.“
Nije riječ o političkom instinktu nego o instinktu za samoodržanjem (na slobodi) i populizmu koji graniči sa prostitucijom… problem je u tome što, vidim, opozicija pod politikom i dalje podrazumjeva da je najniži vid populizma legitiman pristup “političkom“…

To ne može biti “politički briljantno“ – ne smije biti ni briljantno ni političko – takve pojave, ako je zasita stalo do RS i građana RS – treba iskorijeniti iz “političkog“….

Neko ko kaže – “glavni Baja“ – ruši sve institucije savremene države; sve što je danas političko; i doslovno poziva na svojevrstan mafijaško/feudalni sistem kojemu smo svjedoci…

Nema tu ništa “briljantno“ – to je strašno…

Izdržao sam negdje do pola, dalje nisam mogao. Smorio sam se. Radije bih da upitam sve one koji vjeruju u pobjedu jednog od kandidata – koliko zaista vjeruju u tu pobjedu?

Evo i malog, jednostavnog testa. Kladimo se i to u odnosu 1:2. Svako ko je siguran u svog kandidata neka mi ponudi opkladu. Dobiće super jednostavnu priliku da pored pobjede svog favorita – zaradi 100 maraka. Neka ponudi svojih 200 za mojih 100. Ukoliko njegov favorit izgubi – meni ide tih 200 maraka.

Ponuda važi za svakoga od ljudi koji su sigurni u pobjedu svog favorita. Koliko zaista vjerujete u njega? A koliko mu se samo u šu.pak uvlačite?

Објашњено, али коме? Прије да ће остати само „покушај да се образложе разлози за подршку једном човјеку и политикама које представља“. Из простог разлога, што првенствено треба имати у виду образовни и културни ниво нашег друштва, тј. да „код нас владају неке другачије климе“. Већина оних код којих може проћи „бриљантна“ Бајина самоидентификација (а сваки глас има исту тежину) у животу нису прочитали овако дуг текст, па је за очекивати да неће ни овај ни сличне. Стога је неопходно да и опозиција повлачи „бриљантне“ потезе. Никако овако „бриљантне“ као Баја, али нпр.:
Украли, па директно, кратко и јасно: то и то, толико и толико (примјера безброј).
Слагали… (примјера безгрој).
Уништили… (примјера безгрој).
Издали интересе… (примјера безгрој).
Дакле, једноставно прилагодити градиво способностима ученика.Примјера, поткријепљених чињеницама, ваљда имате у изобиљу. У супротном се, заиста, може поставити питање: шта сте радили све ове године?

„…замишљен као некакав панегирик Тадићу или филипика против Додика…“
??? Ја сам одушевљен изражавањем…

Сматрам се образованим човјеком, али ово је ипак претјеривање…

Иначе текст је сав у стилу: „ако побједи СДС препоручујем се за мирнистра…“.

Никад не би претпоставио да је аутор у тиму једног од кандидата.

Шта рећи? Господин Савановић је у свом писанију скенирао двојицу (јединих реалних) кандидата за председника Српске, наравно из своје перцепције, у уводу текста је написао и коме нагиње, поштено. Мало је обрадио ратни период, и шта су двојица „љутих“ противника радила у том тешком за наш род а богами и поганом времену, а мало и како су се понашали од 1998-е до данашњих дана.

Е сад, мало се аутор текста дотакао преврата 1998-е, Ипак ваља нам знати да је Република Српска од те 1998-е „заробљена држава“, и у чврстим канџама силника који ровари овим простором, овладали су они овим простором, контролишу институције, и заједничке у БиХ, и оне у Српској, контролишу и економију, али се уз помоћ поданичких медија, ових из НВО, којекаквих „слободних аналитичара“ и других муљара, настоји овладати и умовима људи. И успева, ту ће главни посао одратити медијска хоботница, опаки су то играчи, знају где ударити, знају шта се најбоље у народу „прима“, знају на шта су људи слаби.
Ко је опет какву улогу одиграо у том послератном и на крају 90-их бурном времену, понешто се и зна, неке ствари опет никад нећемо сазнати. Још нешто ваља рећи што Саван у свом писанију није поменуо, господин Додик је тих година крајем 90-их био и фаворит политичке елите и јавности у ФБиХ или боље рећи у бошњачком делу ФБиХ, није никаква тајна да су на седници Народне скупштине РС 18.01.98. сви посланици чије су централе странака у ФБиХ (а и тадашњи број тих „бошњачких“ посланика у Народној скупштини РС беше нереалан и последица бруталног инжењеринга) имали „задатак“ да гласају да госп. Додик постане премијер Српске. Господин Додик у то време беше и миљеник тзв међународне заједнице, али и медија у федералном Сарајеву, где беше и чест гост, а медији у ФБиХ су о госп.Додику и његовој политичкој опцији крајње позитивно, па и еуфорично писали и извештавали (а медији тако добро могу обликовати свест плебса). Тако ће потрајати све до 2005-е, и господин Додик од омиљеног лика у ФБиХ напрасно постаје прилично омражен. Шта се догодило, да ли је господин Додик променио курс, или се још једном потврдило да је немогуће угодити оним незајажљивим чији ће апетити стално расти, или нешто треће, али данас је тако. Узгред није лоше понекад погледати како неки овдашњи политичари или други ауторитети котирају у федералном Сарајеву, и то нам може бити водиља кад процењујемо неку личност. Данас јавност и медији у бошњачком делу ФБиХ имају друге фаворите и миљенике у Српској, то су неки „одабрани“ из данашње опозиције (аутор овог текста није у тој причи, управо су њега прозивали и беше на удару у федералном Сарајеву, зашто он, то знају они који су се намерачили на њега, можда зато што је први прозрео подлу игру око тзв коалиције „1.Март“).

Е сад, Српска је од 1998-е доспела у лош положај, и како написах „заробљена је држава“, али и у таквим околностима ваља живети, тако нам је, како нам је. Овде Саван греши у процени шанси ових кандидата, наивно верује да ће бирачи тако детаљно процењивати мане и предности ове двојице (и других) кандидата. Морам га разочарати, неће. Још више су у заблуди они који на изборима дају важност програмима странака. Па зар неко мисли да више од 2% бирача уопште чита програме странака и да ће их детаљно прежвакати? Данас ће просечни бирач у Српској једино детаљно прочитати дневну понуду на кладионици, а бирачица најновије пикантерије из света познатих личности.

Опет плебс, умова заробљених услед сталне контаминације садржајима ријалити смећа и турских сапуница, неће баш много времена посвети квалитетима кандидата, неће анализирати еконоску ситуацију, већ ће свој глас подарити оном кандидату или странци, који му више „легне“. Значајан број већ има своје фаворите, већ је поодавно одабрао своју политичку опцију, и ту ситуација слична привржености вољеном спортском клубу (Звезди и Партизану), накад ће бити вођени себичним разлозима (рецимо ако им плата овиси од расподеле у буџету Српске), водиља им може бити и незадовољство и фрустрације, понекад им „посебно легне“ иступ неког кандидата, зато су важни слогани (без обзира колико били мало смислени) који ће се урезати у менталном склопу бирача, али најважнију улогу ће одиграти медији, и медији ће понајвише креирати резултате ових (и свих будућих) избора. Тако то обично иде са изборима, не побеђује бољи кандидат, него онај који има јачу медијску подршку.

Савановићу,
извини друже, али наслов и поентирање на крају ти није оправдало текст.

Не кажем да си вјероватнио добро мислио, нажалост као идеолог не би смио поентирати на Нину Распудићу.

Кад уман прочита види да нема разлике између Додика и Тадића, мени има, ко сам ја, обични порталџија?

Волио би да си ту „концептуалну“ разкику другачије завршио, ако не знате, назовите, код нас су бесплатни савјети ако онај ко тражи савјет искрено мисли оно што би рекао.

Без увреде и поздрав.

П.С. Ако прође овај коментар да искористим прилику да кажем како ми коментари не пролазе већ два дана.

Разумијем кад би неко (не)намјерно бановао неке из позиције и опозиције, да мене који овдје срцем пишем скоро три године, не могу да вјерујем.

Мора да је техничка грешка.

http://pressrs.ba/sr/kolumne/kec_iz_rukava/story/70248/Ishod+pre+izbora.html

Pres je režimska novina i njih ne treba uzimati ozbiljno. Oni su kao i Nezavisne novine uključene direktno u kampanju SNSD-a. Ako je i ostvaren kakav jeftin poen vezan za Putina, isti su već izgubljeni jer se narod više tog događaja i ne sječa. Pritisli su ga ekonomski problemi. Tako da 12.10. to neće biti odlučujuće.
Mislim da treba naglasiti jednu bitnu činjenicu koja ide u korist SNSD-u. To je činjenica da kod nas ima dosta nepismenih i polupismenih ljudi za koje nije bitno šta pojedini kandidati govore već kakvu predstavu za javnost izvode. U tom pogledu Dodik je nenandmašan (parira mu Slavko Vučurević). On u suštini više nema šta ponuditi ovom narodu i čitava njegova predizborna kampanja se u stvari svodi na cirkusku predstavu…

Meni ovo liči na ono njemačko strijeljanje 50 Srba za 1 ranjenog i 100 za 1 poginulog Švabu u Srbiji tokom 2. svjetskog rata.
RTRS, SRNA, Nezavisne novine, Glas Srpske, Pres, Novi pečat, Narodne novine… svi su u službi pozicije. Bukvalo u službi.
Opozicija na raspolaganju ima BN, ATV pola/pola i poneki slobodni portal.
Kad se u tom rijetkom medijskom prostoru na raspolaganju opoziciji pojavi rijedak tekst koji blago protežira predsjedničkog kandidata opozicije, onda se na njega ostrve desetine komentatora u crvenim dresovima.
Predlažem da odgovor na ovaj 1 tekst koji tek blago miriše kao navijanje za opozicionog kandidata bude pisanje 100 tekstova u kojima se otvoreno podržava Milorad Dodik. I to tekstove da ne piše bilo ko nego: Nenad Kecmanović, Nikola Deretić, Tanja Parađina, Radoje Andrić, Mirjana Kusmuk, Veselin Gatalo, Emir Kusturica, Dževad Galijašević, Draško Milinović, Stefan Karganović, Đorđe Latinović, Željka Dragičević, Biljana Bokić, Rajko Vasić, Pero Simić, Emil Vlajki, Predrag Ćeranić, Dragan Jerinić, Goran Maunaga, Dragan Davidović… (sami nastavite niz).

„Zaraziti nekog čekanjem, to je najsigurniji način vladanja njime, to znači učiniti ga nepokretnim i bezopasnim potpuno i zauvek, i ta obmana čekanja tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine, iz zatvora može pobeći i okova se može čovek osloboditi, ali te obmane – nikad ni doveka.“ Reče jednom davno naš poznati nobelovac Ivo Andrić

Čekamo na referendum
Čekamo na otcepljenje
Čekamo na bolje sutra
Čekamo na zaposlenje
Čekamo na penzije
Čekamo na investicije
Čekamo na nove projekte
Čekamo na aerodrome i autoputeve
Čekamo na ovo, čekamo na ono

Čekamo li čekamo, i slomismo se od čekanja.
Evo već 9 godina.
Znate li vi gospodo koliko je 9 godina?
Debelih 9 godina čekanja…
Koliko još? Dokle?

E pa do 12. oktobra narode! Strpite se, ostalo je još 18 dana do pada diktatora.

12. oktobra svi kao jedan na izbore!

1.000.000 stanovnika Srpske traži promjene!
Jer budućnost naše djece više ne može da čeka.

Ognjen Tadić za predsjednika.
Promjene. Odmah!

U pravu ste, „Kampanja straha“, ali ne obična, već jedna sadistička, od strane čovjeka koji polako prijeti da postane diktator ovom ionako napaćenom narodu, njegova želja za tim postoji i ka njenom ispunjenju već uveliko korača, ali narod svojim glasom za PROMJENE na predstojećim izborima istu ima priliku da ugasi i da gospodinu budućem bivšem predsjedniku omogući da bude diktator, ali iz ugla Saše Barona 🙂

Ovo je detaljna analiza dvojice kandidata za predsednika RS. Kaze se i da je biografija Ognjena Tadica jedna od rijetkih cista(nazalost) pa zar mi ne zasluzujemo da imamo normalnog predsednika bez mrlja iza sebe? Zar je toliko tesko postaviti nekog cestitog na celo drzave, pa valjda ce nam svima biti bolje. Zar je moguce glasati za nekog za kog se vezu tolike afere. I uostalom zar je moguce glasati za ovako nesposobne ljude? Koliko dugo mladi i obrazovani cekaju na posao? Ja necu vise da cekam a vi?

Samo da dodam na ovo dobro zapažanje Džabaleskua:
-10.Čekamo 12.oktobar(do koga nije ostalo još puno dana),pa ćemo se riješiti svih prethodnih čekanja!

Ex-1978
Prihvatam opkladu!
Kako da dogovorimo način kako da je realizujemo?

Ex-1978
Predlažem da obojica uplatimo po 500 maraka, na tekuci račun danijela simica.
Nakon izbora, ako pobjedi dodik, neka simic uplati tebi tih hiljadu maraka, s ako pobjedi tadic, neka uplati hiljadu maraka na moj račun, naravno ako se čovjek slaže sa tim.
Evo ja sam spreman da izvršim uplatu odmah, samo da mi frontalov administrator da podatke.

Маћи и ја приватам окладу. Улажем сто марака и вагон заледите пилеће џигаре из јужније Америка на нашега Доду. Ако побједи ти мени цвају у касицу прасицу и десет литера кајсјеваче. Шаљи ми вестерн јунајтедом на Маглић. Поштар Жућо зна ђе мој положај.

@ dragoslav()račic, 25.09.2014. 11:54:24

Nisi ti skonto uslove pod kojima se kladim. Pročitaj ponovo. Vidiš da se niko ne javlja. Vidiš da baš niko nema vjere u svog favorita. Vidiš da svi od reda mlate praznu slamu.

Dečko, bićeš i ti ministar, dobar si poltron, takve kao ti vole svi političari.. Kaže Dodik nije bio u ratu,a jesu li poslanici SDS-a bili u ratu, tadašnja Vlada? I oni su po difoltu ratni dezerteri.. Kada nemaju šta da kažu, uhvate se rata, ko je veći mudonja tada bio, srbenda… Sve same srbende, junačine,pogotovo te sarajlije kao i Tadić, nema šta, vidilo se u ratu! Onda priča o Vučiću, kako je on došao na vlast.. Ma majstore, doveli ga Britanci i Njemci,pustili Tadića niz vodu, trebao im neko da riješi gordijev čvor zvani Kosovo, kakva crna borba protiv korupcije, šta je uradio za više od 2 godine vlast, ko je osuđen(osim nekoliko spektakularnih hapšenja političkih protivnika i njihovih sponzora).. Vidi se da ti odavno nisi bio u Srbiji, pa kada odeš, pitaj ljude kako im je, jesu li grijanje, struja, voda, namjernice, ma cijeli život, poskupile ili pojeftinile u tom periodu… Tadić je ugledni intelektualac, magistar sociologije, možeš misliti(i ja sam doktorant ekonomije, pa…..), da nije i poliglota možda(zna li barem beknuti engleski jezik, za druge da ne pričam, a trebao bi da zna, jer on kaže da je bolji od Dodika u svemu)! Kaže da je Dodik sumnjivog obrazovanja.. Ako mu se nešto ne može prigovoriti, to je obrazovanje, završio je faks u BG, kada je to rijetko ko završavao fakultete u bivšoj YU.. Kaže onda da je ugledni advokat,jeste ugledni, samo ne znam gdje, u Banja Luci nije sigurno, pored Čizvomića, Mikeša, Dabića, Pantića, Sajića itd itd To dečko pričaj nekome ko nije iz BL, kakav je gigant od advokata, ima nas i iz ovog grada koji znamo ponešto.. A kakav je čovjek, najbolje je pokazao u zimu 2005. kada je iz radikala prešao u SDS za šaku maraka(kada je SDS-u trebao jedan glas u NS da formira Vladu Pere Bukejlovića), doveo ga Čavić, gurao ga na hierarhijskoj ljestvici SDS-a, a kada je izbio sukob između Čavića i Bosića poslije izbora 2006. ovaj miš mekinjar se priklonio Bosiću, a ne čovjeku koji mu je mnogo, mnogo, tj najviše pomogao u političkom životu i karijeri!!! Toliko o njegovom čojstvu, ljudskosti, integritetu, poštenju!!! Inače, tekst kao da je pisao Pero Simić, i kao je nepristrasan, ali dobro, dečko se već vidi u fotelji ministra, kao i cijeli SDS, već podjelili fotelje, a narod, ma ko j…. narod, ovce su za šišanje ionako!B-)B-)B-)

nikolo makijavelli, 25.09.2014. 15:28:05 [12

– Dečko, bićeš i ti ministar, dobar si poltron, takve kao ti vole svi političari.
Ово би могло бити искрено, још ако је из властитог искуства, онда има тежину и може се прихватити.

– Kaže Dodik nije bio u ratu,a jesu li poslanici SDS-a bili u ratu, tadašnja Vlada?
И о овом наводу би се могло расправљати, али све и да прихватимо да је тако, шта га натјера да шверцује и профитира на унесрећеном народу, кад је већ био „спријечен“ да узме учешће у одбрани?

– Onda priča o Vučiću, kako je on došao na vlast.. Ma majstore, doveli ga Britanci i Njemci…
Ко оно „доведе“ Додика?
Чије смо тенкове виђали по Бањалуци и који им је био задатак?
Чији су хеликоптери будили становнике Бијељине, довозећи посланике из федерације у глуво доба ноћи?

– Tadić je ugledni intelektualac, magistar sociologije, možeš misliti(i ja sam doktorant ekonomije, pa…..)
Ко је тебе поредио са неким?
Или је идентификација са Бајом потпуна (што би захтијевало стручну помоћ)?

– da nije i poliglota možda(zna li barem beknuti engleski jezik, za druge da ne pričam, a trebao bi da zna, jer on kaže da je bolji od Dodika u svemu)
Јавности је познато да Баја има проблема и са српским, „за друге да не причамо“, па је по овом критеријуму, и у најгорој варијанти, Тадић у предности

– Kaže da je Dodik sumnjivog obrazovanja..
Послије, тешком муком, завршеног месарског заната и диплома са Оксфорда би била сумњива, или би бар требала бити.
– Toliko o njegovom čojstvu, ljudskosti, integritetu, poštenju!!!
У поређењу са Бајиним поштењем, о коме су и истажни органи нашироко писали, а тек се очекује да се распишу?!
Ко је оно заговарао унитарну БиХ, са једним предсједником, а данас продаје приче о тобожњем референдуму?
Ко је први Србин с ове стране Дрине, који је Караџића и Младића прогласио злочинцима, а данас кад су утамничени. на њима купи поене и приказује их у предизборним спотовима?…

P.S.
Ако с оволиком објективношћу приступиш и изради докторске тезе и то прође, онда смо стварно у банани. Једино ако се не ради о постдипломском програму неког од евро-експрес колеџа (онда у реду и сретно).

Савановић се спустио на ниво телалук-бојса са Фронтала.Просто не могу да верујем да ово пише неки интелектуалац.

Тезу да су „сви исти“ сигурно не промовише власт,јер власт тврди да је боља,пуно боља од опозиције.Јасно је да нису исти,али имају исте мане,паркократију и остале друштене-политичке девијације,док резултате имају само појединци.

Начин понашања једног и другог кандидата је одавно познат.Док Додика нападају са свих страна,што оправдано,што неоправдано,и криве га за сваки могући проблем,Тадић ‘ладнон лади јаја у Са и прима већу плату од Додика.Овај вероватно по целе дане не стаје и бори се са свим и свачим,тако да није ни необично што прсне на глупости.

Шатор и кафану ни Тадић није заобишао као ни Додик,а промене које наводно нуди крећу са телохранитељем и возачем.

Ратни пут,образовање (иако су обојица високо образовани,што је дебилизам Савановића) или то што је Додика неко некад подржавао уопште не чине Тадића бољим и способнијим политичарем од Додика.Напротив.

Подршка Вучића?Па што не отресе Додика ако сме?Имао је прилику.Шта га спречава?Што не подржи Тадића отворено?У чему се састоји подршка СДСу?У тврдњама телауковаца?
Додик и Вучић један на основу другог дижу себи рејтинг,а остали могу да се бусају наводном подршком.Тадић и 4-5 „напредних“ странака у Српској.

Распрудић није филозоф,он је италофил и један модеран десничар какав Тадић неће постати јер служи као топовско месо у сопственој странци потчињен људима који му нису до колена.
Распрдић је то рекао,а гледао сам емисију (мислим да је у питанју „Пети дан“), у контексту тога да Српска неће добити флексибилнијег и „мекшег“ политичара ни након Додика,чему се сви надају.Тадић је послужио само као пример какав може да дође после Додика,неки млађи и не мање националан.Он је пример „младог тигра“,профила политичара који долазе.

Mr Biggy, 25.09.2014. 17:31:03 [129467]

Ни ја не могу да вјерујем да овако пише један интелектуалац са факултета којим руководи велики и надасве достојанствени идеолог Кецмановић, а који је, опет, градио највећи неимар (послије Немање Кустурице и Милета Радишића) у историји Cербства и „највећи национални лидер јужних Словена“, Баја Главни.

Ал, шта ћеш, времена се мијењају.

Ти нешто није најјасније,ја сам рад да ти објасним.Али по питњу теза везаних за текст.

Овај потоњи коментар нисам уопште разумео,опет се покушава причати о томе ко је ко иза профила.То мене не занима,занимају ме ставови и чињенице.Постоје само 2 категорије,будале и они који то нису.

Savanovićev tekst je odličan! Realno prikazana slika dvije potpuno različite ličnosti.

Slažem se s Hillom. Dodik nema apsolutno ništa više da ponudi. Priče o otcjepljenju, ma kako bile atraktivne u RS, su toliko puta potencirane (i to uvijek pred izbore), da su se totalno izlizale. Koliko vidim niko više na to i ne obraća pažnju…

Khal Drogo, 24.09.2014. 22:33:48 [

Privukao mi je pažnju vaš komentar i moram reći da se načelno slažem sa vašim navodima.

Šta se dešavalo u tom tadašnjem „prevratu“ možda najbolje svjedoči jedan moj drugar, tada vozač jednog od funkcionera koji je igrao važnu ulogu u prevratu. Ovako parafrazirano ide njegova priča: „otišli mi na sastanak u Bijeljinu, kad tamo pečen vo, pije se, jede, pjevaju četničke pjesme. Zakleli se mi na vijernost SDS-u – ono ‘do groba’. Potom krenemo za Banjaluku do hotela Bosna (još uvijek u zakletvi SDS-u). Kad tamo, opkoliše nas, provedoše kroz špalir do zuba naoružanih specijalaca, a mlati ko kako stigne. Ovog mog odvedoše na sastanak. Kad se vratio sa tog sastanka (prevaspitavanja), sjedamo mi u auto i idemo kući. Kad ovaj moj započe sa hvalospjevima prema Biljani i Dodiku, ja prosto ne mogu da vjerujem – znam šta je jutros pričao. Upitam ga zbog čega je promijenio mišljenje, a on mi reče da je to sa pečenim volovima, pjesmom i pićem dobro, al’ planu na mene ‘čovječe zar ne vidiš da ovi lome kosti’. ‘Zar treba da glave gubimo?’ na kraju me upita.“

Malina, 25.09.2014. 20:01:09

A šta kaže otpravnik američke ambasade Hil?

Zanimljivo je to. Vidite, i ranije se dešavalo da pojedini naši polotičari predstavnika američke i britanske diplomatije naruče nekoliko „nepriateljskih“ predizbornih izjava, jer znaju da će im to po onoj našoj poznatoj „tuk na utuk“ percepciji donijeti nešto glasova. Pitanje je da li je 2006. godine SNSD na vlast dovela njihova kvalitetna politika ili ponašanje visokog predstavnika Ešdauna. Nije Ešdaun nimalo naivan političar, pa je tako iluzorno razmišljati da nije znao da svaka njegova „zapaljiva“ izjava protiv Dodika u stvari donosi na stotine i hiljade glasova tom njegovom „protivniku“… a baš se trudio da mu donese što više glasova (sijasetom glupih i naoko bezveznih izjava)…

U tom kontekstu indikativno je kako su ovo prvi izbori u kojima američka i britanska diplomatija ne podsjećaju na ponašanje SDS-a 90-ih, gdje ih ne predstavljaju kao „opsanost“ po ovu zemlju, ma gdje ne tvrde kako neće priznati njihovu vladu… zašto su promijenili mišljenje i ponašanje (ranije su to revnosno činili)? Pa iz istog razloga: znaju odlično da Srbi glasaju za one koje oni kude (ne žele svojim „neprijateljskim“ izjavama da im donose glasove)… al’ zato „kude“ Dodika koliko znaju i umiju… zanimljivo!

Све је теорија завере,то је јасно.
Док су Додика подржавали финансијски,Амери су били уз Додика.
Кад га не подржавају и говоре лоше о њему,и то је вид подршке.

Чавића подржавају и новчано и у сваком погледу,па преко њега и „СЗП“,али је и даље Додик „амерички човек“.Да бар јесте.

Razlika između 2006. godine i vremena Pedija Eštaduna i danas je veoma velika. U međuvremenu, amerikanci su ostvarili sve što su planirali na ovim prostorima. Trenutno ih ne zanimamo. Oni ovdje nikoga više ne napadaju već nas ismijavaju. Smiju nam se direktno u lice. Hilov komentar posmatram u tom kontekstu – Dodik nema šta da vam ponudi, mlati praznu slamu, a vi kad ste glupi glasajte i dalje za njega. Nastavak njegove vladavine donosi daljnju izolaciju, potpunu ekonomsku i moralnu propast…

Tražili ste, dobili ste.

P.S. Volim RS i živim za nju, ali me danas mnogo manje nego 2006. godine zanima šta kažu u federaciji, šta kažu amerikanci, rusi i ini. Zanima me, kao i većinu ljudi, kako da preživim. Upavo zbog toga za mene nije više bitno koga amerikanci brane, a koga napadaju…Uostalom, mi smo nakon devetogodišnje vladavine idiota koji su uništili sve što su mogli i čega su se dotakli, toliko sitni da nas mogu smazati u trenu…

I ja sam načuo o Čavićevom „šurovanju“ sa američkim i britanskim diplomatskim krugovima, a šta ga najviše degradira jeste činjenica da je postao potrčko trećerazrednih samoumišljenih diplomata, kakve nemaju ama baš nikakvog autoriteta (ništa se ne izdvaja od Vaskovića i sličnih). Sad, zbog čega čavićevi „mentori“ ćute? A šta bi to uopšte mogli reći o njegovom ranijem političkom djelovanju? Da ga optuže za „velikosrpsko djelovanje“ ili kao nedemokratu, ma glupost. Svi znaju da je to političar „beskičmenjak“, koji je prihvatao sve šta je od njega traženo, odrekao se i SDS-a i njegovih utemeljivača. U krajnjem i Dodiku je prepustio vlast. Nemaju dakle čime da ga „kude“. Sa druge strane odlično znaju da ako ga hvale – e pa izbiće mu i ono malo glasova na koje objektivno može računati. Uostalom, kad je Čavić u pitanju – on trčkara za pojedinim „diplomatama“ i nudi ovo i ono, a njih to previše ne tangira (ako uopšte osvoji nešto glasove razmišljaće da li da ga upotrijebe).

Na kraju moram istaći da sam u prethodnom komentaru govorio o nekim prošlim i svršenim vremenima, a kad je američka dominacija nad ovim prostorima snažno djelovala. Danas su okolnosti dijametralno suprotno promijenjene i Sjedinjene Države su ovaj prostor potpuno izbrisale iz epicentra svojih diplomatsko-oružanih aktivnosti (usmjereni su na druge lokalitete i probleme). U tom kontekstu i Dodika i Čavića možemo posmatrati kao potrođene američke marionete, kakve u ovim novonastalim prilikama „love u mutnom“, i ništa više.

ratio

Ako je ovo nick autora teksta, da mu malo replicira, odnosno krivi navod ahhaha

1. Nemam iskustva u poltronisanju,za razliku od autora, nisam član partije, kao što Šojić kaže:)
2.SDS-tj 95% njihovog članstva nisu bili ratni profiteri,a i poslije rata, sve same poštenjačine.. Ako imaš dokaz za njegovo ratno profiterstvo, pošalji lijepo dokumentaciju u Tužilaštvo BiH, kod Salihovića, oni ga očima ne mogu gledati i veoma će se obradovati tvojim dokazima
3. Ti si pričao bajke o stučnosti i znanju cijenjenog ratnog sudenta prava, ne ja, i hvalio ga na sva usta kao da je u najmanju ruku Smilja Avramov, Dušan Lukić, Milenko Kreća…magistar sociologije wowwww
4. a i poznati si lingvista, poput Vujaklije, pa si i kompetentan za fonetigu, leksiku, gramatiku, vokabular… pa nisam znao da si multidisciplinaran naučnik… Pošto vidim da si razumiješ šta pričam „na treću“, da ti ponovo objaasnim.. Rekao sam, da, pošto se Tadić busa da je mnogo bolji od Dodika u svemu, pa bi bilo normalno da kao Predsjednik zna govoriti barem engleski jezik, jer nije on mator političar(ali naravno ne zna, šta će mu to, on perfektno barata Srpskim…ma pričaj Srpski jezik da te cijeli svijet razumije hahaha)
5. Završi ti FPN u Beogradu u Titovo vrijeme, pa onda pjevaj borbene, kakve veze ima u koju je srednju školu išao, ne razumijem, šta je pisac s tim htio da kaže?!? Znači, po tvome, svako ko nije završio gimnaziju, medicinsku, elektro i ekonomsku škoju je fukara, ograničenih intelektualnih kapaciteta, neko je sa 14 godina znao čim će se baviti u budućnosti aha… da ti ne dužim, tako je, upravu si, fukara, kupila FPN,sredio mu drug Kardelj i Koča Popović, naravno pod dirigentskom palicom druga Marka-Leke Rankovića 🙂
6. Baja je strašno probosanski orjentisan, prenio je sepet nadležnosti na nivo BiH kada je bio na vlasti od 2001.-2006. daj dečko budi realan, meni da Ivanić, Čavić pričaju o srpstvu, a čava dobio keš od američke ambasade da potpiše izvještaj o Srebrenici, nakon čega su naši generali i političko rukovodstvo redom osuđeni na dugogodišnje robije… čik pogodi ko mu je nosio koferče s kešom:)?!? a o SDS-ovom prodavanju teritorija, Drvara, Jajca, Petrovca, Glamoča, Grahova da ne pričam, pa sam Alija je javno na TV-u rekao da je platio Bihać 46 miliona tadašnjih maraka.. Ko je uzeo te pare, Dodik? I moj otac je bio na bihaćkom ratištu, tako da je živi svjedok njihovog poštenja, tako da….

p.s.doktorska teza se odnosi na ekonomsku tematiku, ekonomija je egzaktna nauka, nema puno subjektivnosti i mlaćenja prazne slame, pričanja bajki, basni kao u politici i fakultetima srodnim politici.. Ne brini se ti za moj rad, niti fakultet, nisam na večernim školama gdje naveče prelistaš a ujutro zablistaš, na ispitu..
Niti sam glasao za Dodika 2006. ni 2010., kao većina ovdašnjih poltrona kada su ga kovali u zvijezda i posmatrali ga kao Tita, Slobu, a sada ga pljuju.. Kakav smo mi narod, najbolje je objasnio jedan od najvećih intelektualaca druge polovine XX vijeka Jovan Rašković, čuveni psihijatar, koje je dao kolektivnu dijagnozu stanja i ponašanja naše nacije.. Toplo ti preporučujem da je pročitaš, ako već nisi!!!
Pozzz

Malina, 26.09.2014. 10:05:24

Potpisujem!

nikolo makijavelli, 26.09.2014. 11:39:07 [129

Ово је чиста демагогија, прорежимска пропаганда и подваљивање недостојно одговора.

Поред тога о овој теми је довољно тога речено, и од стране аутора и од коментатора. Чињенице које су, онима који хоће да знају, биле познате и без овог текста.

P.S.
Нисам поборник „колективних дијагноза“ и генерализација типа Цвијић, Марић, Рашковић, упређивања народа по интелигенцији и сл. Због одређеног разочарења у досад прочитана дјела те врсте, препоручено нисам читао. Али, прихватам препоруку, прочитаћу из радозналости.

Ni u ovakvom tekstu SDS-ov „intelektualac“ nemože i ne smije da sakrije činjenicu da im je osnovna politička ideja vodilja dodvoravanje zapadu i rušenje uticaja Rusije,a sve u nadi da će biti prepoznati kao Vučić i Nikolić Republike Srpske.Teško nama ako nam je politička ideologija magistrala SNS-Srbija u EU-bez alternative.
Ne nisu ovi u SDS-u naivni,pa kao misle da će oni izraditi glupe strance.Ne oni su beskrupulozni i podmukli, a na svoj narod gledaju kao i Boris Tadić,
kao na zatucanu masu koja jede prstima ispod šatora a
oduševljava se Ćanom i Bajom.Znate oni su ljepši, pametniji,elokventniji,moderniji od svih nas malih objekata iz njihove Konrad Adenauer i Fridrih Ebert političke škole zapadnih vrijednosti.
Izvinite,molim vas,gospodine Savanoviću što su mi opanci ukaljani balegom.

Није лоша прича задњих десетак коментара с обзиром да је кампања у току.

Мораће се људи на крају одлучити за једног, или за другог.

Мени је засметало у овом Савановићевом тексту што између редова некако (не)намјерно „показује супериорност“ изнад обојице.

Покушај објективности и навијања за Тадића по мени није успио, али ко сам ја да лично судим, судиће народ у октобру,ја имам право на лично мишљење, на један глас на изборима као Никола Лазаревић.

Ово више пишем да би дао подршку свим фронталовцима који се лично потписују и стоје иза својих ријечи, ма за кога они навијали, или промовисали своје идеје.

Још једно кад већ пишем, ово за Савановића је моје лично мишљење,морам да кажем да ћемо се морати ових дана као партија јавно одредити, иако не идемо на изборе.

Кукавичлук би био да еколози и наши партнери из низа Удружења не кажу своје.

Сви знате да се ми увијек отворено о битним стварима изјаснимо,да увијек позивамо на слогу због много оних који нас не воле са свих страна, да нам је много важна јака државотворна политика и заштита преосталих природних ресурса, то су са Дејтоном и његовим стварним признањем у парламенту од стране комшија по нама три основна стуба опстанка Српске и нашег народа на овом простору.

Мораћемо се значи као одговорна организација изјаснити и поставити услове, мораћемо се са партнерима договорити како да то урадимо у задњих десетак дана,треба да остане у глави народа шта је ко причао и обећавао прије избора.

Наша је то обавеза како би сутра могли некога прозвати ако није добро радио, како би сутра могли тражити подршку од народа указујући да смо на вријеме упозоравали и нудили једина могућа рјешења у овом моменту?

Коме ћемо сутра народ извести на улицу са образом, ако се настави пљачка народа и природних ресурса ако нисмо сад рекли да ћемо то урадити,хоћемо ли имати право позвати народ да их линчујемо ако се почне шуровати тајно о нашој будућности ако нисмо на то сад упозорили,хоћемо ли имати право позвати народ због……..?

Поздрав

„dodvoravanje zapadu i rušenje uticaja Rusije“ – odavno ovdje nema zapada, a ni uticaja Rusije. Ako i ima kakvog uticaja Rusije onda se svodi na pljačku onoga što je preostalo od naftne industrije.

U pravu je alas Nikola sa konstatacijom kako je već vrijeme za opredjeljivanje po pitanju kandidata za predsjednika. Doduše, kod mene nije dilema da li glasati za „jednog ili drugog“ kandidata, nego da li glasati „protiv jednog kandidata“ (zna se i kog) ili uopšte ne glasati.

Pokušavam da objektivno (koliko je to moguće) analiziram dešavanja „na terenu“, pa mi je jasno da se i SDS i Ognjen Tadić nalaze u prilično složenoj situaciji, kako sa aspekta unutrašnjih, tako i spoljnih, uticaja. No, ono šta ne razumijem jeste nedostatak hrabrosti da se izloži OSNOVA naše buduće politike, nego se ovako sve „zamotava“ u nekakve preuske okvire u kakvima je nemoguće razriješiti nagomilane probleme.

Šta pokušavam reći?

Vidite, pokojni Zoran Đinđić je hrabro izložio svoj politički koncept prema kom i mi Srbi treba da pristupimo evropskim integracijama, da društvo prilagodimo standardima evropske zejednice, te da i Amerikance i Ruse ispoštujemo koliko moramo, ali da im jasno stavimo kako je „evropski put“ naše primarno opredjeljenje. Zoran je nastradao kako je svima poznato, ali je unutar srpskog etničkog bića zaživjela njegova ideja i danas je opšteprihvaćena. Potom je i Vučić to prepoznao kao kvalitet ideje i želju većine građana Srbije, te OPET HRABRO izložio svoj (nije njegov nego Đinđićev) politički koncept.

I šta sad čine i SDS i Ognjen Tadić? Svo njihovo političko djelovanje može se rezimirati kroz ono: „da skinemo Dodika, pa ćemo vidjeti…“. Šta ćemo vidjeti? Hoćemo li čekati upute Čavićevih mentora iz Londona ili Vašingtona? Ako Tadić na to čeka, e teško nama… Dakle, da rezimiram, kampanja je već započela, ali ima sasvim dovoljno vremena da Tadić objelodani šta je je to dogovoreno sa Njemcima i kako će se to reflektovati na buduće promjene u ovoj zemlji. Ako Tadić misli da su Srbi (kao narod) i građani Srpske uopšte GLUPI, pa da nisu u stanu shvatiti kako će se ovdje projektovati budući njemački uticaj, onda gadno griješi i vrijeđa sopstveni narod. Lično mislim da je Njemačka za nas trenutno najbolji izbor po pitanju saveznika, da je u stanju da nas zaštiti od sve izraženijih američko-ruskih sukoba, te da izvede te zamišljene integrativne procese kakvi bi trebalo da exYu prostor pripreme za pristupanje EU. Takvu politiku sam spreman podržati, no, pretpostavka za to je da Tadić & co to predstave javnosti. To lafo „vidjećemo“ meni se nimalo ne dopada i to otvoreno kažem… Doduše, možda SDS i Tadić vide nešto drugačije buduće procese na ovim prostorima, ali bih to volio doznati preko javnih obraćanja i saopštenja, a ne da nagađam.

‘Potom je i Vučić to prepoznao kao kvalitet ideje i želju većine građana Srbije, te OPET HRABRO izložio svoj (nije njegov nego Đinđićev) politički koncept. ‘

nema šta, pvavi stvučnjak. nego, šta če Vučko ako se njegov bivši mentov Voja vvati iz Haga?

kako ti se da svati toliko ovdje bog te maz’o B-)

Ni meni nisu jasni uopšte…mislim na opoziciju…opet, ne dvoumim se da li izaći ili ne – ovi sada na vlasti jednostavno moraju biti kažnjeni…pa kako god da se ta kazna ispolji…bilo prostim gubitkom vlasti bilo onim što bi trebalo da ih očekuje da smo iole normalna država – zatvorom…

Borislave, zaista? Ovo nije na vešem nivou analize. Vama je SDS u sjeni svojih partnera? Kako ste došli do zaključka o mentorstvu, pa i o ultimativnoj kontroli procesa od strane Čavića. baš me zanima i otvoren sam za diskusiju.

U trci za presjednika opozicija nema jakog protivkandidata.
Tadić nije sposoban da zaštiti interese RS od stranih i „domaćih“ uticaja čiji je krajnji cilj ukidanje RS.
To je narod već i prepoznao.

ARBITAR
Jesmo li to mi neko indijansko pleme pa da mislimo da interesi RS, institucije RS i zaštita RS zavise od jednog čovjeka?
Ako zavisi od jednog čovjeka – onda je već nema…
Šta je narod prepoznao? Je li narod baš toliko glup pa da misli da sve institucije i čitava država zavise od jedne ličnosti?
Šta pričaš?

Od ovoliko stranačkih kerova i agitatora na frontalu baš niti jedan nema muda da uloži dinar na svog favorita!?

Nizakojikurac niste. Političari su nam još i dobri kakvi su levati po partijama i odborima. Nit to vjeruje u koga, nit to zna šta – samo se nada sitnog ćara. Uprli oči u fotelje i blenu.

Bar ostavite odvezane pertle da imamo za šta uhvatit kad vas budemo izvlačili iz tople guzice lidera/šefa/bossa.

front, 26.09.2014. 23:31:28 [

Očito ste samo letimočno „preletjeli“ moj komentar. Ja pitam SDS i Tadića da li čekaju stavove Čavićevih „mentota“ i to je cinizam na činjenicu da SDS nedovoljno jasno deklariše svoje stavove u odnosu na geopolitičke izazove, na buduće procese i promjene. Saglasan sam sa stavom da se mi ovdje primarno trebamo baviti svojim unutrašnjim problemima, međutim, geopolitički izazovi su toliki i takve prirode da su nam nužno potrebni kvalitetni saveznici među velikim silama. Po onome kako ja vidim buduće izazove i stanje odnosa na terenu za ovdašnje prostore najbolja opcija je priknanjanje Njemačkoj, uz zadržavanje tradiocionalno dobrih odnosa sa Rusijom, Italijom (jednim od naših najvećih trgovinskih partnera), pa čak i održavanje stabilnih odnosa sa Turskom, dok sa Amerikancima i Britancima samo zadržati odnose „kurtoaznog smješkanja“. Sad, kad proanaliziram kako su se pojedine naše političke opcije povezale sa „inopartnerima“ tu je nesporno da jedino SDS (mislim na Srpsku) uspostavlja relacije prema Njemačkoj, ali šta to vrijedi kad su na tom planu ustuknuli pred jeftinom dnevnopolitičkom manipulacijom SNSD-a o „probosanskoj politici“ i sad od toga bježe. Milorad Dodik da može uspostaviti bilokakve relacije prema Njemačkoj, ma ne bi opstali od njegovog hvalisanja. No, nema od toga ništa jer ga Merkelova „očima ne može gledati“, a SDS je uspio u tome, ali „pada“ na jevtinim podmetanjima. To je ono šta prigovaram i SDS-u i Ognjenu Tadiću: nedostatak hrabrosti da se izloži ono najbolje šta su u političkom smislu uspjeli postići – približavanje Njemačkoj! Uostalom, ako je to Vučić već učinio (i približio se Merkelovoj i time se pohvalio, te utvrdio da za takva opredjeljenja ima podršku građana), a šta sprečava Tadića da učini? Zar jevtino podmetanje o „probosanskoj politici“. Eto ja se javno deklarišem da sam „probosanski opredjeljen“ i spreman sam da glasam za političku opciju iz Srpske koja će shvatiti da je interes i Srba i Srpske uspostavljanje funkcionalnih institucija države (normalno, uz jasnu podjelu valsti između države, entiteta i lokala). Uostalom, pa i naša bratska Srbija svako malo nam ukazuje da jedna država sa drugom sarađuje preko državnih institucija. Ko to ne vidi, stvarno je naivan… Tako je nametnuta i manipulacija u smislu: „..mi hoćemo u EU, ali nećemo preko institucija BiH-e…“. Baš me zanima kako je to ostvarivo. Što se tiče Dodika i sličnih, mi samo možemo bježati od EU (zna on dobro gdje će završiti i on i njegovo bogatstvo ako samo započnemo predpristupne pregovore, pa nas i vodi u suprotnom pravcu). No, to ne očekujem i od opozicije i to jasno ističem.

Eto nadam se da sam ovoga puta bio nešto jasniji.

Podrav!

Eh da… moam se malčice osvrnuti na „platforme“ aktuelne vlasti, koje okvirno idu po sljedećem: „Mi ćemo se otcijepiti od BiH-e, a onda ćemo započeti integracije sa…“. Sa kim, baš se pitam? Sa Evropskom Unijom ne može jer EU to neće na taj način. Sa Srbijom ne može jer ni naša braća to neće (ili ne mogu, da budem precizniji) na taj način… Sa Rusijom i Bjelorusijom – eto pokušao je to Milošević, pa ga odbili… Dakle, pitanje je sa kim? I na kraju ćemo sa se integrisati sa Federacijom nakon ulaska u EU… ja većih gluposti nisam u životu čuo, a naslušao sam se toga… jednostavno, to je i logički i praktično neodrživo… Odgovara Dodiku da mi ovdje do bar 2025. g. ostanemo njegov privatni feud, a nakon toga „šta bude“. Sad pitanje je da li to nama odgovara?

Mnogo je pitanja na koja SDS mora dati odgovor. Mogu prihvatiti ideju da je za njih i bilo koga od nas prevelik zalogaj geostrateška trilema (Švabe, Englezi, Rusi) ali ja fakat nemam pojma kakav je stav SDSa po nekim pitanjima. Evo 10 brzopoteznih:

1. Novi zakon o radu? Da ili ne? Ako DA… u kom pravcu će ići promjene?

2. MMF?

3. Otpuštanje budžetlija?

4. Reforma školstva?

5. Krst na Zlatištu?

6. Referendum i nezavisnost?

7. Reprezentacija Srpske u fudbalu? Rukometu?

8. Šatori i prasetina u kampanji?

9. Borba za povrat nadležnosti ili prenos nadležnosti na BiH u cilju EU integracija

10. Koalicija sa Domovinom?

ex-1978, 27.09.2014. 09:51:01

Gledam nešto vaša pitanja i jednostavno se moram referirati.

Dakle, prva tri pitanja su jednostavno međusobno uslovljena. Da pojasnim. Društvo koje teži ka pozitivnim promjenama svjesno je da mora pokrenuti niz ekonomsko-privrednih projekata. Odakle početni kapital za tako nešto? MMF je posljednja institucija od kakve „mudra društva“ traže kredite (dakle, ćao MMF). Nije problem naći ozbiljne investitore, samo društvo mora stvaoriti kvalitetne pretpostavke za to, a Zakon o radu je jedna od najvažnijih. Niko ozbiljan ovdje neće investirati ukoliko ne razjasnimo određena pitanja u domenu radno-pravnih odnosa. Ukoliko ste upoznati sa našim Zakonom o radu, onda vam je jasno kako je isti u potpunosti fokusiran na odnose između države kao poslodavca i zaposlenih u administraciji (specifičnosti odnosa u privredi ovaj zakon se gotovo i ne dotiče). Dakle, ako smo se prije 25 godina opredijelili ka kapitalističkom uređenju, pa hajde da to i u odnosu na radno-pravne odnose dovršimo „kako treba“ – poslodavci svoja prava zastupaju preko svoje unije, a sindikati preko svoje, a država se tu javlja samo u krajnje nužnom obimu. Ovako, i jedni i drugi kod nas samo trčkaraju oko države (najvećeg poslodavca) i nastoje „očešati se“ koliko mogu. Pojednostavljeno – država ne smije biti najveći poslodavac, a odnosi među stranama unutar radno-pravnih odnosa će se onda urediti na bazi njihovih direktnih interesa (a nikako na bazi interesa vladajuće stranke).

Otpuštanje budžetlija? Da i to drastično. Vidite, ja sam državni službenik, a zalažem se za smanjenje plata 20-30% i bukvalno smanjivanje administracije za 3/4 (kad otpustimo 75% administracije opat imamo viška). Da li je moje takvo zalaganje iracionalno? Pa nije, ako država prestane biti najveći poslodavac, ako stvori zdrav ambijent za razvoj privatnog preduzetništva, a zbog čega ja svoje znanje, stručnost i rad ne bi realizovao u privatnom sektoru i zarađivao mnogo više. Smatram da znam podosta o bezbjednosti, a bezbjednost je „roba“ (tačnije usloga) poprilično skupa na tržištima nešto uređenijim od našeg. Međutim, kod nas je država poklopila sve aspekte bezbjednosti (radi to nekvalitetno, ali dominira), dok je privatna bezbjednost nukvalno ugušena (u odnosu na standarde EU privatna bezbjednost bi kod nas trebalo da poraste 12 do 16 puta).

Reforma školstva? Da iz korijena, no, prethodno moramo promijeniti realnost da je država najveći poslodavac, da je prestižno raditi za državu (kresanjem plata i otpuštanjima), pa će se i kategorija školstva početi prilagođavati tome.

Krst na Zlatištu? Hmmm… zbog čega bi se iole ozbiljna politička opcija bavila idejom nekog plaćenika režimske opcije, a započete samo kako bi se izazivli sukobi, mutila voda? SDS treba da iznese jasnu platformu i zakonska rješenja po pitanju obilježavanja stradanja u prošlom ratu i to i na entitetskom i na državnom nivou.

Referendum i nezavisnost?… nezavisnost od koga? Srpska je potpisnik dejtonskog mirovnog sporazuma i tu se jedino može razgovarati o RAZVRGAVANJU sporazuma ukoliko nisu ispoštovane njegove odredbe. Republika Srpska je entitet ((lat. nešto šta samostalno postoji, a u odnosu na države ima (ili je bar imala) sve atribute države)). Ukoliko nije ispoštovano ono šta je potpisala u tom ugovoru, ima pravo na razvrgavanje ugovora. Te „šupljare“ o referendumu i otcjepljenju su tek puste Dodikove manipulacije i ništa više.

Reprezentacije? Sa kim bi igrale?

Šatori? A bože moj, šta će jadni političari kad to narod voli? Glupo i za raspravljenje.

Borba za povrat/prenos nadležnosti? Pitanje je otvaranja javne rasprave sa ciljem jasnog definisanja podjele nadležnosti između države, entiteta i lokalnih zajednica, pa na bazi toga i uspostavljanje svrsishodnih i funkcionalnih institucija. Ovi paralelizmi nas ubiše!

Domovina? Pa SDA je u vlasti Srpske u kontinuitetu od 1998. godine i šta je tu novo?

Nisam „predstavnik SDS-a“, a nešto sam siguran da oni na vaša pitanje neće ni dati odgovore, no, smatram da mi kao građani o tim pitanjima treba i mora da raspravljamo (nije sve u strankama).

Pozdrav!

Коалиција са Домовином? – а што сте измијенили изборни закон да они постану неки фактор. Дали сте им директно три мандата овом новом подјелом.

Крст на Златишту? КРСТ? – против адхок рјешења у сваком случају

Репрезентација Српске – па српска је у фифи као дио НСБиХ, зар не можете да их условите да добијемо утакмицу годишње? Па влики сте борци за српску, кад ту једну ствар не можете да добијете.

@arbitar – Republiku Srpsku štiti od stanih i domaćih uticaja jedino Dodik, je li? Republiku Srpsku nije stvorio jedan čovjek već narod i on je i štiti.

Što se Dodikove zaštite tiče, ona se svodi na zajedničke dilove sa našim neprijateljima. Lično se bogati, a narod uništava. Pljuje po zajedničkoj državi, a djecu zapošljavaju u zajedničkim institucijama. To govori o sve o njihovoj iskrenosti i zaštiti Republike Srpske.

(IM)POTENTNI NAROD
Bio sam klinja, ali se vrlo dobro sećam kada sam jedom bio kod lekara a doktor me upitao da li se „dižem ujutru“. Onako stidljivo sam mu dao pozitivan odgovor. Kasnije, kada sam već postao zreliji, shvatio sam koliko je to „dizanje“ bitno i značajno i to ne samo za mene, već i za druge. Isto tako dobro pamtim kada je NAROD bio aktivan i kada mu nije mnogo trebalo da se „digne“.Na ulici, parku, šumi, mostu, trgu, ma – k’o mladić koji je tek izašao iz puberteta! Ma sećam se kada je Narod stajao USPRAVNO i PONOSNO i pred kordonima policije koji su čuvali „mladu“ od „silovanja“! Dizalo se bre studentima, radnicima, seljacima, šefovima, pa čak i penzionerima, prosto bili smo jedna zdrava potentna zemlja. Nije nam mnogo trebalo,I mali povod je bio dovoljan, i eto prilike: Budi se! DIŽE SE!
Nešto se desilo sa NARODOM, postao je čini mi se ne zainteresovana za ono što se dešava oko njega, tako bar deluje. Pa i kad naleti dobra „prilika“ on nešto pokuša, ali sve je to „miltavo“, nikako da „uleti“ u srž problema! Primetio sam da se Narodu digne samo kada na ulicu izađu prederi i lezbejke, meni je sve to malo čudno, nismo valjda počeli da se „ložimo“ na njih!? Narod je postao kao žena koja izbegava svoju bračnu obavezu: „Ne dragi večeras, boli me glava“, „Dragi ceo dan sam radila, sutra ćemo“, „Dragi pa radili smo to pre 10 godina, šta hoćeš“, i okrene se na drugu starnu kreveta i utone u san.
Kada će se Narod probuditi i kada će se ponovo dići, kada će ponovo stajati USPRAVNO i PONOSNO? Možda nikad? Možda mu je promenjen pol, to je sad moderno, zar ne!? Neću da tražim uzroke, ali dijagnozu znam: Narod je IMPOTENTAN! Posledice toga, svima su dobro poznate.
Ipak se nadam da je ovo samo prolazna faza koju će Narod prevazići, jer dizanje nije zdravo i značajno samo za „njega“, nego i za druge, jer „dizanjem“ izmamićemo osmehe na licima drugih a zadovoljstvo biće obostrano! A užitak koji sledi posle „dizanja“ nije baš tako lako opisati rečima, zar ne?

@borislav
Po mom skromnom mišljenju SDS ne treba da se bavi reakcijama na SNSD kerefeke. Pola naroda kod nas ne zna geografije, akamoli geopolitiku. SDS je trenutno dva koraka ispred takmaca i nameće teme, bilo bi gubljenje energije i zaleta osvrtati se na kaljugu tzv. Krsta koji je osveštao precjednik lično, ili gubiti vrijeme na dokazivanje nekih savezništava, jer ste primjetili da se to dokazuje jedino fotografijom (gotovo ikonom) .
Takozvana Dodikova geopolitika i takozvani referendum , kao i takozvane probosanske snage su teme za gubitnike. To je isto kao pričati, uzalud, o aerodromu u Trebinju ili autoputu za Mliništa. SDS će pokrenuti pasivne birače, a njih neće pokrenuti priča o među i mlijeku koje će doći kada se za to ispune uslove,jer traje bjesomučna odabrana Republike Srpske.

front, 27.09.2014. 18:10:24 [

ja svakako nisam za to da se opozicija bavi kvazigeopolitikom kakvu nameće Dodik, no, nalazimo se u jednom izuzetno složenom sukobu velikih sila, prema kakvom bi naše buduće vlasti (ma ko ih činio) trebalo da imaju jasan stav i mudru politiku.

Vidite, ova lafo islamistička pobuna na prostoru Iraka i Sirije ima za cilj da do kraja slomi Asadov, te da započne razbijanje Irana. Ukrajinska kriza i jeste izazvana kako bi se rusko-evropska pažnja usmjerila na „sopstveni prag“, dok Amerikanci ne osvoje Siriju i Iran (normalno, korištenjem unutrašnjih aktera koji će gubiti glave za njihove interese, šta smo mi davno, davno već prošli). Zbog čega se sve ovo dešava? Pa naprosto sirijski i iranski resursi potrebni su Amerikancima za realizaciju energetskog koridora Nabuko. To znači da, kad jednom ostvare kontrolu nad izvorima, eto ih nazad na naše prostore zbog obezbjeđivanja gasovoda (a što je Bondstil uopšte građen?). Sljedeće sedmice Putin dolazi u Beograd, Srbija namjerava da započne izgradnju svoje dionice Južnog toka, a i ovaj naš gradi krak gasovoda koji nije ni započet… Eto mi se „deklarišemo“ na čijoj smo strani, a da li je vrijeme za to. Halo, Bugari su srušili vladu da izbjegnu takvo „deklarisanje“, a do njih gasovod treba doći da bi mi uopšte i pomišljali njegov nastavak. Nisu Bugari bili spremni zamjeriti se ni Amerima, ni Rusima, pa jednostavno srušiše sopstvenu vladu i to pitanje odgodiše dok ne vide ko će pobijediti u predstojećem sukobu. Da dobro sam rekao – SUKOBU! Teško da će aktuelna kriza proći bez većeg ratnog sukoba u kakvom će Rusi i Amerikanci odmjeriti snage. Sad, Iran je posebno pitanje i za buduću veliku silu Kinu i vjerujte da ni Vašington još uvijek nema predstavu kakva će biti kineska reakcija…

Sve u svemu, da ne „tupim“ više o tamo nekim dalekim sukobima, za nas je važno pronaći partnera među velikim silama koji će nas zaštititi i od spoljnih izazova, ali i od nas samih (zna se da nama ne treba mnogo???). Kako god mi to okretali ili prevrtali – uvijek dolazimo do Njemačke kao najboljeg saveznika. Uostalom, za Ruse znamo da nas neće ugroziti, a ono šta je nama potrebno jeste njemačka zaštita od američkih nastojanja da destabilizuju ovaj reon. Ta srpska „deklarisanja“ na ruskoj strani idu po vrlo tankom ledu i prosto iritiraju amerikance da nas ponovo „prevaspitaju“. Po meni to naši, inače po megalomanstvu poznati, političari ne bi trebali činiti, ali kako da im ja to ukažem? Angela Merkel je još uvijek dovoljno uticajna (iako i sama igra prilično opasnu igru između Rusa i Amera) da od Amerikanaca izdejstvuje zaustavljanje destabilizacije Balkana, no, moramo joj i mi sami pomoći (to niako ne činimo dnevnopolitičkim slikanjima sa Putinom).

Dakle, da rezimiram, naša spoljnopolitička platforma može se svesti na jednostavnu percepciju: „Mi smo u američko-ruskom sukobu neutralni, opredjeljeni smo za EU integracije, naš najvažniji spoljni saveznik je Njemačka i od te zemlje očekujemo da nas zaštiti od ove dvije velike sile!“. Ovako, mi smo za Putina, u Federaciji su za Obamu, još nam jedino nedostaje Žirinovski da nam proda oružje. Ja sam borac I kategorije i teško da ću svoj narod ostaviti u bilokom obliku ugrožavanja, no, pitam se da li je nužno da ponovo porolazim kroz sve ono čega se nerado sjećam? I zbog čega? Da li zbog megalomanskih samodoživljavanja nekog seljačine koji pati da cio svijet zna za njega (a „naguliće“ čim zagusti)?

Da se ne ponavljam – slažem se u potpunosti sa Borislavom – jedino nisam siguran je li u pitanju megalomanska potreba za samoisticanjem ili sračunat plan da se održava i proizvodi kriza, pa čak i po cijenu da izgubimo i ovo što imamo, a sve sa ciljem da “seljačina“ izbjegne pravnu odgovornost.

On – dakle, “seljačina“ – svakodnevno pokazuje da za njega ne postoji ništa vrijednije od onoga što je “teško“ stekao tokom svoje dugogodišnje “vladavine“ i on – dakle, “seljačina“ – svakodnevno državu koristi kao instrument…

Sve to mogu razumjeti, ali ne mogu – jednostavno ne shvatam – motive šireg, a koliko-toliko uticajnog, članstva SNSD-a kojima mora biti jasno da im državu odavno vodi – dakle, “seljačina“ – čovjek koji ugrožava i njihove, temeljne, egzistencijalne, interese…

Jednostavno se nikome više u RS ne isplati da ima njega za predsjednika – sve dovodi u pitanje, a sigurni su samo oni koji su se uspjeli osigurati u drugoj zemlji…taj čovjek odgovara samo 0,01 posto stanovništa RS…nemamo svi mogućnost da s vremena na vrijeme prenesemo kofer od pola miliona eura preko granice – u drugu zemlju…

@borislav
Ja smatram da nam je spoljnja politika opdijeljena geografijom i takođe, ne manje važno, jedinstvom srpskih interesa. To nameće pažljivo postupanje, a ne pornografski eksplicitne stavove za seoske šatre. Smatram potpuno deplasiranim licitiranje o ovim pitanjima u predizbornoj kampanji. Ako bi tražili analogiju u FBiH to je vulgarni odnos Izetbegovića prema Turskoj.
Takođe ne mogu da shvatim da ljudi koji imaju povelike investicije u inostranstvu imaju morala da pričaju o budućnosti Republike Srpske.

BORISLAV R., 27.09.2014. 19:22:16 [129586]

mozda Putin dolazi zbog ovoga? http://www.vestinet.rs/u-fokusu/ruski-ministar-energetike-zasto-je-pokrenuta-istraga-o-privatizaciji-nis

Cijenim vase poznavanje geopolitike pa bih vas pitala par pitanja. vi vjerovatno to znate bolje od drugih.

Zar projekat Nabuko gassovoda nije „propao“, zvanicno jos prosle godine? i drugo

zar se trenutno ne radi na Azeri gasovodu i TANAP-u?

aleks, 27.09.2014. 20:54:09

Nisam siguran zbog čega tačno Putin dolazi u Srbiju, no, u ovom aktuelnom trenutku to bi se po Srbiju moglo odraziti loše (baš kao i svojevremeni dolazak Buša juniora u Hrvatsku, nakon kog je Putin Htvatsku „stavio na led“, sjećate se?). Nije mi jasna ta „bratska“ politika Rusije u kakvoj ih vrijeđa i samo pominjanje istrage oko privatizacije NIS-a. Ukoliko je sa ruske strane sve učinjeno po zakonu i u skladu sa ugovorom, a zašto se boje istrage? Lično mislim da bi i kod nas u Srpskoj trebalo istražiti brojne ruske investicije, a posebno u domenu naftne industrije. Slaba smo mi „braća“ ako naš „veliki brat“ nastoji da na našim leđima i nezakonito zarađuje.

Dalje, jeste objavljeno kako se projekat Nabuko obustavlja (potenciram „obustavlja“, šta može da znači i privremeno) obzirom da nije uspoio obezbijediti dovoljno gasnih izvorišta. Vidite, kako rekoh, sva priča je usmjerena na IRAN, kao nesporno najvećeg posjednika prirodnog gasa u svijetu (ima ga Iran više od Rusije). I Rusi i Amerikanci računaju da će i iranske zalihe proticati NJIHOVIM GASOVODIMA (konkurentskim), samo je problem što je Iran ozbiljna sila, pa to moraju saopštavati „u rukavicama“.

I pristup prema iranskim zalihama je različit. Rusi računaju na dobre odnose sa Iranom, snažnu robnu razmjenu, a posebno na iranske potrebe za tehnologijom u sferi atomske energije kakvu im Rusi obezbjeđuju. Na drugoj strani imamo američki „kaubojski stil“ sa ciljem razbijanja iranskog režima i direktnog zaposjedanja njigovih prirodnih resursa. Uostalom, pogledajte gdje to djeluje vojska ISIL-a (Irak i Sirija), gdje su se dešavala „arapska proljeća“ (Egipat), pa onda uporedite u kojim to zemljama se nalaze gasne zalihe na koje računa projekat Nabuko. Na bazi toga sam sasvim siguran da će djelovanje ISIL-a nastaviti još par godina i prenijeti se na teritoriju Irana. I treba shvatiti kako su i Južni tok i Nabuko višedecenijski projekti (snabjdevanje Evrope gasom najmanje 30 godina), šta istovremeno podrazumijeva i snažan uticaj na Evropu (pa možda i do stepena dominacije). Naivno je očekivati da će Amerikanci od toga odustati i tek tako Evropu prepustiti Rusima. Nema od toga ništa. Pa i TANAP i svi drugi gasovodi oko kojih se povremeno diže halabuka su samo elementi te ideje projekta Nabuko, a dešavanja u zemljama izvorištima gasa na koje Nabuko računa ili koje su im potrebne zbog geostrateških pretpostavki tog projekta (Irak, Egipat, Sirija, Libija, pa i Iran) to nesporno dokazuju.

Na kraju, za one koji to još nisu shvatili (izuzimajući Aleksa), oba svjetska rata su pokrenuta baš sa istim ciljevima i zbog istih sukoba oko kontrole nad izvorima energenata, pa ne treba isključiti i izbijanje trećeg.

Pozdrav!

ISAŠA / FRONT

A šta reći?… osim, slažem se.

aleks, 27.09.2014. 20:54:09

I još nešto…

Pogrešno je poteze velikih sila posmatrati kroz bilokoji projekat ili sukon, nego ih treba persipirati kroz geopolitičke dimenzije (u mnogo širem obliku).

Dakle, aktuelna dešavanja treba posmatrati kao borbu za ostvarivanjem dominacije nad Kasipiskim regionom. To je energetski najbogatije područje na svijetu i tu možemo naći ekonomske motive aktuelnih dešavanja. Istovremeno, u širem smislu aktuelna dešavanja podrazumijevaju nastojanja uspostavljanja nad Crnomorskim regionom, kao vječnim polazištem svih imperija u njihovim nastojanjima da vladaju svijetom. Tu se i Bžežinski i Dugin, a i naša Jeftićka nesporno slažu, a ovladavanje Crnomorskim regionom objašnjava nam geostrateške aspekte aktuelnih dešavanja. Dakle imamo i ekonomsku i geostratešku pozadinu. No, za nas je bitno (kako to Jeftićka navodi) što se i „tradicionalni Balkan“ uvrštava u Crnomorski region i to je izvorište svih naših aktuelnih i istorijskih jada i nesreća.

Nabuko projekat je zvanicno napusten.. iz vise razloga od kojih je samo jedan nemogucnost koristenja izvorista.. ovi drugi projekti su zazivjeli kao zamjena za Nabuko.. poenta je da EU jednostavno zeli diverzifikovati snabdjevanje gasom kako ne bi potpuno ovisila od Rusije, sto stoji u svim zvanicnim i javnim dokumentima u vezi sa energetskom politikom EU.. sto je sasvim logicno… dalje, ubrzano se prelazi na alternativne tj. obnovljive izvore energije tako da je samo pitanje vremena kad ce se „veliki“ na to orijentisati.. pa, zar nije Rokefeler najavio prodaju svojih naftnih kompanija nedavno?

drugo, to o „ruskoj braci“.. ja nesto i ne krivim „rusku bracu“.. sve su to „nasi“ osmisljavali (sta god da je u pitanju).. garant..

da. u pravu ste, ne treba sve gledati kroz jedan projekat..

http://www.rtvbn.com/318779/Dodik-raspustio-svoj-izborni-stab-jer-Tadic-ima-43-posto-prednosti

RTV BN je inače poznata po tome što prenosi samo apsolutne istine.
Lepo sam se nasmejao.

Isključi BN, uključi mozak!

Branislave – prećera ga. Ruske zalije gasa su za 50% veće od iranskih a Iran svoje zalihe im u području Persijskog zaliva. Iranski gas je po svojoj prirodi i geostrateškom značaju mnogo bliži katarskom gasu. I Katar ima ogromne zalihe.

Tvoja ideja o Švabama kao nekim našim mentorima/saveznicima/čuvarima mi je tek potpuno neutemeljena. Mi smo priču sa Švabama završili odavno. Još od Drage Mašin. Od kako Obrenoviće ratosiljasmo prijestola mi smo ili rusofili ili smo zatelebani u Francusku i Ameriku. Nema za nas kod Švabe mjesta. Ima Švaba svoje Hrvate i Bošnjake, Šiptare i Bugare. Mi mu trebamo taman da namirimo komšijske apetite.

Ako sam te dobro shvatio – budžetlija si koji bi nogom u dupe šutnuo 3/4 budžetlija vođen preduzetničkom idejom pokretanja agencije za gorile?

@arbitar – a, ti nemoj da gledaš BN TV, prijeđi na RTRS. Oni su barem poznati po istini;)

Da nema BN TV mislili bi da živimo u Švajcarskoj, kako teče med i mlijeko.

Isključi RTRS uključi mozak. Svi režimski mediji ukinuli su mogućnost komentarisanja političkoh tema, RTRS briše komentare nepovoljne po SNSD, Glas, Nezavisne, Press, ukinuli su mogućnost komentarisanja političkih tema, Novi pečat briše komentare, BN TV je još jedini medij gdje običan građanin može komentarisati bez obzira šta mislio. Samo da je komentar u okvirima pristojnosti.

ex-1978, 29.09.2014. 06:57:23

Provjerite ponovo odnos ruskih i iranskih zaliha prirodnog gasa.

Drugo, proučite malčice događaje iz 1903. godine, ali izađite iz prizme onoga šta ste naučili tokom školovanja u SFRJ.

Treće, provjerite koja zemlja pojedinačno je do sada dala najveće donacije, pomoći i ine sadake i Srbiji i Srpskoj, sa kojom zemljom imamo najveći robni promet i slične podatke, pa će vam biti jasnije i koliko za nas „nema mjesta kod Švaba“ (prema tim pokazateljima za nas „nema mjesta“ kod „braće Rusa“).

Četvrto, da me zanimala „agencija za gorile“ to sam mogao davno realizovati. Više sam zainteresovan za konsultantske usluge, no, čekam da se u ovoj zemlji pojave „klijenti“ koji traže da DOZNAJU ISTINU o onome šta ih interesuje. Kako nisam zainteresovan da lažem sebe, klijente, društvo… te poslove prepuštam sadašnjim „stručnjacima“.

Peto, ne želim ja nikoga „šutati u dupe“, nego samo iznosim podatak koliko je potrebno otpustiti nepotrenbe administracije da bi ovo društvo bar približilo se nekakvim standardima razvijenih društava. Dakle, ni nakon otpuštanja 3/4 zaposlenih u administraciji Srpska neće biti u poziciji održivog funkcionisanja (nema potrebnu finansijsku moć ni za takav obim administracije), no, da li će neko biti otpušten ili zaposlen neka odlučuju ovi što se kandidovaše za funkcije i ovi što ih biraju. Zbog budućnosti svoje djece težim ka tome da bar koliko unormalimo ovo društvo i državu i to je moj jedini motiv ovakvog istupanja. Osim toga, kako rekoh, nemam naviku da lažem ni sebe, ni druge…

Ja bih sa otpuštanjem pola budžetlija bio prezadovoljan i onome ko bi to realizovao garantovao bi doživotni glas i redovnu godišnju donaciju za političko djelovanje. Ovo o 3/4 budžetlija na ulici mi zvuči kao sanak pusti. Utopija.

Što se tiče gasa, evo ga linAk:

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_countries_by_natural_gas_proven_reserves

Što se tiče Švaba… moji su sa njima svinje ‘ranili. Tako da… jbg, nije preko toga lako preći. Što se tiče sadake – grozim se sadake. Nikad to ne bih prihvatio ni za sebe ni za narod svoj. Jeb’o ja mater i onom ko u moje ime prima sadaku i onom ko svoju savjest sapire tom sadakom.

EX – onda zaboravi na politiku i otvori Blog ala “Vajko Rasić“…

EX,

O odnosu zaliha gasa iznio sam podatak Statističkog pregleda svetske energetike britanske kompanije Britiš petroleum.

U vezi „sadake“ penta je bila na DAVANJU (njemačkoj spremnosti ka donacijama), a nisam se bvio kategorijama koje primaju pomoć.

Dalje, zadnjih pet generacija moje porodice je imalo „zanimljive biografije“ (prapradjed solunac, dobrovoljac još od ’12., pa dva pradede zaklale ustaše, deda partizan dva put ranjavan, otac poginuo u VRSK, ni do danas nađen i sahranjen, ja borac I kategorije), a na kraju više nisam siguran ko je sa kim „svinje ‘ranio“. Ranije ste pomenuli Dragu Mašin. Eto Aleksandar Obrenović je gradio spoljnu politiku na trouglu Rusija, Turska, Austro-Ugarska, no, potom dođoše britanska potrčkala Karađorđevići i šta nam je donio taj savez sa đavolom?

Inače, možete na Net-u naći citate britanskog savjetnika pri srpskoj vojsci Lafana, iz kojih će vam biti jasnije zbog čega su Britanci odabrali baš Srbiju za početak „Velike igre“ (tako Britanci nazivaju velike geopolitičke zaokrete) koja je proizvela Veliki rat.

@ BORISLAV R., 29.09.2014. 18:31:12

Nije ovde pitanje kako bi bilo dobro da je bilo, nego je pitanje kako jeste bilo. A bilo je da smo vazda protiv Švaba ratovali. U nekom budućem sukobu – ti slobodno računaj da ti je Švaba na suprotnoj strani.

ex-1978, 29.09.2014. 18:55:06

Posmatrajući javno dostupne poteze Merkelove i Putina (i „priključka“ Vučića) ne bih bio siguran u to da ćemo ratovati sa Njemcima. Doduše, mi više nismo u stanju ratovati ni sa nekakvim omanjim fudbalskim savezom….

@ BORISLAV R., 29.09.2014. 19:19:25

Priželjkuješ 1984? Nema od toga ništa. Satraće Ruse a zajedno sa Rusima satraće i nas. Lijepo reče moj ćaća nekidan – ne može onako malo Rusa onoliko bogastvo držat.

Je l’ orvelovska ’84.?B-)

Gdje nestadoše HercStref i Horoz – izgleda da je Vasković bio u pravu – smjena u izbornom štabu…

@ BORISLAV R., 29.09.2014. 19:43:42

Da. Jedino su tamo Germani i Sloveni braća. U bilo kakvom sukobu sa ostatkom svijeta Rusi su donji. Svojevremenu su hladnoratovsku ravnotežu održavali tako što su 75% inžinjerskog kadra gurali u namjensku industriju. Puklo je to. Sad se Qrče jer gorivo je skupo.

Simo Oroz je banovan. Šikuljaku dojadilo njegovo psovanje.

BORISLAV R., 29.09.2014. 18:31:12 [129701]

Поново подјела на Обреновиће и Карађорђевиће.Када то урадиш,не заборави шуровање Обреновића са КундК и продају Срба у БиХ,а све само да не буду кнезови већ краљеви.Послије необразованог Милоша,који је био екстра способан,сви остали Обреновићи(они образовани са факултетом)су били „кевеш“,што би рекао наш народ.Не заборави да живимо у БиХ само због њихове трговине,кад их „ваздижеш“.А што се тиче њихових војних пораза(Бугарска и Турска)и политичких (Санстефански мир)да не говоримо.
Отад се стално дјелимо.На монархисте и комунисте,партизане и четнике,за Тита или Стаљина,за Партизан или Звезду,за демократе или напредњаке,за СДС или СНСД,….никад за Србију и данас за Српску.Исто нам је и у Црној Гори.

ex-1978, 30.09.2014. 06:36:17 [129724]
Simo Oroz je banovan.
Јутрос сам послао коментар који је избрисан.Фронтал није исти сајт као у доба оснивања.Једноумље као на РТРСу или БНТВу.Не знам да ли је Симо плаћен од СНСД-а да чами на овом порталу или Рачић од СДС-а,али треба чути све стране.

Frontal je isti – nego, jednostavno, čini uslugu nekima tako što im briše komentare – naći će se neko pa će ih prijaviti ovoj novoosnovanoj agenciji za tzv.“govor mržnje“- kad smo kod 1984 – …
Frontal je jedan od rijetkih koji dozvoljava komentare u realnom vremenu…

lsaša, 30.09.2014. 19:10:49 [129769]
Ако нисам ништа опсовао,него само констатовао да Вијести.ба,Слобо Васковић,БНТВ,Мур,….виде кривца у једном човјеку,да ли је то за бановање?У исто вријеме од њега(тог човјека) направише мит.Фронтал треба да сагледа све стране и буде објективан.Ако не нападне нпр.локални СДС у Градишци када се по Сењаку излије канализација и кад дотични начелник неће да прими грађане,који су претрпили огромну штету,онда помислим да је пристрасан.А псовање је за осуду,као и разни позиви на линч,….

Serbinum, 30.09.2014. 08:56:00

Prijatelju dragi,

daleko bilo da ne razumijem kontekst vremena i događanja oko nađih dinastija, a još manje jednu dinastiju preferiram u odnosu na drugu. No, jedno je nesporno – nakon zločinačkog (nesumnjivo zločinački čin) zatiranja dinastije Obrenovića dolaze na vlast njihovi kumovi („srpstvo kumstvo“ opasna pojava) Karađorđevići, a istovremeno dolazi i do značnog zaokreta u srpskoj spoljnoj politici. Mnogo puta sam isticao kako je za etiologiju Velikog rata mnogo važniji atentat iz 1903. g., od onog „Gavrilovog“ iz 1914. No, još važnije je što u pozadini oba atentata imamo britansku obavještajnu službu. Ista ta služba „kumovala“ je i 27-martovskim demonstracijama, pa Čiča Dražinom lažnom predstavljanju kao zločinca (umjesto antifašiste), pa Brozovom pozicioniranju na mjestu apsolutnog vladara zemlje za koju su i vaši i moji preci ginuli i…..

Dakle, ne znači da sam „Obrenovićevac“ ako kažem da su Karađorđevići izdali kumstvo (preuzeli krvavo prijestolje od kumova Obrenovića), ako kažem da su nakon toga izabrali britanske đavole nama za saveznike (potpuno promijenili srpsku spoljnu politiku), te da, bar što se mene tiče, mogu i narednih 100 godina provesti u Londonu. Bukvalno „sprdnjom od politike“ sopstveni narod uveli su u dva svjetska rata, u oba „nagulili“ iz zemlje, a narod ostavili okuparoru na milost i nemilost, a današnjim potomcima je engleski „maternji jezik“. Po ubjeđenuju sam daleko od monarhiste, a kad bih i bio – Karađorđevići su posljednja dinastija na ovom svijetu koju bih prihvatio (prihvatljiviji mi je malezijski sultan). Da li sam zbog toga „loš Srbin“, a bože moj…???

Pozdrav!

Serbinium – ne vjerujem da ti je komentar izbrisan ukoliko nisi kazao nešto što je baš “kritično“ – vjerovatno si zaboravio unijeti zbir ili nešto sl….
Na kraju krajeva – ne znam – nisam administrator…

Posebno važno pitanje a na njega sam zaboravio jeste:

Kakav stav SDS ima o radu svojih načelnika u Doboju, Tesliću, Gradišci… Hoće li nastaviti njihovim stopama ili će raditi drugačije? Kako drugačije?

Exe,
Mislim da bi mnogo snažnije pitanje bilo šta i kako misli SNSD, osim stabilnosti, čuvanja i penzionisanih udbaša.:D

BORISLAV R., 30.09.2014. 19:44:00 [129772

Ипак мислим да ниси разумио.Прво,Милош је наредио да му убију кума,да би он могао показати главу паши,и постати главни баја,или си заборавио на тај мали детаљ.Друго,Обреновиће је убила Црна рука,првенствено због Драге Луњевица Машин Обреновић,јер су знали да не може имати дјеце(у данашњем жаргону,она је била спонзоруша)и Обреновићи нису затрти,данас се презивају Јаковљевићи(по Милошевом рођеном брату Јакову).Рат династија није српска новотарија,као начитан човјек то сигурно знате.Спрдња од политике Карађорђевића(како кажете)је довела да Србија стално расте.Ако погледамо карту Србије од 1804 па наовамо,она је у сталном порасту,а вјерујем да ћемо и ми једном пјевати Боже правде.Треће,какви год да су Енглези,за Швабе су цвијећка(1,3+1 милион жртава).Какви год да су Карађорђевићи,наши су и једини које имамо.

lsaša, 30.09.2014. 20:22:55 [129775]
Кад сам поставио коментар број коментара се повећао са 76 на 77 и био је видљив пар минута.И зашто Теслић?Добој и поред грешке начелника при додјели земљишта и затрпавања алтернативног корита је ипак „виша сила“.Можда би било мање жртава,али град би исто прошао.У Градишци је људски фактор.Начелник није дошао међу грађане,скрива се као миш у рупи општине,и грицка своју цркавицу коју је подигао на 5000 КМ.Штеди,човјек је банкар.

🙂

Serbinum, 01.10.2014. 08:38:05 [1

Daleko bilo da Obrenoviće posmatram kao „cvjećke“, a ponešto sam čitao i o tome kako je gružak Toma Vučić za Milošev račun gušio bune, pa sve dok njih dvojica nisu počeli „raditi od glavi“ jedan drugogom. No, nešto drugo me zaintrigiralo u vašem komentaru.

Taj podatak da je Aleksandar ubijen zbog Drage Mašin je „opšteposzant“ i uči se u osnovoj školi. No, upitaću vas koliko uopšte poznajete metode i sredstva djelovanja bezbjednosnih službi? Zar je očekivati da Apis javno deklariše kako je vrbovan od strane Britanaca, da kaže kako zločinački uništava vladajuću dinastiju i napada na poredak zbog britanskih interesa, da uopšte kaže istinu ili (još gore) da to zadokumentuje? Jedno je ono šta bezbjednopsneslužbe javno proklamuju, a šta rade u biti – skriveno je „poštivanjem načela tajnosti“. 25 godina sam u vojno-policijskim službama, JAVNE BEZBJEDNOSTI, i sasvim je prirodno da sam dolazio u doticaj sa „državnom bezbjednošću“, vojnom obavještajnom i kontraobavještajnom službom, ma sa štočim u domenu „tajne bezbjednosti“. I znate šta je moj princip u odnosu na te službe? Držati se podalje!

I kad već potencirate žtrve pitam da li ste pod njemačke žrtve podveli i one stradale u brojnim „savezničkim bombardovanjima“, da li je ispravno da „svoja“ međuetnička klanja (čine ogromnu većinu zločina) pripišemo Njemcima, da zanemarimo onu narodnu: „Za svađu je potrebno dvoje“, pa da sve pripišemo „ženturači alapači“. No, jedno drugo pitanje je mnogo važnije – ko je sve i sa kakvim ciljevima financirao ogromnu hitlerovu vojnu industriju u periodu 1933.-39.? Bez takve financijske podrške Hitler nikada ne bi uspio stvoriti pretpostavke za tako strašan i velik rat kakav se dogodio. Ipak, ima tu nešto još važnije. Vidite, 1923. godine Hitler je pokušao nasilno preuzeti vlast (Pivnički puč) i svi znaju da je završio u zatvoru. No, da li je poznato koliko je ismijavan u njemačkom društvu, kako je nazivan klaunom, bio opšti predmet sprdnje…??? Zatim slijedi 10-ogodišnje razbijanje njemačke privrede i finansijskog sistema, stvaranje haosa u kakvom je kreatura poput Hitlera jednom prosječnom Njemcu obezbjeđivala tri tada tako nužne stvari: kazan (da uopšte ima šta da jede), uniformu (da uopšte ima šta da obuče) i DOSTOJANSTVO (prethodno tako pogaženo i srozano).

Vidite, svojevremeno sam radio istraživanje o etiologiji našeg nesrećnog rata iz 90-ih, a započeo sam sa dešavanjima od 1815. i Napoleonovog sloma, pa analizirao uspostavljanje britanske globalne dominacije, pa prešao na angloameričku, pa nekako došao do naše nesreće. Nakon toga nastojim naše „uvažene“ istoričare (profesore istorije) zaobilaziti. Sa njima isbjegavam susrete iz prostog razloga što time rizikujem da nekog nalupam već nakon par minuta razgovora. Od naših istoričara (posebno onih iz socijalističkih vremena) bukvalno nema goreg šljama i nisam siguran da li su čak gora kategorija od političara (ovi iz „tajnih službi“ su nesporno najgori). Ja danas nemam predstavu šta se ovdje stvarano dešavalo u odnosu na ratove prošlog vijeka, ali jedno sam nesporno utvrdio – većina onoga šta su me profesori istorije „naučili“ može se podvesti pod gluposti ili pod ideološke manipulacije. Naučili su me štočemu, ali OBJEKTIVNOJ ISTINI nisu i to im jako zamjeram.

Eh da, već nekoliko puta sam čuo ili pročitao podatak ovih mlađih i ideološki „neobijenih“ istoričara o tome kako je na tlu Srbije tokom II sv. rata (do dolaska Crvene armije) poginulo između 4 i 6 njemačkih vojnika, a u Beogradu između 1 i 3, šta govori o antifašističkoj borbi na tlu Srbije. Danas Hrvati iznose stav da je NDH nesprno bila fašistička tvorevina, ali da je i antifašizam na ovim našim prostorima najviše materijalizovan na prostoru iste te NDH-e. Priznaju hrvati da su Srbi bili nosioci antifašističke borbe, ali ukazuju da su jednim dijelom i oni u tome učestvovali, no, ono najvažnije, pozivaju Srbiju da objelodani sve svoje podatke od „silnom antifašizmu“. U suštini Hrvati ukazuju kako je tokom II sv. rata i Srbija bila kvislinška tvorevina identična njihovoj, te da se Srbija „ne kurči“ (izvinite na nepristojnosti, ali izraz je adekvatan) na osnovu stradalništva i nespornog antifašizma „zapadnodrinske braće“… Da ne bi bilo nerazumijevanja, ovdje samo parafraziram ono šta drugi iznose, a ne svoje stavove ili mišljenje. No, jedno je nesporno – pogrešno je istoriju tumačiti kroz prizmu filmova Sutjeska, Neretva, Otpisanih ili kroz ideološke manipulacije kakve su nam svojevremeno „plasirali“ naši „uvaženi“ profesori istorije… Uf, sad se sjetih filma Kosovski boj i onoga šta sam svojevremeno učio o tome u školi. Pritisak mi je automatski skočio i jednostavno odoh potražiti nekog profesora istorije, da ga dobro, dobro nalupam… šalim se, normatno… uf, nisam siguran…

Vama lično, u svakom slučaju, pozdrav i poštovanje!

Izvori za priču o mrtvim Švabama na teritoriji Srbije? Toliko ih je stradalo od struje i u saobraćaju. Toliko ih je stradalo u međusobnih obračunima oko beogradskih kurvi, toliko ih je stradalo od trovanja alkoholom…

BORISLAV R., 01.10.2014. 21:25:21 [129840]
Ако је сте сигурни да је Апис био врбован од стране Британаца,ако је довео Карађорђевиће на власт,зашто је стријељан у Солуну,од истих Карађорђевића?Прочитајте књигу Завет хероја,има и других погледа на њега.О Хрватима и њиховом антифашизму је сувишно говорити.Не кажем да их није било али углавном у Далмацији и Приморју.

ex-1978, 01.10.2014. 22:12:31

Prenio sam podatak o tome koliko je „Švaba“ UBIJENO u okviru nečega šta bi mogli nazvati antifašističkom borbom. Slobodno na taj podatak dodajte jednu, ili čak dvije, nule (dakle, da govorimo i o stotinama), a da li se to može mjeriti sa onim šta se događalo „na našoj strani Drine“???

I još nešto: sve češće se čuje podatak o tome kako su njemačke okuopacio vlasti u Beogradu izdavale proglase u kojima pozivaju lokakno stanovništvo (srpsko) da prestane sa predstavkama, prijavama, „cinkarenjem“ protiv svojih sugrađana. Budimo iskreni i recimo da smo dobrano skloni takvim ponašanjima. Uostalom, fenomen poturica je iznikao iz našeg srpskog naroda, zar ne?

Dva izbora:

– pobjeda crvene bande i brzi krah
– pobjeda opozicije i sporo i bolno umiranje

Oko Apisovog streljanja manje-više prihvaćen je stav da je to učinjeno zbog tadašnje procjene našeg rukovodstva da će Sile Osovine pobijediti u tom ratu (da im se dodvore). Sile Osovine su dominirale tim ratom i to je manje-više nesporno, a ključni preokret načinjen je britanskim osvajanjem naftnih izvora u Rumuniji, najvažnijeg opskrbljivača naftom oružanih kapaciteta Osovine. Nekoliko sedmica prekida snabdjevanja naftom pokazalo se dovoljnim za preokret u tom ratu, tako da veliki rat ne samo da je izbio zbog nafte, nego se kontrola nad naftnim izvorima pokazala i kao najvažniji element ratovanja.

Zahvaljujem na predloženoj knjizi, no, sam njen naslov nekako mi ne ide uz Apisovo djelovanje. Vidite, četiri godine sam ratovao i herojstvo doživljavam u sasvim drugačijem smislu od nekakvih atentata, političkih prevrata, pa i terorističkih akcija. Zašto terorističkih? Pa naprosto, ukoliko oba atentata provučemo kroz prizmu slobodarskih aktivnosti naći ćemo poprilično argumenata koji ukazuju na tako nešto. No, ako iste te događaje posmatramo kroz prizmu OBILJEŽJA TERORIZMA, opet ćemo naći poprilično argumenata koji ukazuju na takvo djelovanje. Tu je u osnovi problem u šta mi želimo da vjerujemo. Nekakav moj unutrašnji parametar je da, ukoliko u nekakvom činjenju postoje ozbiljne naznake koje ukazuju na mogući terorizam, to prihvatam sa podozrenjem, sa rezervom.

I nadam se da mi nećete ukazivati na kontekst vremena i da je termin terorizam neprimjeren tom vremenu. Vidite, terorizam se izučava još od vremena odbrane grada Mosada od rimljanske okupacije, od plemena Asasana iz 11-og vijeka i sličnih pojava fanatične borbe.

Puno demagogoije, a malo istine. Obratite paznju na svoje okruzenje pa zar ne vidite da je PDP na celu sa Ivanicem pokrenuo kampanju protiv Tadica i da ga pljuje gdje god stigne jer su se dogovorili sa SNSD-om da Tadic izgubi trku za predsjednika, a da ce zauzvrat da dobiju mjesto clana predsjednistva.

Visoki funkcioneri PDP propagiraju gdje god stignu da je Tadic bolestan ili lud i da je bolje da glasaju za Dodika…Prodali su nas sve…

Mali dodatak u vezi sa Vučićem i Rusima:

Само смех Србина спасава

Парада војске Вучићеве

Гусле онлајн
четвртак, 02. октобар 2014.

Муку мучи Вучић-господаре,

обећао цару Владимиру,

да ће правит’ војничке параде

када буде њега дочекао,

јер је тако право, а и ред је,

јербо прође седамдесет љета

како Србљи и Руси заједно

Нијемцима Београд узеше

и оданде њих су проћерали

да се више никада не врате

(ил’ бар док не затреба девиза).

Шта то мучи Вучић-господара,

да ли паре, ил’ грађанске снаге,

или шта ће Кирби да му каже?
Нити паре, нит грађанске снаге,

нит га брига шта ће Кирби рећи,

него нема Вучић више војске,

нема војске за по’ стадиона,

ако војсци направи параду

и доведе свих десет тенкова

и подигне оба ероплана,

ко ће њему границу да чува,

ко ће копат’ шанце и канале,

ко Путину шпалир да начини,

кад долети у ваздушну луку?
Вели њему Стефановић Нешо,

Господаре, ти не бери бриге,

дићи ћемо српскијех жандара,

обући им војне униформе,

да попуне војнога састава,

сви делије крупне наочите,

и још могу добро послужити,

ако раја мало се понесе,

па што почне ружно скандирати

против владе или Америке,

или против реформскијех мјера.“
Одговара Вучић-господаре:

„Не будали, Нешо пријатељу,

ђе ћу дизат српскијех жандара,

они мога брата рођенога

истукоше насред Београда

наочиглед цијеле вароши,

јер су мене они замрзјели

што ја њима плате сам смањио

и што бијах њима наложио

да чувају педерске параде
и ономад што сам их наћер’о

да нагоне Србље на Косову

да Тачију признају државе,

мјесто да их казним и нагрдим,

не могу им почаст учинити

да пред царом направе параду“.
Вели њему Ивице Дачићу:

„Што би, Ацо, диз’о полицију

само ће ти тражити дневница?

Него пиши књигу Владимиру,

ти му реци да ти фали војске,

он ће руску војску да подигне

и доведе колико ти треба

и остави војску у Србији

ако за њу има каквог посла“.
Одговара Вучић-господаре:

„Не будали, честити Ивице,

ако пустим војску Путинову,

да ми прође кроз земљу Србију,

зацичаће Порта у Бриселу

амерички с њима поклисари,

прогласиће мене за хајдука

и за неког руског савезника,

санкције ће одмах да уведу

и нећемо ући у Јевропу,

и још горе остаћу без власти,

а они ће подржат’ Пајтића

таман ја сам њему дохакао.“
Ту се Вучић присјети рјешења

па се маши свога телефона

зове своје партије централу,

он партији својој наређује

да се дигне војска напредњака,

сваком сендвич и вода у руку

и сваком по једна униформа

(ето посла за раднике „Јумка“),

па нек уче маршева корака,

да пред царом не би се брукали.
Јесу они војска неугледна,

али од њих нема војске боље,

пушком они руковат’ не знају,

али знају за кога гласати,

и убједит’ друге да гласају,

макар било уз примјену силе,
та је војска њему најбитнија,

та је војска будућност Србије,

ваљало би показати цару,

каквом Вучић располаже силом,

с њима он ће владати довјека!

„Гусле онлајн“ (@gusleonline) су сатирични твитер-налог „Филипа Вишњића“, који свакодневно твитује на теме из политичког и друштвеног живота у епском десетерцу (и 140 знакова).

Mali dodatak u vezi sa Vučićem i Rusima:

Само смех Србина спасава

Парада војске Вучићеве

Гусле онлајн
четвртак, 02. октобар 2014.

Муку мучи Вучић-господаре,

обећао цару Владимиру,

да ће правит’ војничке параде

када буде њега дочекао,

јер је тако право, а и ред је,

јербо прође седамдесет љета

како Србљи и Руси заједно

Нијемцима Београд узеше

и оданде њих су проћерали

да се више никада не врате

(ил’ бар док не затреба девиза).

Шта то мучи Вучић-господара,

да ли паре, ил’ грађанске снаге,

или шта ће Кирби да му каже?
Нити паре, нит грађанске снаге,

нит га брига шта ће Кирби рећи,

него нема Вучић више војске,

нема војске за по’ стадиона,

ако војсци направи параду

и доведе свих десет тенкова

и подигне оба ероплана,

ко ће њему границу да чува,

ко ће копат’ шанце и канале,

ко Путину шпалир да начини,

кад долети у ваздушну луку?
Вели њему Стефановић Нешо,

Господаре, ти не бери бриге,

дићи ћемо српскијех жандара,

обући им војне униформе,

да попуне војнога састава,

сви делије крупне наочите,

и још могу добро послужити,

ако раја мало се понесе,

па што почне ружно скандирати

против владе или Америке,

или против реформскијех мјера.“
Одговара Вучић-господаре:

„Не будали, Нешо пријатељу,

ђе ћу дизат српскијех жандара,

они мога брата рођенога

истукоше насред Београда

наочиглед цијеле вароши,

јер су мене они замрзјели

што ја њима плате сам смањио

и што бијах њима наложио

да чувају педерске параде
и ономад што сам их наћер’о

да нагоне Србље на Косову

да Тачију признају државе,

мјесто да их казним и нагрдим,

не могу им почаст учинити

да пред царом направе параду“.
Вели њему Ивице Дачићу:

„Што би, Ацо, диз’о полицију

само ће ти тражити дневница?

Него пиши књигу Владимиру,

ти му реци да ти фали војске,

он ће руску војску да подигне

и доведе колико ти треба

и остави војску у Србији

ако за њу има каквог посла“.
Одговара Вучић-господаре:

„Не будали, честити Ивице,

ако пустим војску Путинову,

да ми прође кроз земљу Србију,

зацичаће Порта у Бриселу

амерички с њима поклисари,

прогласиће мене за хајдука

и за неког руског савезника,

санкције ће одмах да уведу

и нећемо ући у Јевропу,

и још горе остаћу без власти,

а они ће подржат’ Пајтића

таман ја сам њему дохакао.“
Ту се Вучић присјети рјешења

па се маши свога телефона

зове своје партије централу,

он партији својој наређује

да се дигне војска напредњака,

сваком сендвич и вода у руку

и сваком по једна униформа

(ето посла за раднике „Јумка“),

па нек уче маршева корака,

да пред царом не би се брукали.
Јесу они војска неугледна,

али од њих нема војске боље,

пушком они руковат’ не знају,

али знају за кога гласати,

и убједит’ друге да гласају,

макар било уз примјену силе,
та је војска њему најбитнија,

та је војска будућност Србије,

ваљало би показати цару,

каквом Вучић располаже силом,

с њима он ће владати довјека!

Оставите одговор Одустани од одговора

Жао нам је, да би поставили коментар, морате бити пријављени.

Tема недеље

Кампања страха

0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор Одустани од одговора