Злочин на Миљевачком платоу – 22 године без казне

Данас се навршавају 22 године од убиства 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу, још једног међу злочинима хрватске војске за који нико није кажњен и који је извршен на територији под заштитом УН, саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас". У саопштењу се подсјећа да је хрватска војска напала ову српску територију код Дрниша у "ружичастој […]

субота, јун 21, 2014 / 11:38

Данас се навршавају 22 године од убиства 40 српских територијалаца на Миљевачком платоу, још једног међу злочинима хрватске војске за који нико није кажњен и који је извршен на територији под заштитом УН, саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас".

У саопштењу се подсјећа да је хрватска војска напала ову српску територију код Дрниша у "ружичастој зони" УН 21. јуна 1992. године у вријеме примирја.

Тужан епилог тог мучког напада, који се одиграо пред очима припадника Унпрофора, јесте 40 убијених српских територијалаца, од којих је већина масакрирана након предаје, наводи "Веритас".

По завршетку "војничке" акције хрватски војници су наставили крвави пир над српским територијалцима, и живима и мртвима, тако што су малобројне заробљенике објесили, заклали или им пуцали у потиљак.

Измасакрирана тијела српских територијалаца бачена су у крашку јаму у близини засеока Бачић, из које су извађена два мјесеца касније у присуству међународних посматрача.

Тијела су предата српској страни у таквом стању да их није било могуће идентификовати класичним методама, па су неидентификовани сахрањени на Книнском гробљу под ознаком НН, гдје се и данас налазе.

Послије пада Републике Српске Крајине, ни међународна заједница ни хрватска држава нису показале никакав интерес да њихови посмртни остаци буду ексхумирани и да се покушају идентификовати савременом ДНК-а методом.

Седамнаест преживјелих заробљеника су, након тортура у злогласним хрватским затворима "Кулине" у Шибенику, "Лора" у Сплиту и "Керестинац" у Загребу, размијењени у Неметину, 14. августа 1992. године.

Злочин на Миљевачком платоу забиљежили су на видеокасети починитељи, а снимак се непосредно послије догађаја, као својеврсни хорор филм, изнајмљивао по видео- клубовима широм Европе.

Без обзира на постојање обиља валидних доказа, који су достављени свим релевантним домаћим и међународним организацијама и институцијама које се баве заштитом људских права, за злочин на Миљевачком платоу нико није процесуиран пред Хашким трибуналом.

Једином оптужницoм која је подигнута у вези са овим злочином, и то тек 2011. године, двојица оптужених се терете за убиство једног српског заробљеника, који је био натјеран да купи побијене саборце.

Припадници Војне полиције Шибеник, командир "десетине" Анте Бабац /49/ и припадник те "десетине" Миша Јаковљевић /43/ су, према оптужници, 23. јуна 1992. године у Нос Калику, док су водили и обезбјеђивали групу ратних заробљеника са Миљевачког платоа који су обављали "асанацију терена", то јест купили претходно побијене саборце, из ватреног оружја убили ратног заробљеника Мирослава Суботића /1935/ из Ервеника.

У овом предмету је одржано седам рочишта и још се чекају налази и мишљења вјештака о урачунљивости обојице оптуженика у вријеме извршења дјела, наводи се у саопштењу "Веритаса".

Парастос за пострадале Србе на Миљевачком платоу код Дрниша у Хрватској 1992. године биће служен данас у цркви Светог Марка у Београду.
Почетак парастоса заказан је за 11.00 часова, саопштено је из Удружења породица несталих и погинулих лица "Суза" са сједиштем у Београду.

Након парастоса, у ташмајданском парку биће положено цвијеће на спомен-плочу страдалим Србима.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ово је наша тужна историја, а већ заборављена и отписана. Никако ми не иде у главу да се помен, обавља у Београду, а да нема нико воље ни снаге да се иде тамо гдје су ти преци тих људи живјели вијековима уназад и гдје су ти људи трагично окончали своје животе? Па побогу људи, нису они били тамо теренци, гастарбајтери, привремени радници, него живи аутохтони становници Миљевачлког платоа, као и великог дијела Далмације, зашто се не иде тамо на помен? Зашто се тако лако одричемо сами себе и свог постојања? Па да су том логиком поступали српски војници у Првом Свјетском рату, давно би заборавили своју Србију после прогона на Крф?

Оставите одговор