Златни лав легендарном Швеђанину Роју Андерсону

о-андерсеновска црна комедија "Голуб седи на грани одражавајући постојање” најбољи филм, "Сребрни лав” за најбољу режију за Андреја Кончаловског, Гран при и две награде жирија критике за документарни филм "Поглед тишине” Џошуе Опенхајмера. – Награда жирија "Хоризонти” и босанском глумцу Емиру Хаџихафизбеговићу Награда „Златни лав” за најбољи филм 71. Венецијанског фестивала, према одлуци жирија којим […]

недеља, септембар 7, 2014 / 12:21

о-андерсеновска црна комедија "Голуб седи на грани одражавајући постојање” најбољи филм, "Сребрни лав” за најбољу режију за Андреја Кончаловског, Гран при и две награде жирија критике за документарни филм "Поглед тишине” Џошуе Опенхајмера. – Награда жирија "Хоризонти” и босанском глумцу Емиру Хаџихафизбеговићу

Награда „Златни лав” за најбољи филм 71. Венецијанског фестивала, према одлуци жирија којим је председавао филмски композитор Александар Деспла, припао је чувеном шведском „олдтајмеру”, редитељу Роју Андерсону за „бастеркитоновско-андерсеновски” црнохуморни и филм „Голуб седи на грани одражавајући постојање”, у којем је сабрао сва своја егзистенцијалистичка размишљања која су чинила оригиналним и његове претходне филмове.

За многе је оваква одлука жирија била изненађење, поготово што је Андерсон већ дуже одсутан с главне међународне филмске сцене и што млађи део филмске публике ни не зна да овај аутентични шведски аутор постоји. Међутим, познајући филмске преференције палестинског редитеља Елије Сулејмана (члан жирија), филмско-музичке склоности самог председника Александра Деспла (музика у Андерсеновом филму је један од ликова) и глумачке симпатије Тима Рота (такође члан), могу да тврдим да великог изненађења нема. Овај Андерсеновљев филм већини чланова жирија једноставно се морао допасти. Ово, разме се, није и његов најбољи филм, али јесте био међу најбољима у главном такмичарском програму 71. Мостре.

Великим аплаузом била је награђена одлука жирија да се „Сребрни лав” за најбољу режију додели и уручи руском редитељу Андреју Кончаловском за дирљив и снажан руски филм „Поштареве беле ноћи”, који је био приказан у самој завршници фестивала. Међународни жири је избегао да упадне у замку и да због конфликта у Украјини не награди овај филм, што је током последњег већања (поуздани и директни извори) био један од предлога појединих чланова, на шта је редитељ Елија Сулејман, имајући и подршку већине, одговорио: „Онда није требало награђивати ни Мартина Скорсезеа због америчког рата у Вијетнаму, не можемо тако разговарати о вредностима филмова!”

Гран при жирија освојио је вансеријски документарни филм „Поглед тишине” Џошуе Опенхајмера, којем су припале и награде жирија међународне критике Федеора и жирија критике Фипресци за најбољи филм главног такмичарског програма. Подсећања ради, за претходни филм „Чин убиства”, такође на тему индонежанског геноцида, Опенхајмер је освојио и Оскара.

Пехар „Волпи” за најбољег глумца 71. Мостре заслужено је додељена британском глумцу Адаму Драјверу, који је остварио веома деликатну улогу младог оца чији је син животно угрожен, у италијанском филму „Гладна срца” Саверија Констанца. За улогу жене која је угрозила дете, такође у овом филму, италијанска глумица Алба Рорвахер (иначе рођена сестра редитељке Алиће Рорвахер, овде у улози председнице жирија за доделу „Лава будућности”), освојила је „Пехар Волпи” за најбољу женску ролу.

Специјална награда жирија уручена је турском редитељу Кану Миђдекију за изванредан филм о одрастању „Сивас” у којем су главни ликови један дечак и један борбени пас, док је награда „Марчело Мастројани” за најбољег младог глумца уручена младом Ромену Полу, главном протагонисти француског филма „Последњи ударац чекићем” Аликса Делапортеа.

Најбољи редитељ: Андреј Кончаловски

Награду за најбољи сценарио освојили су ирански аутори Рахшан Банијетемад и Фарид Мостафави за причу из филма „Приче”, док је „Лава будућности – награду Луиђи де Лаурентис” за најбољи дебитантски филм освојио индијски редитељ Чаитанија Тамахане, аутор филма „Суд” који је био приказан у програму „Хоризонти”.

Жири такмичарског програма „Хоризонти”, којим је председавала кинеска редитељка Ан Хуи, своју главну награду такође је доделио овом филму, док је награда за најбољу режију у овом програму, припала јорданском филму „Теба” Наџи Абу Новара што ће бити велики подстицај за кинематографију ове блискоисточне земље.

За најбољу мушку улогу у програму „Хоризонти” босански глумац Емир Хаџихафизбеговић освојио је специјалну награду и то за улогу оца у минималистичком а потресном филму хрватског редитеља Огњена Свиличића „Таква су правила”. Најбољи кратки филм 71. Мостре је израелски „Дневни хлеб” Идана Хубела.

„Златни лавови” за животна дела уручени су монтажерки Телми Шунмејкер и редитељу Фредерику Вајсману, награда „Јегер-култура” уручена је глумцу и редитељу Џејмсу Франку, а награда „Перисол” глумици Френсис Мекдорманд.

Овогодишњи Венецијански фестивал проширио је број филмова и број дворана, знатније узнапредовао и свој индустријски део и односио се брижно према филмским ауторима. Иако је на Лиду ове године било довољно добрих филмова, 71. Мостру нећемо памтити по ремек-делима. Једноставно, није их било.

Запажено „Ничије дете”

С обзиром на то да је, учествујући у паралелном програму „Недеља критике”, освојио награде међународних жирија критичара Фипресци и Федеора, као и награду публике овог програма, српски филм „Ничије дете” сценаристе и редитеља Вука Ршумовића прошао је и више него запажено на 71. Венецијанском фестивалу.



Оставите одговор