Зашто више нећете моћи бити човјек

Од самих почетака људске цивилизације технологија је заузела битно мјесто у нашим животима.

Пише Милан Балабан

Захваљујући изуму тачка успјели смо да пређемо велике удаљености брже, створимо трговину и тадашњи, “мини-глобални” свијет Месопотамије и Египта. Тренд се наставио алармантном брзином кроз индустријску револуцију. Данас је вријеме за јошједну (р)еволуцију: човјек.

Сигурно сте чули за теорије завјере о чиповању људи. То више није само теорија. Чипови су реалност и редовно се уграђују у људе. Међутим, чиповање није оно што већина људи мисли. Неки тамо хакер или шеф велике компаније(јошувијек) не може да Вас контролише. Оно што чип омогућава јесте да Ви контролишете ствари око себе. Амал Граафстра, који је измислио нову генерацију “самоуграђујућих чипова”, уопште не користи више кључеве. Када приђе својој кући довољно је да само махне руком и врата се отварају.

Међутим, чип има и друге могућности. Замислите да ходате улицом и свиди Вам се нека особа. Станете да се упознате и док се рукујете аутоматски размијените и Фејсбук профиле. Не улазећи у моралне дилеме, ово звучи врло практично. Наравно, постоји и тамна страна. Крађа података и приступ осјетљивим подацима су само један од могућих проблема. Компјутерски вируси су оно што тренутно највише брине експерте за сигурност.

Чип можете набавити и Ви за само 99 долара на њиховом сајту: http://goo.gl/4naWfQ. “Уграђивање” може да уради било који пирсинг мајстор(а можда и Ви сами) за само неколико минута. Предвиђено мјесто за уградњу чипа је кожица између палца и кажипрста јер ту нема мишића, тетива ни костију које би сметале или изазвале бол приликом чиповања. Оно што је јошзанимљивије је да Вашпаметни телефон већ посједује сличну технологију. Она се зове НФЦна Андроидима, односно Лоу Пауер Блутутна Епл уређајима. Будућност је већ ту, а да нисмо тога ни свјесни.

Кроз десетак година, када доста људи буде имало уграђено овакав или сличан чип који ће им дати ко зна какве супер способности, наступиће криза људскости. Да ли желимо постати роботи или желимо и даље бити људи? Да ли можемо да приуштимо да су сви око нас паметнији, љепши, бржи и спретнији? Да ли можемо себи да приуштимо да будемо “само људи”?