Влада РС не може више одобравати кредите!

Влада Републике Српске укинула је кредитну линију Инвестиционо-развојне банке "Зајмови за правна лица која одреди Влада РС" из које је до сада одобрено 54,85 милиона марака.

Ова линија укинута је новим “Правилима пласмана средстава по кредитним линијама и зајмовима Инвестиционо-развојне банке РС“, која је усвојила Влада РС, а која су ступила на снагу 24. децембра 2015. године.

Из линије „Зајмови за правна лица која одреди Влада РС“ до сада је, на основу овог врло упитног ексклузивног права извршне власти РС, одобрено 18 уговора о зајму вриједности од чак 54,8 милиона КМ, док је 17 захтјева још у процедури одобравања, а један је подносилац одустао од зајма.

Највећи износ из ове кредитне линије добили су предузеће „Путеви РС“ и то 12,6 милиона марака, бањолучка „Топлана“ 7,8 милиона КМ, „Електрокрајина“ Бања Лука шест милиона КМ те „Алумина“ из Зворника и Клинички центар Бања Лука по пет милиона КМ.

Према мишљењу економиста и банкара оваква линија никада није ни требала да буде уведена јер је очито да је послужила само за финансирање одређених предузећа блиских власти, али и јавног сектора.

Државни новац фирмама блиским власти

Највећи број зајмова су добиле здравствене установе, али ова кредитна линија је била више него занимљива и приватним компанијама попут “Микроелектронике” која је добила 1,35 милиона КМ, док су у процедури за добијање кредита “Калдера” – шест милиона КМ, “Нова ДИ Врбас” – 6,5 милиона и “Атлантик” – два милиона КМ.ИРБ

Бивши банкар Срећко Богуновић истиче да уплитање јавног сектора у доношење кредитних одлука не може бити тржишно оријентисано и сачувано од ризика који нису чисто комерцијални.

„Овдје се уплиће политички моменат који може бити више или мање одлучујући. То је, свакако, нешто што не треба радити и не вјерујем да је при одобравању ових кредита преовладавао економски моменат и да се водило довољно рачуна о кредитном ризику, него да су неки „миљеници“ били фаворизовани у односу на оне који стварно могу поднијети так кредити ризик“, казао је Богуновић.

Он је истакао да је ова линија вјероватно уведена због тога што је требало подржати неке фирме које су од посебног значаја за јавни сектор.

„Ако јавни сектор жели некога подржати, а с друге стране, банке процијене да је то ризично више него што су оне спремне подржати, онда је једини излаз да Влада то уради директно, без банкарског сектора. Гледајући предузећа која су добила кредит из ове линије, видимо да је ту било и доста попуњавања буџета јавног сектора. Тај новац није требао да буде утрошен на такав начин, али очито је то био начин да се помогне предузећима која су у проблемима са ликвидношћу, а у суштини су у власништву Владе“, нагласио је Богуновић.

Директор Инвестиционо-развојне банке РС Снежана Вујнић каже за ЦАПИТАЛ да није упозната са разлозима због којих је Влада РС укинула ову кредитну линију.

„За сада се дуг сервисира у складу са ануитетним плановима, а значајан број предузећа још увијек није повукао сав одобрени новац“, истакла је Вујнићева.

Укинута и кредитна линија за пољопривреду

Новим Правилима пласмана укинута је и кредитна линија „Зајмови за пољопривреду и индустрију прераде пољопривредних производа“ из које је до сада кроз 41 зајам одобрено укупно 38,8 милиона КМ. Највећи корисник овог зајма је била ЗП „Електрокрајина Бањалука“ која је добила шест милиона КМ, те „Противградна заштита РС“ која је „повукла“ 5.000.000 КМ.

Вујнић каже да је новим Правилима пласмана ИРБ-а смањена излазна каматна стопа према финансијским посредницима за пола процента што ће аутоматски утицати и на смањење каматне стопе за крајње кориснике.

„Такође, омогућили смо плаћање пореских обавеза из средстава фондова којима управља ИРБ, док смо у бенефицирану групу корисника стамбених кредита уврстили и особе са инвалидитетом“, нагласила је она.

Вујнићева је истакла да ИРБ у овој години планира да пласира око 200 милиона КМ кроз хартије од вриједности и кредите.