Вилијамсон о Жутој кући: Није било мноштва случајева вађења органа

Не знам одакле се створио утисак да је било мноштво случајева вађења органа, када и Дик Марти у свом извјештају тврди да их је било само неколицина, рекао је специјални тужилац Клинт Вилијамсон.

Облак сумње због злочина на Косову биће развејан тек послије окончања судског поступка, изјавио је специјални истражитељ Џон Клинт Вилијамсон.

Он је с дописником Танјуга разговарао последњег дана свог мандата на функцији шефа специјалног Еулексовог истражног тима, који је више од три године истраживао оптужбе из извјештаја Дика Мартија о злочинима против цивила послије окончања оружаних сукоба на Косову.

Специјални тужилац је крајем прошлог мјесеца на конференцији за медије у Бриселу обавјестио јавност о резултатима истраге и навео да је нађено довољно доказа да се подигну оптужнице против низа бивших команданата Ослободилачке војске Косова због етничког чишћења и систематског терора над Србима, Ромима и другим мањинама током 1999. и 2000. године.

Имена оптужених, међутим, неће бити објављена до оснивања специјалног суда који ће, мада формално у оквиру косовског правосуђа, бити састављен од међународних судија и налазиће се ван територије Косова, највјероватније у Холандији.

„Радови на формирању суда су увелико у току и убијеђен сам да ће бити завршени почетком сљедеће године”, каже Вилијамсон, подсјећајући да је косовска скупштина двотрећинском већином изгласала формирање суда и да се ЕУ чврсто обавезала да ће овај посао довести до краја.

Када је ријеч о најконтроверзнијем дјелу Мартијевог извјештаја, који се односи на вађење органа киднапованих цивила у „жутој кући” у Албанији, Вилијамсон остаје при ставу да је лично увијерен да је таквих случајева било, али да недостају докази који би се одржали на суду.

„Радили смо непристрасно, објективно и без унапријед задатог циља да неког оптужимо или не оптужимо за нешто”, каже специјални тужилац и подсјећа да је његов тим састављен од људи из преко 20 земаља, тако да би било какав покушај манипулације брзо изашао на видјело.

„У Приштини су били разочарани што оптужбе о трговини органима нисмо у потпуности одбацили, а у Београду што нисмо доказали да се радило о масовној појави”, наводи Вилијамсон и додаје да и то свједочи о непристрасности истраге. „Не знам одакле се створио утисак да је било мноштво случајева вађења органа, када и Дик Марти у свом извјештају тврди да их је било само неколицина”, каже он.

Упитан зашто у вријеме када је ОВК киднаповала и убијала Србе, Роме и „нелојалне” Албанце широм Косова међународна заједница, упркос бројном присуству НАТО-а, Унмика и истражитеља Хашког трибунала није учинила готово ништа да се злочини спријече или бар истраже, Вилијамсон одговара да је ријеч о стицају околности.

„Када је ријеч о Трибуналу, он није имао мандат да истражује злочине који су се десили послије јуна 1999”, објашњава Вилијамсон, који је и сам радио у Хашком трибуналу од 1996. до 2001, као истражитељ у предмету Слободана Милошевића.

Он додаје да је НАТО ушао на Косово с примарним задатком да спријечи поновно избијање сукоба између ОВК и оружаних снага Србије, па стога није био спреман да се стави у заштиту мањина, док је Унмик био хендикепиран лошим односима с Београдом, гдје је у вријеме док су злочини вршени Милошевић још био на власти.

„У то вријеме није било могуће послати истражитеље у Србију да разговарају с преживјелим свједоцима”, наводи он и додаје да је током своје истраге имао врло добру сарадњу са српским властима и специјалним тужиоцем београдског суда за ратне злочине Владимиром Вукчевићем. „Сви су поштовали нашу независност и није било покушаја да нам се нешто наметне”, каже он.

Иако Вилијамсон више неће радити као шеф специјалног тима, његова екипа истражитеља, на челу с вршиоцем дужности Кваи Хон Ипом, наставиће да прикупља доказе до формирања суда.