Кочница глобалног загријавања лежи на дну Атлантика

Тајна успоравања процеса глобалног загријавања протеклих година лежи у дубинама Атлантика и Јужног океана, тврде научници.

Ново истраживање показује да се у њима акумилира вишак топлоте, а не у Тихом океану, како се до сада претпостављало. Резултати студије, међутим, наводе на закључак да ће се природни циклуси који доводе до задржавања топлоте у океану за око 15 година изазвати поновно убрзавање раста глобалне температуре.

Успоравање просечног раста температуре у последњих 15 година послије вишедеценијског брзог глобалног загревања иде у прилог онима који оспоравају теорију о глобалном загревању и збуњује научнике, који могуће узроке виде у свему – од вулканске ерупције и сумпора из кинеских електрана до топлоте “заробљене” дубоко у океанима.

У неколико ранијих студија, као главни узрок ове успоравања глобалног загревања именован је Пацифик.

Истраживање објављено у часопису “Сциенце он Тхурсday” наводи на закључак да Пацифик не може бити једини одговоран за ову појаву и да се већи део топлоте у атмосфери коју ефекат стаклене баште одржава на рекордном нивоу спушта стотине метара дубоко у Атлантик и Јужни океан.

Ка-Кит Тунг, аутор студије и професор Универзитета у Вашингтону, каже да најновије откриће изненађује, јер су досадашње теорије указивале на то да се топлота задржава у Пацифику.

Заговорници обе теорије се, међутим, слажу да се топлота само привремено нагомилава у морским дубинама – било да је реч о Пацифику, Атлантику или Јужном океану – и да ће у једном тренутку нагло избити на површину и појачати тренутно прикривене климатске промене.

Заговорници теорије о Пацифику сматрају да би тај процес могао да отпочне веома брзо, као последица предстојећег феномена Ел Нињо, док Ка-Кит Тунг претпоставља да ће се то десити за 15 година, када дође до промене струјања у Атлантику.